METODE ODLUIVANJA Metode odluivanja Za pripremu odluka mogue

METODE ODLUČIVANJA

Metode odlučivanja • Za pripremu odluka moguće je koristiti veći broj metoda i tehnika. • Danas je razvijen veliki broj kvantitativnih metoda koje nam pomažu u rešavanju različitih upravljačkih problema, pa i u pripremi za donošenje odredjenih poslovnih odluka. • To su pre svega metode matematičkog programiranja, odnosno optimizacije čiji je cilj izbor optimalnog rešenja iz skupa raspoloživih.

• Skup kvantitativnih metoda odlučivanja možemo podeliti na: • 1. jednokriterijumske i • 2. višekriterijumske. • Jednokriterijumske metode su metode koje se odnose na rešavanje problema odlučivaja pri postojanju samo jednog kvantitativnog kriterijuma, pomoću koga se meri stepen dostizanja postavljenog cilja.

• Višekriterijumske metode se koriste za rešavanje problema odlučivanja kad se mora respektovati veći broj kriterijuma. • Naročito se koriste kod selekcije i izbora izmedju više istraživačko-razvojnih projekata i kod sličnih problema odlučivanja izmedju više alternativa.

• Vrste metoda odlučivanja: • 1. metod modeliranja • 2. drvo odlučivanja • 3. metode matematičkog programiranja.

• U istraživanju i upravljanju složenim problemima koji su vezani za organizacione i društvene sisteme, u poslednje vreme se sve više koriste metode modeliranja. • Istraživanja koja se izvode u organizacionim sistemima kao što su preduzeća, takve su prirode da najčešće nije moguće koristiti eksperimentalni metod, pa ni u situaciji kada postoji mogućnost izvodjenja uspešnih eksperimenata, jer su obično toliko skupi i povezani sa takvim rizikom koji odnosno preduzeće ne sme prihvatiti.

metod modeliranja • Jedan neuspešan eksperimnt obavljen u realnim uslovima, mogao bi da dovede do propasti preduzeća, što je suviše veliki rizik za svaki istraživački poduhvat. • U ovakvim situacijama se koristi metod modeliranja. • Modeliranje kao metod naučnog istraživanja predstavlja odredjeni način misaonog ili materijalnog približnog prikaza originala.

metod modeliranja • Original može biti: - objekat - proces - pojava ili - realan sistem na koga se odnosi formirani model. • Model nam pomaže da istražimo ponašanje originala u realnim uslovima kako bi bolje upravljali realnim sistemom.

metod modeliranja • Osnovni i najvažniji zadatak modela nije samo opisivanje i prikazivanje nekog realnog sistema, već i izraživanje i objašnjavanje njegovih spoljašnih manifestacija. • Model treba da pomogne naročito u istraživanju mnogobrojnih veza i odnosa unutar sistema i sa okolinom i objašnjavanju njihovog uticaja na ponašanje celokupnog sistema i njegovih pojedinih delova.

metod modeliranja • Ukoliko je izgradjeni model dovoljno tačan, mnoga od ovih pitanja se mogu objasniti eksperimentisanjem na modelu, ne menjajući karakteristike sistema koji se istražuje. • Postoje raznovrsne klasifikacije modela i modeliranja. Za poslovne sisteme, posebno su interesntne metode matematičkog modeliranja i mogućnost primene ovih metoda u rešavanju upravljačkih problema u preduzeću.

metod modeliranja • Matematički model predstavlja pojednostavljeni prikaz realnog sistema izražen matematičkim relacijama. • Omogućava primenu matematičkih metoda, odnosno matematičkog aparata u istraživanju potrebnih rešenja i donošenja odluka.

metod modeliranja • Kod definisanja matematičkog modela treba voditi računa da se obuhvate svi bitni faktori, dok drugorazredne faktore treba izbegavati jer bi njihovo unošenje u model dosta komplikovalo matematičku analizu.

metod modeliranja • Model po pravilu predstavlja aproksimaciju realne situacije, ali da bi bilo moguće matematički ga interpretirati, aproksimacija je u većini slučajeva gruba, jer se obuhvataju samo one veličine, njihove veze i odnosi koji se mogu matematički izraziti. • Skoro svi ekonomski problemi, posebno problemi vezani za upravljanje preduzećem, spadaju u ovu kategoriju problema, tako da je u njihovom rešavanju moguće koristiti metod modeliranja.

metod modeliranja • Predstavljanje nekog realnog upravljačkog problema matematičkim modelom, omogućava primenu matematičkog modela za rešavanje upravljačkih problema. • Model nam pomaže da istražimo ponašanje originala u realnim uslovima kako bi bolje upravljali realnim sistemom.

Metode matematičkog programiranja • Koriste matematičko modeliranje realnih problema i odredjene matematičke procedure za njihovo rešavanje. • Koriste se za rešavanje problema izbora optimalne varijante iz skupa raspoloživih. Šire gledano to su metode optimizacije čiji je cilj izbor optimalnog rešenja iz skupa raspoloživih.

Metode matematičkog programiranja • U matematičkom smislu, zadatak metoda matematičkog programiranja se svodi na odredjivanje ekstremne vrednosti realne funkcije više promenljivih (kriterijumske) funkcije, pri zadatim uslovima i ograničenjima koji su definisani jednačinama, odnosno nejednačinama.

Drvo odlučivanja • Drvo odlučivanja predstavlja poseban metod u kome se realan problem predstavlja kao stablo koje se grana u više mogućih alternativnih rešenja. • Primenjuje se za iznalaženje rešenja problema u uslovima neizvesnosti i rizika kod kojih problem odlučivanja ima više alternativnih rešenja.

Drvo odlučivanja • Grafički se može predstaviti stablom gde grane predstavljaju alternativne pravce sa odredjenom verovatnoćom pojavljivanja, a čvorovi mesto odlučivanja. • Na taj način formira se lanac povezanih i medjuzavisnih odluka koje utiču i opredeljuju osnovnu, odnosno konačnu odluku.

Drvo odlučivanja • Rešavanje problema metodom stabla odlučivanja vrši se tako što se vrše izračunavanja očekivanih vrednosti za pojedine čvorove odlučivanja, idući od krajnjih rezultata prema početnim. • Bira se ona alternativa koja donosi najveću očekivanu vrednost u početnom čvoru odlučivanja.

Metode matematičkog programiranja • Najpoznatije metode matematičkog programiranja su: • 1. linearno programiranje • 2. nelinearno programiranje • 3. celobrojno programiranje • 4. jedan-nula programiranje • 5. dinamičko programiranje • 6. stohastičko programiranje • 7. heurističko programiranje

Metode matematičkog programiranja • Ostale metode odlučivanja: • 1. Tehnika mrežnog planiranja • 2. Delfi metod • 3. Metode investicionog odlučivanja i sl.

Delfi metod • • • Postupak primene na primeru istraživanja tržišta 1. definisati problem predviđanje buduće prodaje novog proizvoda 2. formirati tim eksperata od 10 -15 članova 3. određivanje horizonta u kome će se vršiti predviđanje 4. u prvoj seriji upitnika tražiti pojedinačno od svakog eksperta prognozu prodaje novog proizvoda i argumete prognoze

Delfi metod u drugoj seriji upitnika, ekspertima se šalju informacije o srednjoj vrednosti i donjeg i gornjeg kvartala i od njih se traži da se na osnovu toga koriguju svoju prognozu i ujedno daju argumente 6. u zadnjoj seriji (obično ih bude 3 do 4), od eksperata se traži da svako od njih da konačnu prognozu, na bazi prethodno dobijenih informacija iz predposlednjeg kruga, o prognozama ostalih učesnika.

Metode investicionog odlučivanja • Obuhvataju ocenu efikasnosti određenih projekata, da bi se isti prihvatio ili odbacio, ili izbor jednog iz skupa razmatranih • projekata. • 1. Kriterijum neto sadašnje vrednosti • 2. Interna stopa rentabilnosti • 3. Rok vraćanja • 4. Benefit-cost naliza

• • • Metode odlućivanja u uslovima neizvesnosti: 1. Senzitivna analiza 2. Scenario metod 3. Teorija igara 4. Minimax metod 5. Maximax metoda 6. Hurvicova metoda 7. Lopitalova metoda 8. Metod očekivane vrednosti 9. Savageova metoda vrednoti 10. Bernulijeva metoda

Orijentaciona pitanja: • Kvantitativne metode odlučivanja možemo podeliti u dve grupe? • Vrste metoda odlučivanja? • Metode matematičkog programiranja su: ? • Ostale metode odlučivanja? • Metode investicionog odlučivanja? • Metode odlućivanja u uslovima neizvesnosti?