Masovno komuniciranje mediji masovne komunikacije Iva Bubanja Masovna

Masovno komuniciranje: mediji masovne komunikacije Iva Bubanja

• Masovna komunikacija - posredovana mas medijima; • Razvoj od sredine XV veka sa Gutenbergovim otkrićem štamparske prese; • Najznačajniji društveni fenomen 20. veka; Odlike: • Indirektno i medijski posredovano; • Institucionalizovano i organizovano (postojanje centra – profesionalna organizacija, ustanova, institucija, preduzeće); • Neodređenost broja učesnika; • Rigidna podeljenost na pošiljaoce i primaoce poruka. ;

Medij • Medius – usred, nasred, u sredini; • Ljudski produžeci; • Na osnovu načina na koji publika vrši percepciju poruka mediji se dele na: 1) Vizuelne – svi štmpani mediji, ali i vatra i dim; 2) Auditivne – radio , ali i bubnjevi; 3) Audio – vizuelne – TV, film, kompjuterska mreža. Na osnovu komunikacione prakse: 1) Intrapersonalne – diktafon, kompjuter; 2) Interpersonalne – pismo, telefon; 3) Grupno – megafon, bubnjevim, vatra, dim; 4) Masovno – štampa, radio, TV; 5) Virtuealno – Internet.

Društvene funkcije medija masovnog komuniciranja INFORMATIVNA • Informacije o događajima, ličnostima, stanjima i pojavama o kojima ljudi znaju mnogo, ništa ili malo; • Aktuelne, istinite, pravovremene, objektive i potpune; • Ogledalo stvarnosti?

Društvene funkcije medija masovnog komuniciranja OBRAZOVNA • Razvijanje znanja kroz sticanje saznanja o sebi i svetu oko sebe; • Pored informacija poruke nose i vrednosti i norme; • Vaspitanje; • Obrazovanje na daljinu;

Društvene funkcije medija masovnog komuniciranja ZABAVNA • Bez ove nema ni ostalih medijskih funkcij, jer čovek koristi medije u slobodne vreme; • Svi sadržaji moraju u sebi nositi onaj deo poruke koji će nam biti zabavan i zanimljiv i koji će nam privući pažnju; • Tri nivoa ukusa: visok, običan/prosečan ili nizak – svi su oni građani/birači i potrošači/kupci

Knjiga • Od prepisivanja spisa na papirusu do štamparske prese; • Prvi štampani mediji u istoriji ljudskog društva • Od manuskripta (rukom pisane knjige), preko štampane knjige, do elektronske knjige i hiper teksta (tekst koji nema unapredviđenu granicu do koje treba da se završi u onaljn sferi) i • Od Biblije do krimi romana za domaćice; • Hari Poter - „Hari Poter i relikvije smrti“ (8, 3 miliona u prvih 24 h samo u SAD);

Plakati i letci NEKADA: • Plakat prvi štampani mediji koji je postao masovan • Oglašavanje lokalnih organa vlasti ili se njim oglašavala prodaja robe • Leci - izveštaji o krupnim događajima poput bitaka, svetkovina SADA: • Plakat je saopštenje za javnost velikog formata, najčešće na papiru, sastoji od slova i slike i koje se ističe na javnom mestu u cilju reklame • Letak - najpopularnija i najefikasnija metoda oglašavanja, propagande, prodaje i sl.

Fizička veličina i distribucija razlike između plakata i letka • Verbalne, ikoničke i verbalno-ikoničke poruke • Štamapnje u velikim tiražima koji se postavljaju na javnim objektima i površinama; • Broj recipijenata je prostorno i vremenski neodrediv; • Podela plakata na osnovu usmerenosti poruke na njima: • Umetnički • Edukativni • Politički i ratni plakati: Pojavljuju se u vreme I Svetskog rata izborni plakati su se pojavili 1800. godine u SAD u predsedničkoj kampanji J. Adamasa i Tomasa Jefersona; • Novi plakati;

Anri Tuluz Lotrek

Pjer Bonar

• Prema nosiocima poruka: üPersonalizovani; üNepersonalizovani; • Prema mestu i načinu distribucije: § Veliki, mali. . . § Zidni § Bandrola § Letak § Baner § Nalepnica-plakat Džejms Montgomeri Fleg v 1967. Amerikanci su u Vijetnam bacili oko 3 milijarde primeraka letaka, a tokom Vijetnamskog rata bacano je 713 miliona primeraka letaka mesečno

Novine • Kraj 19. i početak 20. veka - tržište štampe u ekspanziji i nema konkurenciju u informisanju; • ŽUTA ŠTAMPA KLASIFIKACIJA NOVINA: 1. DINAMIKA ŠTAMPANJA I IZLAŽENJA: • Dnevne novine; • Periodične novine. 2. SADRŽAJ • Informativno-političke; • Revijalne i specijalizovane.

Karakteristike novina 1. Verbalni, štampani i donekle ikonički simboli 2. Niži stepen dokumentarnosti 3. Uvek interpretativni masmedij

Strip • Strip - pruga ili traka • Određeni broj kvadrata (panela) u kojima je ikonički i verbalno data sekvenca priče. Grafička forma kvadrata koji se smenjuju predstavlja vremenski tok radnje. • Shvaćen, kao sredstvo povećanja tiraža i prihoda, strip je vezan za tržište. Iz tog razloga, klasični strip je platio cenu lakog, površnog sadržaja, drečavih boja i (američkih) snova da bi postao masovni medij. • Posebno popularan u Evropi i Japanu, mada istorijski podaci vode iz SAD-a; • 1837. – The Adventures of Obadiah Oldbuck, nije bilo oblačićasa tekstom, već se tekst nalazio ispod kvadrata i objašnjavao priču. • I moderna strip priča: “Hoganov prolaz”, Ričard Felton Autklot 1895. godine, njujorškom nedeljnik “World” • „Yellow Kid“

• Cliff-hanger -1906. ; • 1934. strip zvanično postaje mediji masovnog komuniiranja, jer se tada u SAD stripovi štampaju u obliku svesaka i knjiga, i prodaju se na kiosima sa ograničenim tiražem. • 1938 Sigel-Šusterov Supermen • Prvi digitalni strip je Shatter, koji je napisao Piter Gilis, a ilustrovao Majk Saenc, 1985. Strip na našim prostorima: • 1935. Politika počela da objavljuje Miki Mausa. • Partizanski stripovi : „Mirko i Slavko“, Desimira Žižovića Buina i „Ćira I Mira“, Branka Ćopića i Iva Kušanića. • Mirko i Slavko su doživeli najveću popularnost I tiraž I smatraju se začetkom srpskog i jugoslovenskog stripa.

Časopisi • Časopis ili magazin je periodička publikacija koja izlazi u redovnim vremenskim periodima i najčešće pokriva određeno područje (ima određenu tematiku kojom se bavi i koju istražuje) • 1741. Filadelfija, SAD – kao zbirke priča, oglasa i poema čitalaca; • Ženski časopisi – 1830. , Godis lady book; • Saturday evening post – Džordž Lorimer, priče Ficdžeralda, Londona, Luisa, Lardnera. . . (oko 1908) • Komercijlizacija časopisa kao forme;

Radio • Donald Litl i Frenk Konard – puštali su muziku sa gramofonskih ploča u etar – 1920. KDKA (Pitsburg); • Zloupotreba radia kao medija u vreme Hitlera i Musolinija • Rat svetova, Orsona Velsa, 1938, radio drama u vreme praznika mrtvih • Najeftiniji mediji u tehnološkom, produkcijsom i recepcijskom smislu; • Moć radija se krije u privatnom doživljaju radio sadržaja

TV • • 1936. – BBC; 1940. – NBC; Tehnološki masmedij Televizijski spektakl – uticaj na sva ljudska čula, obuzimajući i hipnotišući sa mogućstvom psihološkog i podsvesnog uticaja na publiku – spoj slike, zvuka i teksta Radio-difuzna, kablovska i satelitska televizija; MTV Javni servisi i komercijalna televizija; Kanali nacionalnog i regionalnog i lokalnog pokrivanja;

Internet • • Virtualna stvarnost Nije masovni mediji – već mnogo širi od istih; Granice ne postoje; Internet je mreža nad mrežama, a njegovi servisi su određena vrsta medija.

Literatura • Radojković, M. , Miletić, M. , Komuniciranje, mediji i društvo, Stylos, Novi Sad, 2005.