KLASA STRATIFIKACIJA I NEJEDNAKOST I KLASA STRATIFIKACIJA I

KLASA, STRATIFIKACIJA I NEJEDNAKOST I

KLASA, STRATIFIKACIJA I NEJEDNAKOST �Socijalna stratifikacija (društveno raslojavanje) - izraz nejednakosti između pojedinaca i grupa u okviru ljudskih društava �Najčešće određenje na temelju imovine ili vlasništva, ali i drugih činilaca – pol, starost, verska pripadnost, položaj u vojsci �Različit (nejednak) pristup pojedinaca i grupa nagradama na osnovu položaja unutar stratifikacione šeme �Određenje stratifikacije: strukturalna nejednakost između različitih grupa ljudi �Stratifikacija kao geološki slojevi stena na površini zemlje �Privilegovani u društvu na vrhu a manje privilegovani na dnu

KLASA, STRATIFIKACIJA I NEJEDNAKOST �Četiri osnovna sistema raslojavanja (stratifikacije) u istoriji: ropstvo, kasta (kastinski sistem), stalež (staleški sistem) i klasa (klasni sistem) 1. Ropstvo – ekstremna nejednakost među ljudima (posedovanje drugih osoba); danas gotovo u potpunosti iščezlo 2. Kasta (kastinski sistemi) – društva i kulture indijskog potkontinenta; verovanje u ponovno rađanje; pojedinci koji ne poštuju dužnosti svoje kaste u sledećoj inkarnaciji će zauzimati niži položaj; zabrana kontakata pripadnika različitih kasti (ranga) 3. Staleži – feudalna društva u Evropi; slojevi sa različitim obavezama i pravima; najviši stalež – aristokratija i plemstvo; drugi stalež - sveštenstvo, te treći stalež

KLASA, STRATIFIKACIJA I NEJEDNAKOST �Klasni sistem različit od ropstva, kasta ili staleža �Klasa: široko grupisanje ljudi koji dele ekonomske resurse, što snažno utiče na način života koji vode �Osnove klasnih razlika: posedovanje bogatstva i zanimanje �Razlikovanje klasa od ranijih oblika nejednakosti: �Klase se ne uspostavljaju na osnovu pravnih ili religijskih propisa, nasleđene pozicije ili zakona i običaja; veća fleksibilnost klasnih sistema, granice među klasama nisu jasno i striktno definisane; nema ograničenja stupanja u brak pripadnika različitih klasa �Sticanje a ne dobijanje rođenjem pripadnosti klasi; intenzivnija društvena pokretljivost (uzlazna i silazna) – u kastinskom sistemu nemoguća

KLASA, STRATIFIKACIJA I NEJEDNAKOST �Utemeljenje klasa na ekonomskoj nejednakosti između grupa pojedinaca – razlike u pogledu imovine i kontrole nad materijalnim resursima; u drugim sistemima ključni neekonomski činioci (npr. uticaj religije na kastinski sistem u Indiji) �Zasnovanost nejednakosti na temelju ličnih odnosa dužnosti i obaveza kod ranijih tipova stratifikacije: gospodar i rob, feudalac i kmet, pripadnici više i niže kaste; klasni sistemi zasnovani na širokim vezama bezličnog karaktera; osnov klasnih razlika nejednake plate i uslovi rada – odnosi se na sve pripadnike istog zanimanja (rezultat ekonomskih uslova u celokupnoj privredi)

TEORIJE O KLASI I STRATIFIKACIJI �Teorije Karla Marksa i Maksa Vebera kao osnov najvećeg broja socioloških proučavanja klase i stratifikacije �Dalje razvijanje Marksovih ideja u marksističkoj tradiciji �Neoveberijanski pristupi �Izlaganje: analiza teorija Marksa i Vebera te neomarksističkog pristupa Erika Olina Rajta

TEORIJA KARLA MARKSA �Većina Marksovih radova o stratifikaciji ali bez sistematičnog određenja pojma klase �Rukopis Kapitala prekinut kod pitanja: “Šta čini klasu”? �Sporenje tumača Marksovog dela o njegovom shvatanju pojma klase �Dvočlana, tročlana ili višečlana klasifikacija? �Klasa: grupa ljudi koja ima istovetan odnos prema sredstvima za proizvodnju ili sredstvima pomoću kojih zarađuje za život �Pre razvoja industrije osnovno sredstvo za proizvodnju zemlja i oruđa za obradu, kao i uzgoj stoke �Predindustrijska društva: vladajuća klasa – zemljoposednici (robovlasnici, aristokratija i plemstvo)

TEORIJA KARLA MARKSA �Podređena klasa – oni koji obrađuju zemlju (kmetovi, robovi, slobodno seljaštvo) �Moderna industrijska društva – primat fabrika, poslovnih prostora, mašina i bogatstva ili kapitala �Vladajuća klasa – industrijalci ili kapitalisti (vlasnici sredstava za proizvodnju) �Podređena klasa – radnička klasa ili proletarijat (vlasnici radne snage) �Feudalizam: neposredna eksploatacija – davanje dela prinosa od strane kmetova feudalcima ili obaveza rada na njihovim imanjima �Složeniji karakter eksploatacije u kapitalizmu

TEORIJA KARLA MARKSA �Radnici u proizvodnji stvaraju više od onog što im kapitalisti plaćaju za održavanje egzistencijalnog minimuma (nadnica) �Višak vrednosti – izvor profita kapitaliste �Primer proizvodnje 100 odela: prodaja 75 odela obezbeđuje pokrivanje troškova proizvodnje (uključujući i najamnine), prodaja preostalih 25 odela predstavlja čist profit �Protivrečnost kapitalističke proizvodnje: društveni karakter proizvodnje i privatni karakter prisvajanja �Marksova kritika nejednakosti u kapitalizmu: stvaranje ogromnog bogatstva ali samo za kapitaliste �Relativno siromaštvo radnika i akumulacija bogatstva za kapitaliste

TEORIJA KARLA MARKSA �Pauperizacija: proces u kojem radnička klasa postaje sve siromašnija u odnosu na kapitalističku klasu �Čak i kad radnici postaju apsolutno imućniji u relativnom smislu su sve siromašniji u odnosu na kapitaliste �Nejednakost se ne odnosi samo na ekonomsku dimenziju �Rad u modernim fabrikama i upotreba mašina dovode do monotonije u radu �Fizički i psihički zamor pri obavljanju rutinskih zadataka iz dana u dan u istom okruženju (repetitivnost, odsustvo komunikacije)

TEORIJA MAKSA VEBERA �Osnov u Marksovoj analizi ali uz modifikacije i dopune �Sličnost: postojanje sukoba oko moći i resursa u društvu �Marks: u središtu društvenih sukoba ekonomski činioci i klasni antagonizam �Veberovo shvatanje društva složenije (višedimenzionalno) �Socijalna stratifikacija zasnovana na klasi, ali i statusu i partiji �Klasa zasnovana na objektivno datim ekonomskim uslovima ali ne samo na vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju ili imovinom �Važnost i stručnog znanja, obrazovnih i drugih kvalifikacija – sve utiče na radno mesto pojedinca

TEORIJA MAKSA VEBERA �Važan uticaj pozicije pojedinca na tržištu za ukupne životne šanse �Razlikovanje menadžerskih ili stručnjačkih poslova u odnosu na poslove manuelnih radnika (veće zarade i ukupno povoljniji radni uslovi) �Značaj kvalifikacija (školskih) i stečenih stručnih znanja �Razlikovanje visokokvalifikovanih te polukvalifikovanih i niskokvalifikovanih radnika �Status: razlike između društvenih grupa u pogledu poštovanja ili prestiža koje im pridaju drugi �Moderna društva: izražavanje statusa kroz stilove života ljudi

TEORIJA MAKSA VEBERA �Simboli i obeležja statusa: mesto stanovanja, odeća, način izražavanja, zanimanje �Stvaranje zajednice osoba istog statusa – osećaj zajedničkog identiteta �Marks: statusne razlike kao posledica klasne podele u društvu �Veber: status nezavisan od podele na klase – posedovanje bogatstva često donosi visok status ali ima i izuzetaka �“Otmena sirotinja” u Britaniji (osiromašene aristokratske porodice) �Suprotan primer: “novi novac” ili “skorojevići”

TEORIJA MAKSA VEBERA �Stvaranje partija u modernim društvima – značajan aspekt moći koji utiče na stratifikaciju (nezavisno od klase i statusa) �Partija: grupa pojedinaca koji zajedno rade jer su im poreklo, ciljevi ili interesi zajednički �Organizovana delatnost partije ka ispunjenju nekog cilja koji je u interesu njenog članstva �Marksovo objašnjenje statusnih razlika i pripadnosti partiji pomoću pojma klase �Iako utiču na klasne podele, ni status ni pripadnost partiji se ne mogu svesti na njih �Privlačnost partija za pripadnike različitih klasa (mogu se zasnivati na religijskoj ili nacionalnoj pripadnosti)

TEORIJA MAKSA VEBERA �Marksističko objašnjenje sukoba katolika i protestanata u Severnoj Irskoj: različite klasne pripadnosti – više katolika nego protestanata među radnicima �Veberijansko objašnjenje: mnogi protestanti potiču iz radničkih porodica – partije odražavaju klasne i religijske različitosti �Ocena Veberove teorije: ukazivanje i na ostale dimenzije stratifikacije pored klase �Veberovo shvatanje fleksibilnija i bolje razrađena osnova za proučavanje stratifikacije nego Marksovo shvatanje

TEORIJA KLASE ERIKA OLINA RAJTA �Uticajna teorija klase – kombinacija Marksovih i Veberovih shvatanja �Tri dimenzije kontrole nad ekonomskim resursima u modernoj kapitalističkoj proizvodnji – tri glavne klase: 1. Kontrola nad investicijama ili novčanim kapitalom 2. Kontrola nad fizičkim sredstvima za proizvodnju (zemljištem, fabrikama, poslovnim prostorom) 3. Kontrola nad radnom snagom � Kapitalistička klasa: kontrola sve tri dimenzije u okviru proizvodnog sistema � Sa druge strane, radnička klasa ne kontroliše nijednu dimenziju

TEORIJA KLASE ERIKA OLINA RAJTA �Postojanje grupacija između dve pomenute klase – menadžeri i radnici beli okovratnici – protivrečne klasne lokacije ili pozicije �Uticaj samo na neke aspekte proizvodnje i veći stepen kontrole nad radnim okruženjem u odnosu na manuelne radnike �Nisu ni kapitalisti niti najamni radnici, ali imaju neke karakteristike obe kategorije �Oko 85 -90% populacije prodaje svoju radnu snagu pošto nema kontrolu nad sredstvima za proizvodnju ali uz znatne razlike unutar ove kategorije �Dva činioca razlikovanja: odnos prema rukovodstvu i posedovanje veština ili stručnih znanja

TEORIJA KLASE ERIKA OLINA RAJTA 1. Privilegovaniji položaj menadžera u odnosu prema rukovodstvu nego pripadnika radničke klase � Pomoć u kontroli nad radničkom klasom: nadgledanje ili evaluacija radnika – nagrađivanje većim nadnicama ili mogućnostima napredovanja � Ipak, ostajanje pod kontrolom vlasnika – kapitalista: istovremeno eksploatatori i eksploatisani 2. Posedovanje stručnih znanja i veština � Specifičan oblik moći u kapitalizmu pripadnika srednje klase koji imaju stručna znanja: primer stručnjaka za IT danas � Teža kontrola zaposlenih sa stručnim znanjima i veštinama – bolje nagrađivanje

MERENJE KLASE �Višeznačnost pojma klase �Operacionalizacija pojma: pretvaranje apstraktnog pojma (klasa) u merljivu varijablu – moguća provera putem iskustvenih istraživanja �Različite klasne šeme (teorijski okviri) za uočavanje klasne strukture društva �Većina klasnih šema nastala na osnovu strukture zanimanja – tipa zaposlenja �Sve razvijenija podela rada i profesionalna struktura �Zanimanje kao jedan od ključnih činilaca određenja materijalnog i društvenog položaja i životnih šansi u celini �Shvatanje da pripadnici istih zanimanja imaju sličan položaj i način života

MERENJE KLASE �Više oblika klasnih šema zasnovanih na profesionalnoj strukturi 1. Deskriptivne: funkcionalisti – stratifikacija kao deo “prirodnog” društvenog poretka 2. Teorijske (oslonjene na shvatanja Marksa ili Vebera): objašnjenje relacija među klasama u društvu � Dominacija “relacionih” klasnih šema kod teoretičara društvenih sukoba – primer shvatanja Erika Olina Rajta (analiza procesa eksploatacije iz marksističke perspektive) � V. Britanija: Matična knjiga socijalnih klasa (RGSC) – isključivi osnov zanimanje: profesionalci, međuklasa (nemanuelni radnici), kvalifikovani nemanuelni radnici, kvalifikovani manuelni radnici, polukvalifikovani i nekvalifikovani radnici

DŽON GOLDTORP: KLASA I ZANIMANJE �Uticajna Goldtorpova klasna šema – iskustvena istraživanja društvene pokretljivosti �Odražavanje “relacione” prirode savremene klasne strukture �Autorovo negiranje bilo kakvog teorijskog uticaja ali ocena drugih da je reč o neoveberijanskoj klasnoj šemi �Dva glavna faktora određivanja klasne pozicije: tržišna situacija i situacija na radnom mestu �Tržišna situacija: primanja, sigurnost radnog mesta i izgledi za napredovanje – naglašavanje materijalnih nagrada i ukupnih životnih šansi �Situacija na radnom mestu: nivo autonomije i ukupnih odnosa kontrole koji utiču na zaposlenog

DŽON GOLDTORP: KLASA I ZANIMANJE �Jedanaest klasnih položaja ali svođenje na tri glavna: “službenička klasa” (Klase I i II), “međuklasa” (Klase III i IV) i “radnička klasa” (Klase V, VI i VII) �Postojanje male elitne klase (posednici imovine) – zanemarljiva kategorija u empirijskim istraživanjima �Noviji pristup: isticanje radnih odnosa umesto situacije na radnom mestu – ukazivanje na različite vrste ugovora o zaposlenju �Ugovor o radu: razmena rada za strogo određenu i ograničenu nadnicu (radnička klasa) �Ugovor o zaposlenju: elementi za povećanje plate ili napredovanje (službenička klasa) �Međuklasa – ugovor koji ima elemente oba oblika

VREDNOVANJE KLASNIH ŠEMA �Primena i klasne šeme RGSC i Goldtorpove klasne šeme u iskustvenim proučavanjima �Prednosti: ukazivanje na klasne nejednakosti u pogledu zdravlja i obrazovanja, klasno utemeljenog glasanja. . . �Znatna ograničenja �Klasne šeme zasnovane na zanimanjima teško primenljive na ekonomski neaktivne (nezaposleni, studenti, penzioneri, deca) �Ispuštanje iz analize vlasništva i bogatstva pri određivanju klasne pripadnosti: preduzetnici, finansijeri, “stari bogataši” �Takvi “menadžeri” se svrstavaju sa pripadnicima mnogo siromašnijih slojeva

VREDNOVANJE KLASNIH ŠEMA �Ispuštanje iz vida ogromne koncentracije bogatstva u rukama ekonomske elite �Kritika Džona Vestergarda: pogrešno isključiti bogate zbog malobrojnosti iz klasne strukture �“Ti ljudi su na vrhu, jer se u njihovim rukama, u rukama veoma malog broja ljudi nalazi ogromna koncentracija moći i privilegija. . . ” �Teškoće stvaranja klasne šeme za uočavanje klasne strukture društva – dovođenje u pitanje svrsishodnosti pojma klase nekih autora �Savremene promene: nove profesije, uslužna ekonomija, ekonomija znanja, učešće žena u radnoj snazi