Mladi tranzicija ka tritu rada nejednakost i izazovi

Mladi – tranzicija ka tržištu rada: nejednakost i izazovi Kakve su šanse mladih na tržištu rada u Srbiji?

Cilj istraživanja �Cilj ovog rada jeste da istraži nejednakost šansi na tržištu rada na osnovu resursa kojima mladi raspolažu, mesta u kome žive i drugih uloga u kojima se nalaze

Analiza �Bavi se: 1. jednakošću šansi koje garantuju da će potencijali (talenti) biti iskorišćeni na adekvatan način 2. usklađenošću znanja i veština i potreba poslodavaca 3. visokom stopom nezaposlenosti mladih koja prelazi 40% (stopa nezaposlenosti u EU je duplo manja – 20%) �Prati tranziciju mladih od obrazovanja ka tržištu rada i dinamiku samog tržišta na osnovu baza podataka Ankete o radnoj snazi (ARS) u periodu od 2008. do 2014. godine i SILC ankete u periodu 2013. i 2014 godine.

Rezultati analize �Tranzicija mladih u Srbiji od obrazovanja ka tržištu rada izuzetno je neizvesna i veoma često traje duži vremenski period � Stopa nezaposlenosti odmah po završetku obrazovanja veoma je visoka, svega trećina mladih uspe da dođe do nekog posla �Zbog nedostataka radnih mesta, čak i nakon pet godina po završetku obrazovanja mladi imaju problem pri pronalasku posla, tačnije tek nešto iznad polovine mladih ima posao �Primećeno je takođe da je nivo obrazovanje usko povezan sa nivoom (ne)zaposlenosti

Problemi sa kojima se susreću mladi �Probleme mladih na tržištu rada u Srbiji možemo podeliti u dve grupe: 1. problemi sa kojima se susreću na početku karijere i 2. problemi sa kojima se susreću kada nađu posao � Prisutan je takođe i problem u polnoj strukturi – muškarci češće i brže nego žene nalaze posao i postaju aktivni u sferi rada � Veliki problem je takođe i nedostatak radničkih prava

Nemaju svi jednake šanse �Želja većine mladih jeste da se zaposle u društvenom ili javnom preduzeću zbog svih pogodnosti koje takvo radno mesto pruža �Međutim, najveće šanse imaju mladi sa visokim obrazovanjem �Najtežu poziciju imaju mladi sa završenom i nezavršenom osnovnom školom

Javna VS privatna preduzeća �Mladi sa visokim obrazovanjem se u daleko manjem broju zapošljavaju u privatnom sektoru, naročito ako je u pitanju privatno neregistrovano preduzeće; veliki broj ovih mladih je u javnom sektoru

Javna VS privatna preduzeća �Sa druge strane mladima sa niskim obrazovanjem šanse za zaposlenje u javnom sektoru veoma su niske; za njih su većinski “rezervisana” privatna neregistrovana preduzeća

Nedostatak radničkih prava �Primećeno je da sa smanjenjem obrazovnog nivoa mladih opadaju i ostvarena radnička prava koja su im zakonom zagarantovana �I ovde su opet u najtežoj poziciji mladi sa završenom samo osnovnom školom �Nedostatak radničkih prava se manifestuje u i vidu neostvarivanja prihoda, prava na penziono osiguranje i bolovanja. Ne ostvaruju pravo na prihod, profit, zaradu, prema nivou obrazovanja – mladi 15 -35 – ARS

Mladi i tržište rada �Posmatrajući regione Srbije, možemo primetiti trenda koja se tiču mladih i tržišta rada: 1. Situacija u Beogradu je što se tiče obrazovanja mnogo povoljnija nego u ostalim regionima 2. Jaz između Beograda i regiona svake godine sve veći i veći 3. Beograd je jedina regija u Srbiji gde je došlo do porasta udela mladih sa osnovnom školom � Takođe u Beogradu je manja stopa nezaposlenosti, pogotovo stopa dugoročne nezaposlenosti

Individualne promene �Kada je reč o nekim individualnim promenama bitni su faktori poput gustine naseljenosti. Od gustine naseljnosti zavisi kolika je mogućnost prelaska iz privremenog ka stalnom zaposlenju kao i kolika je šansa da zadrži ili izgubi posao (Tabela 1). �Takođe je pokazano da su neki bitnii preduslovi dolaženja do posla obrazovanje, pol i mesto stanovanja.

Tranzicione matrice nezaposlenost-zaposlenost prema obrazovnom nivou i mestu stanovanja mladih – SILC 2013, 2014

Pitanja za diskusiju Koji je po vašem mišljenju najveći problem pri pronalasku posla nakon završetka obrazovanja? Obrazložiti po stepenu obrazovanja. 2. Da li smatrate da se problem nalazi u samom obrazovanju (nedovoljno prakse)? 3. Koje su prednosti zaposlenja u javnom, a koje u privatnom sektoru? 1.