KAKO PLANIRATI I SPROVESTI ISTRAIVANJE Nastavnik kao istraiva

KAKO PLANIRATI I SPROVESTI ISTRAŽIVANJE? Nastavnik kao istraživač Centar za obrazovanje nastavnika

2. 3. Tehnike prikupljanja podataka • Upitnik – Primer? – Merni instrument sastavljen od stavki ili pitanja, najčešće se zadaje u papir-olovka formi – Pitanja: • • • dihotomna pitanja višestrukog izbora pitanja otvorenog tipa rangiranje skale procene, itd. – Bitno je da redosled pitanja bude logičan (npr. od opštijih ka spcifičnijim), da pitanja ne budu sugestivna, da jezik bude prilagođen, itd. – Valjalo bi da se upitnik ne popunava duže od 15 -20 minuta

. . . 2. 3. Tehnike prikupljanja podataka • Skale (samo)procene – Najčešće predstavljaju deo upitnika ili protokola za opservaciju – Mogu biti: grafičke, numeričke ili opisne (a najčešće su kombinovane) – Najčešće se koriste za ispitivanje određenih osobina, navika, uverenja, stavova – Najčešće korišćeni tipovi: skala Likertovog tipa, Bogardusova skala (skala socijalne distance), Semantički diferencijal, itd. – Još jedna mogućnost – rangovanje (varijacije – prvi izbor, poređenje parova, raspodela procenata, itd. )

. . . 2. 3. Tehnike prikupljanja podataka • Sociometrija – Tehnika za utvrđivanje grupne dinamike, odnosno interpersonalnih odnosa u malim grupama – Sociometrijski upitnik može se sastojati iz nekoliko pitanja (najčešće i afirmativna i negativna): “Sa kim bi voleo da deliš sobu na rekreativnoj nastavi? Sa kim bi voleo da sediš u klupi? ” Sa kim ne bi voleo. . . ? ” – Izbor se može ograničiti na jednog člana grupe, ali se može omogućiti izbor većeg broj članova (do pet) – Sociogram – grafička reprezentacija grupnih odnosa – Sociometrijska matrica, sociometrijski indeksi (npr. Indeks socijalne privlačnosti, indeks grupne kohezivnosti, itd. )

. . . 2. 3. Tehnike prikupljanja podataka • Intervjui ─ Razmena gledišta o nekoj temi između dvoje ili više ljudi (interview) radi prikupljanja podataka relevantnih za ciljeve istraživanja (kontrola istraživača – intervjuera) ─ Tehnika prikupljanja podataka, ali i način proizvodnje podataka (znanja i značenja se grade između učesnika) ─ Vrste (prema stupnju strukturiranosti): strukturirani (sva pitanja su unapred detaljno precizirana), polustrukturirani (dozvoljene su promene u skladu sa tokom intervjua), nestrukturiran (unapred definisane samo ključne teme). ─ Vrste pitanja: pitanja koja traže opis nečega, pitanja o iskustvima, ponašanju, znanju, osećanjima, pitanja koja traže suprotstavljanje, pitanja koja traže mišljenje o nečemu, obrazloženje. . .

. . . 2. 3. Tehnike prikupljanja podataka Osnovne prednosti i nedostaci intervjua u odnosu na upitnik: Prednosti Nedostaci • Mogućnost da se podstakne davanje odgovora (ponavljanje pitanja i dodatna pitanja) • Mogućnost da se razjasne pitanja • Može dati bogatije podatke • Mogućnost obraćanja pažnje na neverbalno • Manje pozdan (nije anoniman) • Vremenski i finansijski neekonomičan • Moguće teškoće u kodiranju podataka pri obradi (zavisno od vrste intervjua)

• . . . 2. 3. Tehnike prikupljanja podataka Fokus grupe ─ Važnost interakcije unutar grupe koja razgovara o nekoj temi koju je zadao istraživač. ─ Grupe fokusirane u pogledu teme i učesnika (pažljivo odabrana grupa koja je po svojim karakteristikama reprezentativna za neku društvenu grupu, optimalo 5 -12 osoba). ─ Moderator ili facilitator koristi set pitanja da bi upravljao diskusijom, obično polazeći od opštih ka specifičnim pitanjima (sistem levka) ─ Naročito pogodne za: kontroverzne teme, otkrivanje problema, dolaženje do hipoteza za dalja istaživanja, validaciju podataka. . . U odnosu na intervju: ─ Mogućnost za razvoj razmene i rasprave između samih učesnika ─ Manje zastrašujuće. . . ? ─ Ekonomičnije od intervjua u pogledu vremena, ali pružaju manje detaljne podatke. . .

. . . 2. 3. Tehnike prikupljanja podataka • Opservacija ─ Tehnika prikupljanja podataka u prirodnoj sredini, neposredno – „iz prve ruke“ ─ Vrste: spoljašnje (istraživač nastoji da ne ometa i ne utiče na pojavu koju posmatra) i učesničko (istraživač kao deo pojave) ─ Posmatrač – osnovni merni instrument! ─ Ostali instrumenti: kontrolna lista (check-list), skale procene, terenske beleške, dnevnici. . . ─ Važnost sistematičnog pristupa!

2. 3. Uzorak/ Ispitanici/ Učesnici • Veličina zavisi od ciljeva istraživanja i od metodologije • Za studiju slučaja – dovoljan je i jedan slučaj (ispitanik/ odeljenje/ škola/ obrazovni sistem) • Za kvalitativna istraživanja – nekoliko “jedinica” (npr. 10 intervjua/ 2 fokus grupe/ 20 učeničkih sastava/ 2 odeljenja koja se posmatraju/ nekoliko (inter)nacionalnih dokumenata) • Za kvantitativna istraživanja – veći broj ispitanika (u zavisnosti od broja varijabli, statističkih obrada, itd. – 100 -200 ili čak i više)

2. 4. Procedura • Kako doći do podataka (kako i gde doći do ispitanika, dokumenata, materijala, itd. ) • Planiranje vremenskih okvira – kada će se prikupiti podaci • Voditi računa o tome da li su potrebne posebne dozvole, da li treba pisati molbe, koliko unapred se najaviti, itd.

2. 5. Analiza/Interpretacija podataka • Statistička analiza – Deskriptivna statistika • Frekvencije i procenti (tekstualo prikazivanje, putem tabela i grafikona) – Statistika zaključivanja • • • Poređenje grupa (t-test, ANOVA, hi-kvadrat) Utvrđivanje povezanosti (korelacija) Predviđanje (regresione analize) Utvrđivanje faktorske strukture (faktorska analiza). . . – Kvantitativna analiza sadržaja * Ipak, u istraživanjima nastavnika retko se bavimo statistikom zaključivanja jer su istraživanja manjeg obima, jer su kontekstualizovana i okrenuta razumevanju i menjaju konkretne prakse, a ne utvrđivanju opštevažećih pravilnosti!

2. 5. Analiza/Interpretacija podataka • Kvalitativna analiza Utemeljena teorija (grounded theory) • Induktivni pristup • Kodiranja i identifikovanja tema, obrazaca i pravilnosti, stalno poređenje i pravljenje hijerarhije – cirkularni, iterativni proces • Otvoreno, aksijalno i selektivno kodiranje – Kvalitativna analiza sadržaja • Induktivni ili deduktivni pristup, tematska i evaluativna. . . – Kvalitativna analiza narativa/diskursa

2. 6. Obezbeđivanje kvaliteta • Valjanost – da li se procenjuje ono što zaista želimo da se procenjuje? • Pouzdanost – U pozitivističkim, kvantitativnim istraživanjima – da li višestruka merenja daju slične vrednosti? • Načini obezbeđivanja pouzdanosti: test-retest, paralelne forme testa, unutrašnja konzistentnost (doslednost) – U kvalitativnim istraživanjima – važna je konzistentnost rezultata sa prikupljenim podacima (utemeljenost u podacima), sagledavanje pojave u svoj njenoj kompleksnosti, detaljan opis konteksta i značaja istraživanja • Načini obezbeđivanja pouzdanosti: triangulacija, provera sa članovima, dugoročna opservacija, proveru od strane kolega, participativni oblik istraživanja, razjašnjavanje sopstvenih pristrasnosti (refleksivnost i samokritičnost), davanje mnoštva originalnih izjava ispitanika, detaljan opis koraka u analizi, itd.

3. Sprovođenje istraživanja • Obratiti pažnju na etička pitanja! – Ispitanici su subjekti (ne objekti istraživanja, tj. “zamorčići”) i oni istraživaču čine uslugu ili obratno. . . ? – Osoba treba da bude upoznata sa predmetom istraživanja i da pristane da u njemu učestvuje (tzv. informisani ili svesni pristanak) – Treba dati prava učesnicima da se povuku u svakom trenutku – Podaci su poverljivi! – Treba voditi računa o osetljivosti pitanja i o načinu na koji se postavljaju – Podaci se ne smeju zloupotrebiti (obratite pažnju na specifičnost odnosa moći)!

4. Analiza i interpretiranje podataka • Prikaz rezultata na sistematičan i logičan način • Tabele, grafikoni, modeli, primeri (citati) • Povezivanje sa nalazima ranijih istraživanja i iskustvom iz prakse

5. Zaključci i preporuke • Osvrt na ciljeve i istraživačka pitanja – šta se može zaključiti, šta je utvrđeno, koji su odgovori na pitanja • Koji su uvidi nakon istraživanja • Refleksivna razmatranja – kako je istraživanje promenilo naš način razmišljanja o istraživačkom problemu i nas u celini • Preporuke za promenu prakse – sa novim pogledom na praksu, šta novo mogu raditi • Predlozi i smernice za neka naredna istraživanja – šta je ostalo nedorečeno, šta me je iznenadilo, itd.