MESTO I ULOGA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU prof

MESTO I ULOGA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU prof. Dr Rade Stankić http: //www. ekof. bg. ac. rs/stankic-dr-rade/

REGISTRACIJA PRISUSTVA https: //prijava. ekof. bg. ac. rs/

OBRAZOVANJE KAO POKRETAČKA SNAGA EKONOMSKOG PROSPERITETA v Obrazovanje je oduvek bilo pokretačka snaga ekonomskog prosperiteta, a u globalizovanoj privredi zasnovanoj na znanju i na primeni novih tehnologija to posebno dolazi do izražaja.

OBRAZOVANJE KAO POKRETAČKA SNAGA EKONOMSKOG PROSPERITETA IKT dramatično menjaju svet, omogućavajući: v Bolje veze između ljudi i zajednica; v Inovacije i rast produktivnosti; v Povećanje životnog standarda stanovništva na globalnom nivou.

OBRAZOVANJE KAO POKRETAČKA SNAGA EKONOMSKOG PROSPERITETA Uporedo sa promenom međuljudske interakcije i poslovanja, IKT su se pokazale i kao ključni preduslov: v za ekonomsku i društvenu modernizaciju; v za jačanje konkurentnosti; v ali i kao bitan element u cilju prevazilaženja društvenih i ekonomskih podela.

OBRAZOVANJE KAO POKRETAČKA SNAGA EKONOMSKOG PROSPERITETA v Veliki su izazovi sa kojima se suočavaju obrazovni sistemi širom sveta, a posebno obrazovni sistem Republike Srbije, pred novim talasom tehnoloških inovacija, koji iz temelja menja samu prirodu procesa rada i postavlja nove zahteve kada je reč o neophodnim znanjima i veštinama.

BUDUĆNOST OBRAZOVANJA I OBRAZOVANJE ZA BUDUĆNOST v Obrazovanju za budućnost pridaje se velika pažnja u strategijama razvoja od nacionalnog, pa do globalnog nivoa. v Svetski lideri zemalja članica UN, njih 193, u septembru 2015, na Generalnoj skupštini UN, jednoglasno su usvojili Agendu održivog razvoja 2015 -2030. v Agenda obuhvata 17 ciljeva, 169 podciljeva i 244 indikatora za merenje progresa.

BUDUĆNOST OBRAZOVANJA I OBRAZOVANJE ZA BUDUĆNOST v Sa stanovišta teme ovog izlaganja, posebno su bitni cilj 4 i podcilj 4. 4. v CILJ 4 - osigurati inkluzivno i kvalitetno obrazovanje za sve i promovisati celoživotno učenje. v Podcilj 4. 4. - do 2030. godine značajno povećati broj mladih i odraslih koji imaju relevantne veštine, uključujući tehničke i stručne veštine, za zapošljavanje, pristojne poslove i preduzetništvo.

STRATEGIJA EVROPA 2020 v IKT su i u okviru EU prepoznate kao jedan od najznačajnih faktora koji utiču na ekonomski rast i inovativnost. v Među sedam vodećih inicijativa ekonomske strategije "Evropa 2020" nalazi i "Digitalna agenda za Evropu".

EU – OTVARANJE OBRAZOVANJA v Uvažavajući potrebe obrazovnih sistema unutar EU, u dokumentu Otvaranje obrazovanja: inovativna nastava i učenje za sve kroz nove tehnologije i otvorene obrazovne resurse Evropska komisija ističe da su tehnologije i otvoreni obrazovni resursi prilika za preoblikovanje obrazovanja.

EU – OTVARANJE OBRAZOVANJA Predložene su mere na nivou EU: v pomaganje obrazovnim institucijama, nastavnicima, učenicima i studentima da usvoje digitalne veštine i metode učenja i podučavanja; v podržavanje razvoja i dostupnosti otvorenih obrazovnih resursa; v uvođenje digitalnih uređaja i sadržaja u učionice; v mobilisanje svih zainteresovanih strana (nastavnika, učenika i studenata, porodica, preduzeća i socijalnih partnera), kako bi se promenila uloga digitalnih tehnologija u institucijama obrazovanja

EVROPSKI PROSTOR VISOKOG OBRAZOVANJA (EHEA - European Higher Education Area) v S obzirom na želju da evropska društva sve više budu društva koja se zasnivaju na znanju, obrazovanje je osnovna komponenta socio-ekonomskog i razvoja kulture. v Sve veća potreba za umećima, veštinama i znanjima traži od obrazovanja da na njih odgovori na nove načine.

BOLONJSKI PROCES v Bolonjski proces podrazumeva reformu visokog obrazovanja u kojoj danas sudeluje 48 zemalja. v Cilj: Povećati konkurentnost i kvalitet evropskog visokog obrazovanja stvaranjem jedinstvenog Evropskog prostora visokog obrazovanja.

GODIŠNJA JAVNA POTROŠNJA NA VISOKO OBRAZOVANJE v Polovina zemalja ulaže više od 1, 3% BDP-a. v Od 2% BDP-a u Švedskoj do 2, 4% BDP-a u Danskoj. v Ispod 1% BDP-a: Slovačka, Hrvatska, Rumunija, Italija, Bugarska, Azerbejdžan, Jermenija i Gruziji.

UDEO MLADIH LJUDI SA VISOKIM OBRAZOVANJEM MEĐU NEZAPOSLENIMA v Mala nezaposlenost: Danska, Velikoj Britanija, Holandija; v Nemačkoj nedostaju. v Velika nezaposlenost: Bi. H, Srbija, Hrvatska, Grčka, Portugalija, Rumunija, Kipar. Izvor: (EACEA, 2015: 36).

STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA U SRBIJI DO 2020. GODINE v Naglašava se značaj digitalnih tehnologija za celokupan razvoj sistema obrazovanja. v Povećanje učešća populacije s visokim obrazovanjem u ukupnoj populaciji; v. Zadovoljenje razvojnih potreba privrede i društva; v Formiranje kreativnih i inovativnih visokoobrazovanih ljudi koji su neophodni da bi se ostvario ekonomski rast i smanjila nezaposlenost.

UDEO MLADIH SA VISOKIM OBRAZOVANJEM MEĐU NEZAPOSLENIMA U SRBIJI v Nezaposleno 22% mladih starosti od 15 do 29 god. v Nezaposlenost je jedan od razloga odlaska mladih, a posebno talenata. v Procenat visokoobrazovanih među emigrantima iz Srbije između 12 i 15 odsto. Godina Broj emigranata iz Srbije u zemlje OECD-a 2009 27. 000 2011 33. 000 2013 45. 000 2014 58. 000 2015 60. 000 Izvor: RZS, Nacionalni zavod za zapošljavanje Srbije, 2018. Izvor: OECD.

INDIKATORI KVALITETA OBRAZOVNOG SISTEMA SRBIJE I KAPACITETA ZA PRIVLAČENJE I ZADRŽAVANJE TALENATA Indikator 2013 2015 rang / 122 skor (1 -7) Kvalitet obrazovnog sistema 96 3, 11 93 3, 06 Kvalitet matematičko - naučnog obrazovanja 48 4, 33 47 4, 34 Kvalitet poslovnih škola 100 3, 62 98 3, 55 118 1, 59 123 1, 60 121 1, 84 121 1, 82 Kapacitet za privlačenje talenata Kapacitet za zadržavanje talenata. Izvor: World Economic Forum rang / 124 skor (1 -7)

SPOSOBNOSTI ZA DIGITALIZOVANO OKRUŽENJE v IKT igraju sve značajnije uloge u obrazovanju tokom poslednjih godina. v Postoji skup sposobnosti koje učenici i studenti treba da razviju kako bi bili uspešni u doba digitalizovanog okruženja. v Ove sposobnosti, definisane kao veštine 21. veka.

VEŠTINE 21. VEKA (UNESCO) v v v v Kritičko razmišljanje; Rešavanje problema; Dobra komunikacija; Saradnja; Informaciono-tehnološka pismenost; Fleksibilnost i prilagodljivost; Inovativnost i kreativnost. Da bi nastavnici mogli da predaju ove veštine svojim učenicima, oni moraju posedovati odgovarajuc e digitalne kompetencije. v (UNESCO okvir za IKT kompetencije za nastavnike UNESCO ICT Competency Framework for Teachers)

DIGITALNE KOMPETENCIJE NASTAVNIKA (UNESCO) v Digitalna kompetencija se široko može definisati kao pouzdana i kreativna upotreba IKT-a za postizanje ciljeva vezanih za aktivnost. v Mnogi okviri koji su definisali IKT kompetencije razvijeni su i koriste se u evropskim zemljama. v UNESCO je, u kontekstu programa "Obrazovanje za sve" (EFA - “Education for All”), razvio UNESCO okvir za IKT kompetencije za nastavnike.

DIGITALNE KOMPETENCIJE NASTAVNIKA (UNESCO) v Ovaj okvir ukazuje na kompetencije koje su potrebne nastavnicima u cilju integrisanja IKTu njihovu profesionalnu praksu. v Kvalitet nastavnika i njihov kontinuirani profesionalni razvoj igraju ključnu ulogu u postizanju kvalitetnog obrazovanja i održivog razvoja.

NASTAVNIK ZA DIGITALNO DOBA OKVIR DIGITALNIH KOMPETENCIJA (MPN, 2017) v Okvir je kreiran sa ciljem da podrži nastavnike iz sistema obrazovanja u Srbiji u procesu integracije digitalnih sadržaja u svakodnevnu praksu. v Definisane su veštine, ciljevi i očekivani ishodi koji čine korpus digitalnih kompetencija nastavničke profesije. v Nastavnici dokument mogu koristiti za procenu sopstvenih veština i promišljanje o sopstvenoj praksi kao i za identifikaciju narednih koraka svog profesionalnog razvoja.

NASTAVNIK ZA DIGITALNO DOBA OKVIR DIGITALNIH KOMPETENCIJA (MPN, 2017) v Pod digitalnim kompetencijama u ovom dokumentu podrazumeva se skup znanja, veština, stavova, sposobnosti i strategija neophodnih za kvalitetno korišćenje IKT i digitalnih medija, a sa ciljem promišljenog, fleksibilnog i bezbednog unapređivanja procesa nastave i učenja i drugih aktivnosti u vezi sa nastavničkom profesijom u onlajn i oflajn okruženju. v Unutar svake kompetencije identifikovan je određen broj veština. Za svaku od njih definisana su tri nivoa kompetentnosti – POČETNI, SREDNJI I NAPREDNI.

NASTAVNIK ZA DIGITALNO DOBA OKVIR DIGITALNIH KOMPETENCIJA (MPN) Okvir identifikuje nekoliko digitalnih kompetencija raspoređenih u osam širokih kategorija: 1. Pretraga, pristup, čuvanje i upravljanje informacijama 2. Pretraga, adaptacija i kreiranje digitalnih sadržaja za nastavu i učenje 3. Upravljanje digitalnim sadržajem za nastavu i učenje i njegovo deljenje 4. Upravljanje okruženjem za učenje 5. Nastava i učenje 6. Formativno i sumativno ocenjivanje, beleženje, praćenje i izveštavanje o napretku učenika 7. Komunikacija i saradnja u onlajn okruženju 8. Etika i bezbednost

IKT U OBRAZOVANJU IKT zahtevaju od nas drugačija znanja i veštine kako bismo iskoristili njihovu moć u privatnom i u poslovnom okruženju. Taj uticaj može se posmatrati u dva pravca: 1. Korišćenje IKT za unapređenje samog nastavnog procesa. 2. Kroz obrazovni sistem naučiti kako na najbolji način koristititi prednosti ovih tehnologija u različitim oblastima ljudske delatnosti, pa tako i u poslovanju

E-OBRAZOVANJE v Izvođenje aktivnosti, vezane za obrazovni proces, putem IKT i elektronski potpomognuto učenje najčešće se opisuje pojmom eobrazovanje. v Ciljevi e-obrazovanja: - veći obuhvat onih koji mogu da uče - fleksibilno organizovanje nastave - viši nivo efikasnosti nastavnog procesa - samostalno i permanentno učenje

PREDNOSTI E-OBRAZOVANJA v mogućnosti učestvovanja u edukaciji u bilo koje vreme i s bilo kojeg mesta; v bolja interaktivnost nastavnika i učenika; v ušteda vremena; v veća efikasnost; v fleksibilno učenje; v individualni pristup učenicima i prihvatanje različitih stilova učenja; v individualno prilagođavanje sadržaja i tempa učenja; v podsticanje učenika na analitičko mišljenje, sintetizovanje stečenih znanja i samostalno rešavanje problema; v napredak u učenju može se lako proveravati i pratiti

IKT U E-OBRAZOVANJU Neke od IKT koje se primenjuju u e-obrazovanju su: v v v pametna obrazovna okruženja Internet inteligentnih uređaja virtuelno okruženje za učenje tehnologije virtuelne realnosti mobilne tehnologije itd.

IKT ZA UNAPREĐENJE NASTAVNOG PROCESA • Neke od ovih tehnologija vec su napravile napredak u obrazovanju, a druge se pripremaju za masovnu distribuciju. v Tehnologije pametnih obrazovnih okruženja - zasnivaju se uglavnom na tehnologijama Interneta inteligentnih uređaja (Io. T - Internet of Things) i tehnologiji Cloud Computing.

IKT ZA UNAPREĐENJE NASTAVNOG PROCESA v Internet inteligentnih uređaja - Proširuje virtuelni svet i Internet na fizičke stvari iz realnog sveta, omogućavajući virtuelizaciju resursa. - U 2020. godini 26 milijardi uređaja biće povezano sa Internetom (Gartner). - Io. T nalazi svoje mesto u obrazovanju. v Cloud Computing - Predstavlja tehnologiju koja omogućava interakciju između korisnika i različitih servisa koji su pristupačni na Internetu.

IKT ZA UNAPREĐENJE NASTAVNOG PROCESA v Virtuelno okruženje za učenje - ambijent dizajniran da olakša upravljanje obrazovnim kursevima, pomoc u IKT v Tehnologije virteulne realnosti - dodaje novu dimenziju učenju - iskustveno učenje kroz eksperimente v Mobilne tehnologije - još jedan način da se transformiše učenje

IKT U OBRAZOVANJU 1) Nove tehnologije u obrazovanju treba da omoguc e učenicima i studentima da steknu znanja i veštine koje c e im pomoc i da pronađu svoje mesto u svetu konkurentne privrede. 2) Potrebne su promene u obrazovanju kako bi se boljim korišćenjem mogućnosti koje pružaju IKT, osavremenio proces učenja i podstakli kretivnost i inovacije. 3) Primenom IKT edukacija izlazi iz okvira tradicionalne nastave i postaje nezavisna od lokacije i vremena.

IKT SEKTOR NA GLOBALNOM NIVOU v Jedna od najbrže rastućih industrija. v Direktno utiče na otvaranje više miliona radnih mesta, na globalnom nivou. v Daje važan podsticaj inovacijama i razvoju. v Podstiče razvoj drugih sektora privrede. v Doveo je do nastanka potpuno novog sektora – industrije softverskih aplikacija. v Omogućava „rad na daljinu“.

IKT SEKTOR NA GLOBALNOM NIVOU v Savremena preduzeća, da bi bila konkurentna na globalnom tržištu, moraju da, uz što niže troškove, primene najnovije tehnologije. v To je i dovelo do prenosa ovih tehnologija iz ekonomski najrazvijenih zemalja u Indiju, Kinu i druge zemlje Azije, koje imaju dobro obučenu i jeftinu visokokvalifikovanu radnu snagu. v Ovi trendovi usmereni su i ka Srbiji, koja ima određen, mada nedovoljan, broj visokoobrazovanih kadrova za primenu IKT u poslovanju.

FORMALNO OBRAZOVANJE U OBLASTI IKT U REPUBLICI SRBIJI v U nižim razredima osnovnih škola, od prvog do četvrtog, postoji izborni predmet OD IGRAČKE DO RAČUNARA. v Razred: prvi; Godišnji fond časova: 36; Ciljevi predmeta: Razvijanje algoritamskog načina mišljenja; Osposobljavanje učenika za pravilno i samostalno korišćenje računara i softvera za crtanje; Osposobljavanje za bezbedno korišćenje interneta; Razvijanje navike za pravilno sedenje ispred računara i ograničeno korišćenje vremena u radu na računaru/internetu

FORMALNO OBRAZOVANJE U OBLASTI IKT U REPUBLICI SRBIJI v Za učenike petih razreda osnovnih škola, od septembra 2017. godine, uveden je predmet INFORMATIKA I RAČUNARSTVO u obaveznu nastavu, a koji će ubuduće imati učenici šestih, sedmih i osmih razreda u osnovnom obrazovanju. v Razred: peti; Godišnji fond časova: 36; v Učenici će informatička znanja sticati kroz tri teme: informaciono komunikaciona tehnologija, digitalna pismenost i računarstvo.

FORMALNO OBRAZOVANJE U OBLASTI IKT U REPUBLICI SRBIJI v U gimnazijama i srednjim stručnim školama se od prvog do četvrtog razreda izučava predmet RAČUNARSTVO I INFORMATIKA. v U srednjim stručnim školama u drugom, trećem i četvrtom razredu postoje informatički predmeti prilagođeni određenom području. v U školama iz područja rada Ekonomija, pravo i administracija, izučava se predmet POSLOVNA INFORMATIKA.

FORMALNO OBRAZOVANJE U OBLASTI IKT U REPUBLICI SRBIJI v Od septembra ove godine 70 gimnazija u Srbiji ima specijalizovana, informatička odeljenja. v Učenici će tako uz tradicionalne predmete učiti i programiranje.

FORMALNO OBRAZOVANJE U OBLASTI IKT U REPUBLICI SRBIJI v Okosnicu visokog obrazovanja, istraživanja i razvoja u oblasti IKT predstavljaju tehnički i matematički fakulteti. v Ovi fakulteti se fokusiraju na inženjersku informatiku, dok nedostaju studijski programi posvećeni poslovnoj informatici.

STUDIJSKI PROGRAMI IZ POSLOVNE INFORMATIKE U REPUBLICI SRBIJI v Razlog nedovoljne ponude studijskih programa iz poslovne informatike, naročito na državnim fakultetima, može se naći u tome što su u RS informatičari inženjeri prepoznati kao IT stručnjaci, dok su poslovni informatičari nedovoljno afirmisani. v Poslovna komponenta u informatici je sve traženija, što se može zaključiti iz analize oglasa na jednom od vodećih sajtova za zapošljavanje u RS - Poslovi infostud. https: //poslovi. infostud. com/

TRŽIŠTE RADNE SNAGE - RS v Od ukupnog broja ponuđenih IT radnih mesta, koji se kreće oko 400, približno 300 se odnosi na ona radna mesta za koja se traže kompetencije koje bi posle diplomiranja trebalo da poseduju studenti koji podjednako dobro poznaju IKT i određenu oblast poslovanja.

TRŽIŠTE RADNE SNAGE - RS Trenutno na tržištu radne snage u RS nema dovoljne ponude ekonomski obrazovanih informatičara, usmerenih ka: v v poslovnoj primeni informacionih tehnologija; izradi poslovnog softvera; upravljanju IT projektima u preduzećima: razvoju poslovnih informacionih sistema.

POSLOVNI INFORMATIČARI - RS Faktori koji su doprineli povećanoj tražnji ovih kadrova su: 1. Unazad nekoliko godina u Srbiji je značajno uvećan broj domaćih i naročito međunarodnih IT kompanija koje se bave razvojem poslovnih softvera i pružanjem usluga u oblasti informacionih tehnologija koje omogućavaju IT stručnjacima da rade iz Srbije za kompanije iz čitavog sveta.

POSLOVNI INFORMATIČARI - RS Faktori koji su doprineli povećanoj tražnji ovih kadrova su: 2. Kvalitetni visokoobrazovni programi iz oblasti poslovne informatike mogli bi značajno da unaprede našu softversku industriju; 3. Povećanje interesa kandidata koji upisuju fakultete, a koji žele da steknu znanja i veštine koji povezuju ekonomiju i informacione tehnologije, a da po završetku fakulteta imaju veoma izvesnu mogućnost zapošljavanja.

POSLOVNA INFORMATIKA – NOVI SMER NA EF v Od ove školske godine studentima Ekonomskog fakulteta povećana je mogućnost izbora uvođenjem novog smera (studijskog programa) – POSLOVNA INFORMATIKA.

POSLOVNA INFORMATIKA – NOVI SMER NA EF v Studijski program je usklađen sa akreditovanim programima prestižnih svetskih univerziteta. v Pokretanje ovog smera na EF jedan je od načina da se reši problem deficita ekonomski obrazovanih informatičara. v Jasno se razlikuje od modula na fakultetima tehničkih nauka i usmeren je ka poslovnoj primeni informacionih tehnologija, izradi poslovnog softvera, upravljanju IT projektima i razvoju poslovnih informacionih sistema.

POSLOVNA INFORMATIKA – NOVI SMER NA EF

ANKETA EF v U cilju dobijanja informacija o zainteresovanosti studenata da se više usmere ka predmetima koji povezuju IKT i ekonomiju, anketirani su studenti koji pohađaju prvu godinu na Ekonomskom fakultetu. v U anketi je učestvovalo 535 studenata. v Anketa je obuhvatala širi broj pitanja, a za ovaj rad odabrana su pitanja koja se odnose na predmete koji povezuju IKT i ekonomiju.

ANKETA EF Analiza zainteresovanosti studenata za pojedine predmete koji su usmereni ka primeni IKT u poslovanju, a koji su predviđeni u okviru modula Poslovna informatika: v v v v Poslovna informatika Baze podataka Analiza podataka Objektno orijentisano programiranje Matematičke osnove računarstva Web dizajn Informacioni sistemi i poslovna analitika Elektronsko poslovanje Razvoj software-a Menadžment IT projekata ERP software Nove informacione tehnologije Elektronska trgovina Elektronski platni sistemi Digitalni marketing Računovodstveni informacioni sistem

ANKETA EF Studenti su posebno zainteresovani za ekonomski orijentisane informatičke predmete, odnosno, za predmete koji su fokusirani na primenu IKT u određenoj oblasti poslovanja. v v v v Digitalni marketing - 63, 6% anketiranih studenata Elektronsku trgovinu - 60, 9% Web dizajn - 60% Elektronsko poslovanje - 54, 9% Menadžment IT projekata - 51, 6% Elektronski platni sistem - 49, 6% Nove informacione tehnologije - 47, 1% anketiranih studenata.

IKT SEKTOR - SRBIJA v IKT sektor svrstava se u prva tri izvozna sektora, pored automobilske industrije i poljoprivrede. v U poslednjih deset godina, sektor telekomunikacija, kompjuterskih i informacijskih usluga imao je najdinamičniji rast vrednosti izvoza u okviru sektora usluga Srbije. v Najznačajniji doprinos ovom rastu proistekao je po osnovu rasta izvoza IT usluga. v Industrija aplikativnog softvera i autsorsing informatičkih usluga postaju sve značajniji faktori ekonomskog razvoja Srbije. v Jedino je za IT zanimanja veća ponuda poslova od interesovanja kandidata.

IKT SEKTOR - SRBIJA v Izvoz kompjuterskih usluga: 2010. - 127 miliona evra 2012. - 222 miliona evra (izjednačio se sa izvozom malina) 2014. - 324 miliona evra (dostigao je izvoz kukuruza) 2015. - 455 miliona evra 2016. - 590 miliona evra 2017. - 760 miliona evra 2018 (I – VIII) 649 miliona evra

IKT SEKTOR - SRBIJA 2017 v 3, 7% ukupnog broja registrovanih privrednih društava u RS; v 3, 2% zaposlenih u RS; v Izvoz od 899 miliona evra; v 473 miliona evra suficit u razmeni usluga iz ovog sektora; - Kompanije koje obezbeđuju softverske proizvode, licence i razvoj IT usluga za strana tržišta, odnosno izvoze softver, u iznosu od 760 miliona evra, čine 47% ukupne radne snage u IKT sektoru Srbije. - U njih se ubrajaju 304 kompanije sa 10. 068 zaposlenih.

IKT SEKTOR - SRBIJA

IKT SEKTOR - SRBIJA v U periodu januar-mart 2017, u okviru IKT sektora najveća prosečna isplaćena bruto zarada iznosila je 205. 259 dinara u delatnosti računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti, što je oko tri puta više u odnosu na republički prosek (62. 588 dinara).

IKT U OBRAZOVANJU KAO PODSTICAJ EKONOMSKOM RAZVOJU v Ulaganja u obrazovanje biće vraćena kroz ubrzani privredni rast i razvoj samo pod pretpostavkom da c e ljudi dobiti posao i da postoji nešto zapravo pokrec e razvoj. v Pozitivna iskustva nekih zemalja govore da je, umesto usmeravanja na ceo privredni sistem u jednom trenutku, bolje da se zemlje fokusiraju na one sektore koji mogu da obezbede neku vrstu napredka, kao, na primer, IKT sektor.

ZAKLJUČAK 1) Integrisati IKT tehnologije u sve aspekte obrazovnog procesa, sa ciljem efektivnijeg i efikasnijeg obrazovanja. 2) Veštine vezane za IKT su odlučujuće za konkurentnost nacionalnih ekonomija i povećanje mogućnosti za zapošljavanje. 3) Šira primena IKT u obrazovanju i podizanje nivoa znanja i veština za korišćenje novih tehnologija, kod najšire populacije, prepoznati su od strane države kao značajan pokretač razvoja ekonomije i društva Republike Srbije.

Prof. dr Rade Stankić e-mail: rstankic@ekof. bg. ac. rs 1. Stankić R. , Jovanović Gavrilović B. , Soldić Aleksić J. , Informaciono-komunikacione tehnologije u obrazovanju kao podsticaj ekonomskom razvoju, Ekonomski horizonti, Januar - April 2018, Volumen 20, Sveska 1, 61 - 73 http: //horizonti. ekfak. kg. ac. rs/sites/default/files/Casopis/2018_1/EH_2018_1_rs_Stankic. pdf 2. Stankić R. , Stojković D. , Upotreba informacionokomunikacionih tehnologija u poslovanju preduzeća u Srbiji, Ekonomske ideje i praksa, broj 27, decembar 2017, 7 -18. http: //www. ekof. bg. ac. rs/wp-content/uploads/2014/10/Rad-01 -Stankic-i-Stojkovic 1. pdf 3. Stankić R. , Stojković D. , Soldić Aleksić J. , Analiza potreba za poslovnim informatičarima na tržištu radne snage Srbije, broj 39, mart 2018, 235 -247. http: //www. ef. uns. ac. rs/anali/arhiva/anali-br-39 -2018. pdf