Javne finansije u saveznoj dravi 1 Osnovni pojmovi

Javne finansije u saveznoj državi 1

Osnovni pojmovi i definicije Ø Finansijsko izravnanje predstavlja podelu funkcija, prihoda i rashoda između različitih nivoa države Ø Pod fiskalnim federalizmom podrazumeva se podela ovlašćenja za uvođenje poreza između viših i nižih nivoa vlasti Ø Pod finansijskim federalizmom podrazumeva se podela ovlašćenja između različitih nivoa države za određivanje javnih funkcija i uvođenje poreza Ø Pod fiskalnom decentralizacijom podrazumeva se prenošenje javnih funkcija i javnih prihoda sa viših na niže organe vlasti 2

Raspodela funkcija Ø Ø Raspodela funkcija i prihoda između različitih nivoa države zavisi od brojnih političkih, ekonomskih, istorijskih, etničkih i drugih faktora Raspodela funkcija može biti vertikalna i horizontalna Vertikalna raspodela se odnosi na podelu funkcija između različitih nivoa vlasti: centralne države, republika, pokrajina i lokalnog nivoa Horizontalna raspodela se odnosi na podelu funkcija u okviru istog nivoa vlasti: na centralnom nivou se dele funkcije budžeta i fondova socijalnog osiguranja • raspodela funkcija između zajednica na istom nivou vlasti (npr. finansiranje regionalnog javnog dobra od strane većeg broja opština) • 3

Raspodela prihoda Ø Bilansni okvir za raspodelu prihoda je određen raspodelom funkcija Ø Raspodela prihoda može biti vertikalna i horizontalna Ø Važni elementi vertikalne raspodele su: koji nivo vlasti utvrđuje poresku osnovicu? • koji nivo vlasti određuje poresku stopu? • koji nivo vlasti administrira porez? • 4

Raspodela prihoda Ø Osnovni sistemi vertikalne raspodele prihoda su: sistem vlastitih prihoda (sistem separacije) • sistem zajednice prihoda (sistem participacije) • mešoviti sistem (sistem poreskog preklapanja) • Ø Postoje dva osnovna oblika sistema separacije: sistem slobodne separacije – svaki nivo vlasti samostalno uvodi poreze • sistem vezane separacije – centralni novo određuje ko ima pravo da uvodi određene poreze, ali niži nivo određuje bitne elemente poreza sa ili bez ograničenja • 5

Raspodela prihoda Ø Ø Ø Sistem zajednice prihoda podrazumeva postojanje zajedničkih prihoda koji se dele između različitih nivoa vlasti prema određenom procentu Ovaj sistem podrazumeva postojanje samostalnih prihoda nižih nivoa vlasti, ali su njihovi bitni elementi određeni na nivou centralne države Raspodela poreskih prihoda između različitih nivoa države se vrši na osnovu sledećih kriterijuma: Ekonomskih kriterijuma – porezi koji se formiraju na teritoriji cele države pripadaju centralnoj vlasti, a porezi koji se formiraju na lokalnom nivou pripadaju lokalnoj vlasti • Finansijskih kriterijuma – nivo vlasti koji ima bilansno zahtevnije funkcije treba da ima i bilansno izdašnije poreze • Političkih kriterijuma - politički faktori neposredno odredjuju podelu nadležnosti i funkcija, a time indirektno i podelu poreza • 6

Raspodela prihoda Ø Sistem zajednice prihoda javlja su u obliku: Sistema doprinosa – najvažniji porezi pripadaju nižim nivoima vlasti (npr. republikama), koje deo svojih prihoda transferišu višem nivou vlasti • Sistem doznaka ili dotacija – najvažniji porezi pripadaju centralnom nivou vlasti, a drugi nivoi vlasti (npr. lokalni nivo) dobija transfere od centralnog nivoa • Ø Zajednički prihodi se mogu raspodeljivati Automstski, prema zakonom određenom procentu ili formuli • Diskreciono – na osnovu određenih kriterijuma koji ne definišu jednoznačno raspodelu prihoda • n Metod je arbitrarniji i kompleksniji, podložniji političkim faktorima (odnosi snaga), ali i fleksibilniji 7

Raspodela prihoda Ø Mešoviti sistem predstavlja kombinaciju prethodna dva sistema raspodele Ø U okviru mešovitog sistema: centralna država najčešće određuje koje poreze može da uvede lokalni nivo, kao i poresku osnovicu • poresku stopu određuje lokalni nivo vlasti • osim toga lokalni nivo najčešće deli neke poreze sa centralnim nivoom vlasti • 8

Horizontalna raspodela prihoda Ø Horizontalna raspodela prihoda se odnosi na raspodelu prihoda u okviru istog nova vlasti (npr. da li se porez na dohodak plaća prema mestu stanovanja ili mestu rada) Ø Horizontalna raspodela obuhvata i postojanje transfera u okviru istog nivoa vlasti Ø Transferi mogu biti Direktni - transferi budžeta fondovima socijalnog osiguranja • Indirektni, preko višeg nivoa vlasti (razvijenije pokrajine i opštine pomažu manje razvijene) • 9

Fiskalna decentralizacija 10

Razlozi za i protiv fiskalne decentralizacije Ø Osnovni ekonomski razlozi za fiskalnu decentralizaciju su: Odluke na lokalnom nivou, u principu, mogu biti bolje usaglašene sa preferencijama građana • Ponuda nekih javnih dobara manje košta na lokalnom nivou (manji opšti troškovi, manji troškovi kontrole) • Prenošenjem ovlašćenja na lokalni nivo raste odgovornost i motivacija lokalne vlasti • Razvija se konkurencija između lokalnih zajednica (podsticaji za privredu, socijalna zaštita i dr. ) • Ø Rezime prethodnog je da prenošenje nekih funkcija na lokalni nivo utiče na unapređenje alokacije javnih resursa 11

Razlozi za i protiv fiskalne decentralizacije Ø Osnovni razlozi protiv fiskalne decentralizacije: • Neka javna dobra mogu se ponuditi samo na centralnom nivou države (odbrana, nacionalna infrastruktura) n Odsustvo ekonomije obima ograničava ponudu nekih javnih dobara na lokalnom nivou Neki porezi mogu postojati samo na centralnom nivou (PDV, carine, socijalni doprinosi), a drugi su efikasniji na centralnom nivou (porez na dohodak, akcize) • Stabilizaciona politika se može uspešno realizovati samo na centralnom nivou države • n Centralni nivo države mora da raspolaže značajnim prihodima i rashodima da bi mogao da realizuje stabilizacionu politiku Politika regionalnog razvoja može se uspešno voditi samo na nivou države • Ponuda nekih javnih dobara na lokalnom nivou ima značajne eksterne efekte • 12

Principi fiskalne decentralizacije Ø Osnovni principi fiskalne decentralizacije su: jasno definisanje funkcija, odgovornosti i prihoda koji pripadaju različitih nivoima vlasti • utvrđivanje autonomije lokalne vlasti na prihodnoj i rashodnoj strani • uspostavljanje odgovarajućih institucija na lokalnom nivou koje su osposobljene da efikasno izvršavaju poverene funkcije • 13

Principi fiskalne decentralizacije Ø Prilikom podele javnih prihoda između centralne i lokalne vlasti vodi se računa o sledećim principima: poreska osnovica lokalnih poreza ne treba da bude mobilna (suprotno poreskoj konkurenciji) • lokalni porezi treba da budu jasni i lako uočljivi • lokalni porezi treba da budu jednostavniji sa stanovišta administriranja, kako pri naplati tako i pri kontroli • lokalni porezi treba da budu bilansno usklađeni sa funkcijama lokalnih zajednica • 14

Principi fiskalne decentralizacija centralnoj državi treba da pripadaju porezi kroz koje se realizuje stabilizaciona politika • centralnoj državi pripadaju porezi sa progresivnim stopama, naročiti ako je poreska osnovica mobilna • centralnoj državi pripadaju porezi koji se ne mogu adekvatno administrirati na lokalnom nivou (PDV, carine, doprinosi) • centralnoj državi treba da pripadnu značajniji porezi na prirodne resurse • 15

Principi fiskalne decentralizacije Ø Ø Fiskalna decentralizacija na strani rashoda podrazumeva da lokalne vlasti mogu samostalno da odlučuju od prioritetima Lokalne vlasti treba da imaju nadležnosti da odlučuju o tome: Koja javna dobra će se ponuditi? • Pod kojim uslovima će se ponuditi? • Na koji način će se finansirati? • 16

Modeli fiskalne decentralizacije Ø Postoje tri osnovna modela fiskalne decentralizacije: model prenošenja vlasti - podrazumeva puno samostalnosti lokalnih vlasti u uvođenju poreza i kreiranju politike javnih rashoda (moguća je delimična primena ovog modela) • model dekoncentracije vlasti - podrazumeva decentralizaciju državnih organa, kao i davanje određene samostalnosti dislociranim jedinicama (npr. MUP) • n • U ovom modelu prihodi su centralizovani, a funkcije delimično decentralizovane model poveravanja vlasti - koji podrazumeva da centralni nivo poverava određene funkcije lokalnom niovou, kao i prihode iz kojih će se finansirati, ali da postoji nadzor nad lokalnim nivoom vlasti od strane centralnog nivoa n Stepen decentralizacije u okviru ovog modela je manji nego kod prenošenja, a veći nego kod dekoncentracije vlasti 17