Javne finansije i Finansiranje javne uprave dr Dragan

Javne finansije i Finansiranje javne uprave dr Dragan Jerinić dr Biljana Radovanović Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija 2020

Pojam i predmet javnih finansija • Pojam i predmet Javnih finansija • Finansije predstavljaju ukupne novčane odnose, pravne odnose izražene u novcu. • Finansije znače novčanu stranu svakog privrednog posla i novčanu stranu svih tokova nacionalne privrede. • Finis je izvorna reč latinskog porekla od koje se izvodi prevod finansija, koji u bukvalnom prvodu znači kraj, svršetak, rok plaćanja. • Predmet javnih finansija su finansije javnog sektora-odnosi koji se formiraju između onih koji obezbeđuju sredstva i onih koji određuju korišćenje sredstava za javne potrebe.

Predmet javnih finansija, sadržina, zadaci i cilj javnih finansija • Predmet izučavanja javnih finansija su odnosi između samih korisnika sredstava za javne potrebe – raspoređivanje budžetskih i fondovskih sredstava za njihovo izvršavanje u okviru države, na svim nivoima • Kao i u tržišnom sektoru gde postoji ponuda i potražnja, tako i u javnom sektoru postoji specifična ponuda i tražnja koja je uslovljena političkim odlučivanjem i mogućnostima koje pruža stanje u ekonomiji tržišnog sektora • Predmet javnih finansija jeste finansijsko upravljanje javnim potrebama, odnosno javnim rashodima i javnim prihodima

Sadržina, zadaci i cilj javnih finansija • Sadžina javnih finansija se može svrstati u nekoliko grupa: 1. Javni rashodi; 2. Javni prihodi, dažbinski (posebno porezi) i nedažbinski (posebno javni zajmovi); 3. Budžet; 4. Finansijski odnosi između različitih nivoa državne zajednice; 5. Finansijska (fiskalna) politika, koja obuhvata alokativnu, distributivnu i stabilizacionu ulogu javnih finansija.

Javna dobra i javne potrebe • Javna dobra su ona dobra koja nam savremena i moderna država stavlja na raspolaganje putem mehanizma javnog sektora- društvena dobra koja se svim subjektima stavljaju ravnopravno na korišćenje. • Tu spadaju vazduh, voda, zemlja, Sunce, šume, more, ulice, trgovi, parkovi, rudna bogatstva, internet i kulturna baština u najširem smislu, sudstvo, vojska, policija, obrazovanje, zaštita životne sredine, sport, kultura, zdravstvna zaštita, protivpožarna zaštita, vodovod i kanalizacija itd. • Javna dobra, za razliku od privatnih dobara, dostupna svim subjektima, bez obzira da li se njena upotreba plaća ili ne.

Eksternalije (pozitivne i negativne) • Eksternalije su pozitivni ili negativni efekti na okruženje usled privrednih ili neprivrednih aktivnosti koje se ne izražavaju u novčanim jedinicama, a sprovodi ih država. • Pozitivne eksternalije • Negativne eksternalije

Javne potrebe • Javne potrebe nisu lične, privatne potrebe koje ljudi obezbeđuju na tržištu, već se obezbeđuju posredstvom države. • Nauka o javnim finansijama izučava javne potebe i njihovo finansiranje. • Javnim potrebama upravlja država i javnopravna tela, tj. političke sile i strukture koje su na izborima dobile poverenje od građana da organizuju vlast i kontrolišu one organe koji javne potrebe ostvaruju i odlučuju o njima • Javne potrebe odnose oko 2/5 BDP, pa sve do 1/2 BDP u razvijenim zemljama

Kriterijumi za definisanje javnih potreba • Privatna dobra se koriste na osnovu apsolutnog svojinskog prava • Javna dobra ne karakteriše rivalitet u potrošnji i mogućnost isključivanja, već su ona dostupna svima pod jednakim uslovima a u isto vreme u principu i besplatna. • Objektivno, nije ni moguće utvrditi cenu individualno za svakog korisnika, zato što dodatno korišćenje nekog javnog dobra izazvano povećanjem broja korisnika, ne proizvodi dodatni trošak. • Porez je ta cena koju poreski obveznici plaćaju i na taj način se utvrđuje cena koštanja javnog dobra, i to prema svojoj ekonomskoj moći.

Kriterijumi za definisanje javnih potreba • Formalističko gledište kaže da su javne potrebe one koje su zajedničke svim članovima društva u jednoj državi • Psihološko, subjektivno stanovište imamo 3(tri) pravca: • prvi pravac govori da su sve potrebe subjektivne, bilo da su neposredno lične kao potreba za hranom, odećom i sl. Ili su posredne kao bezbednost, saobraćaj i sl. , a da čovek svoje potrebe zadovoljava prema skali važnosti. • drugi pravac govori da sve subjektivne potrebe jednog pojedinca nisu iste i da postoje individualne, a posebno kolektive, tj. javne potrebe • treći pravac zastupa tezu da država ima svoje vlastite potrebe i ciljeve koji često puta nisu u skladu sa intresima pojedinaca

Fiskalni suverenitet kao glavni kriterijum • Država ima vrhovnu vlast, tako da može da sprovodi mere prinude • Fiskalni suverenitet je bitna komponenta političkog suvereniteta • Država odlučuje o potrebama, koje će biti zadovoljene u javnom sektoru, a koje će biti prepuštene privatnom odnosno tržišnom. • Država je dobra za građane ako im obezbeđuje odgovarajući standard privatnih i javnih potreba, a nije dobra ona koja to ne čini. • Faktori koji utiču na obim, nivo i kvalitet zadovoljavanja javnih potreba su: politika, dostignuti stepen demokratizacije države, materijalne mogućnosti poreskih obveznika, doraslost javnim funkcijama onih koji ih obavljaju, preferencije pojedinaca, socijalni sistem, tradicija, pripadnost međunarodnim organizacijama i dr.

Zaključak • Privatne i javne potrebe se bolje zadovoljavaju u relativno razvijenim, bogatijim državama koje bolje upravljaju i privatnim i javnim sektorom. • Standardi zadovoljavanja potreba i kvalitet življenja u tim zemljama je na znatno višem nivou, nego u nerazvijenim i nedovoljno razvijenim zemljama • Profesor Štiglic ističe da svi imamo koristi od bolje, efikasnije i odgovornije države, tj. dobra država poseduje oba svojstva javnih dobara, iz koristi koje ona pruža, teško je i nepoželjno isključiti bilo kog pojedinca.

HVALA NA PAŽNJI 06. 10. 2020.