IV GLOBALNA MAKROEKONOMIJA Globalizacija proces povezivanja sveta snagom

IV GLOBALNA MAKROEKONOMIJA

Globalizacija - proces povezivanja sveta snagom tržišta i tehnologije n Globalizacija predstavlja proces širenja međuzavisnosti zemalja i regiona kao posledica dinamičnog razvoja ekonomskih, kulturnih, ekoloških, političkih i drugih veza i odnosa.

Globalizacija - proces povezivanja sveta snagom tržišta i tehnologije n Globalizacijom se označava proces uspostavljanja povezanosti sveta, snagom tržišta, a ne snagom država, u kome narodi nisu odvojeni jedni od drugih protekcionističkim barijerama i granicama.

Posledice globalizacije (pozitivne i negativne): n n n a) tehnološke posledice (širenje informacione tehnologije); b) kulturne koje se ogledaju u standardizaciji svetske kulutre pri čemu dolazi do posebno agresivnog promovisanja američke kulture; c) ekonomske (dominacija transnacionalnih korporacija i najrazličitijih oblika strategijskih alijansi); d) političke (potiranje nacionalnog suvereniteta u mnogim oblastima kao i jačanje nadnacionalnih institucija); i e) društvene posledice (rušenje tradicionalnog sistema vrednosti i sveopšta vesternizacija).

n U svakom slučaju čini se da je globalizacija nezaustavljivi proces i da se ne može izbeći, jer bi zemlja koja bi je pokušala izbeći bila osuđena na privrednu i političku izolaciju, a time i na tehnološku i privrednu stagnaciju i nazadovanje.

2. Kvantifikacija globalizacije n n Ekonomski pokazatelji: vrednost proizvodnje, vrednost izvoza i uvoza, kretanje stranih direktnih investicija, tehnološki transfer, kreditni aranžmani, itd. Vojni pokazatelji: udeo pojedinih zemalja u ukupnim vojnim izdacima, izdaci za nauoružanje, učešće vojne angažovanosti pojedinih zemalja van nacionale teritorije, izvoz i uvoz vojnog naoružanja.

2. Kvantifikacija globalizacije n n Migracioni indikatori: upućuju na zaključke o atraktivnosti, odnosno neatraktivnosti pojedinih država da u uslovima neviđenog privrednog razvoja pruže šansu svim stanovnicima da ostvare određeni nivo životnog standarda. Kulturni indikatori: pokazatelji učešća pojedinih zemalja u broju snimljenih filmova, emitovanih sati televizijskog programa kao i pokrivenosti programa vodećih televizijskih stanica u globalnim okvirima.

3. Osnovne pokretačke sile procesa globalizacije n n a) tehnološke promene, (one su se ogledale u bržoj i boljoj komunikaciji, bržem i boljem transportu, i posebno u razvoju umreženih informacionih resursa koji su povezali ljude u globalnim razmerama) b) liberalizacija svetske trgovine (podrazumeva svođenje na najmanju moguću meru mešanje države u privrednu aktivnost pojedinih preduzeća, fleksibilnost kamatnih stopa, ali takođe i kontrolu cena- u funkciji jačanja privatnog sektora)

liberalizacija svetske trgovine n Primera radi, Carine su u međunarodnoj trgovini smanjene sa oko 40% u 1950. na oko 5% na kraju prošloga veka. Od 1954. godine pa do kraja 20. veka svetski realni proizvod je uvećan za oko šest, a vrednost svetskog izvoza za više od 18 puta.

Osnovne pokretačke sile procesa globalizacije n c) strane investicije (svojevrsni spoj kapital svojine i kapital funkcije) Koncentrisane su u malom broju zemalja, pri čemu razvijene tržišne privrede dominiraju kako u izlaznim tako i u ulaznim tokovima stranih direktnih investicija. Danas preko 90% stranih direktnih investicija vodi poreklo iz privredno najrazvijenijih zemalja. Procena je da oko 60% iz Evropske unije i oko 20% iz SAD. Ostalih 20% najvećim delom se odnosi na Japan i azijske zemlje, izvoznice nafte.

4. Najvažniji institucionalni subjekti ekonomske globalizacije n n Najrazvijenije kapitalističke zamlje Regionalne ekonomske integracije Transnacionalne korporacije Vodeće međunarodne finansijske i trgovinske institucije

4. 1. Najrazvijenije kapitalističke zamlje n n Pet ekonomsi vodećih država (SAD, Nemačka, Japan, Francuska i Velika Britanija) ostvaruje 45% svetske trgovine industrijskom robom i blizu 50% vrednosti trgovine uslugama. U sve liberalizovanijim međunarodnim ekonomskim i posebno trgovinskim odnosima jasno je da SAD kao najrazvijenija zemlja nameće svoje kriterijume i svoj sistem vrednosti. ( Na manje od 5 posto od ukupnog broja stanovnika u svetu otpada više od 20 posto vrednosti svetske proizvodnje)

n Deset najvećih privreda Sveta 1999. GNP ( u 2020. milijardama SAD $ 1. SAD 8. 880 Kina 2. Japan 4. 054 SAD 3. Nemačka 2. 103 Japan 4. Francuska 1. 453 Indija 5. Velika Britanija 1. 403 Indonezija 6. Italija 1. 106 Nemačka 7. Kina 980 Koreja 8. Brazil 730 Tajland 9. Kanada 614 Francuska 10. Španija 583 Tajvan

4. 2. Regionalne ekonomske integracije n n Značajan stimulans globalizaciji dale su integracije pojedinih zemalja. Faze u regionalnoj ekonomskoj integraciji: Prva faza je stvaranje zona slobodne trgovine čime se eliminišu carine i kvote kao i dozvole među zemljama članicama. Druga, viša faza je stvaranje carinske unije čime se ne samo eliminišu carine i kvote već se stvara zajednički sistem carina i kvota.

Faze u regionalnoj ekonomskoj integraciji: n n Treća faza je zajedničko tržište što znači eliminisanje restrikcija na kretanje proizvoda i faktora proizvodnje između zemalja članica. Četvrta, za sada najviša faza integracije je stvaranje ekonomske unije koja znači harmonizaciju i unifikaciju ekonomskih politika i strategija.

n n Severnoamerička unija (SAD, Kanada, Meksiko). Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini stvorio je slobodnu trgovinsku zonu sa svega nekoliko formalnih institucija, bez zajedničke carinske politike i bez zajedničkog tržišta. Istočnoazijski ekonomski proces (ASEAN). Pacifičko-azijski regionalizam karakteriše odsustvo zajedničke carinske politike prema trećim zemljama, veoma nizak nivo institucionalizacije, uz zadržavanje vrlo visokih carina od strane svake zemlje pojedinačno. Evropska unija (27 zemalja Evrope) Između ovih regionalnih integracija odvija se proces sve izraženije borbe za dominaciju u svetskoj privredi.

Dinamika razvoja EU n n -1951. godine formira se Evropska zajednica za ugalj i čelik (ECSC) čije su članice Francuska, Nemačka, (u to vreme Zapadna Nemačka, ) Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. - Ekonomska integracija ovih šest zemalja formira se Rimskim ugovorom iz 1957. godine. - Početkom sledeće, 1958. godine, napred pomenute države funkcionišu u okviru Evropske ekonomske zajednice (EEZ), odnosno carinske unije čija je osnovna karakteristika slobodno kretanje faktora proizvodnje. Ugоvоr o osnivanju Evropske unije potpisan je u Mastrihtu 7. februara 1992. godine.

Šest proširenja evropskih integracija Dokument kojim se proširenje formalizuje Godina proširenja Zemlje – nove članice Prvo proširenje Revidirani rimski ugovor (1972) 1973. Velika Britanija, Danska i Irska Drugo proširenje Revidirani rimski ugovor (1972) 1981. Grčka Treće proširenje Revidirani rimski ugovor (1985) 1986. Španija i Portugalija Četvrto proširenje (1994) Revidirani rimski ugovor (1994) 1995. Austrija, Švedska Peto proširenje Revidirani rimski uogvor (2002) 2004. Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Mađarska, Kipar i Malta 2007. Bugarska i Rumunija Šesto proširenje Finska i

EU n n n Evropska unija je «specifična pravna građevina, na granici izmeđunarodne organizacije i konfederacije. » Konstitutivni dokument Ugovor iz Mastrihta: -deo koji uključuje uslove za ekonomsku i monetarnu uniju (EMU), -deo koji se osnosi na odbrambenu i spoljnu politiku i -deo koji obuhvata pravosudna pitanja i unutrašnje poslove.

n n n Ekonomska i monetarna unija, najkraće rečeno, znači koncipiranje jedinstvene valute, a time i prihvatanje političkog suvereniteta država Evropske unije. (Slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala na jedinstvenom evropskom tržištu, uz efikasnu strukturnu i regionalnu politiku i stabilni devizni kurs). Realizacija EMU odvijala se u tri etape: Prva faza (1979 -1993. godine) formiranjem jedinstvenog tržišta dobara i kapitala. Ova faza akcentira značaj saradnje ekonomskih i posebno monetarnih politika zemalja članica.

n n Druga faza(1993 -1994 EMI) označava izraženiju koordinaciju ekonomskih politika čije je nastojanje smanjenje inflacije i nivoa kamatnih stopa, kao i limitiranje budžetskog deficita što je trebalo da omogući ispunjenje postavljenih kriterija da pojedine zemlje pristupe procesu uvođenja zajedničke valute. Treća faza imala je za cilj stvaranje jedinstvene i stabilne evropske monete i nezavisne Evropske centralne banke (ECB)

Kriterijumi za ulazak u treću fazu EMU n n nivo godišnjeg zaduživanja države ne sme biti veći od 3% bruto nacionalnog proizvoda, učešće državnog duga (u %) ne sme biti veći od 60% bruto nacionalnog proizvoda, rast maloprodajnih cena može biti maksimalno za 1, 5% viši u odnosu na tri države u Zajednici kod kojih postoji najizraženija cenovna stabilnost, nacionalna valuta ne sme biti devalvirana najmanje dve godine u okviru uskog raspona mehanizma evropskog monetarnog sistema, dugoročni nivo kamatnih stopa ne sme da bude viši od 2% nego u tri najstabilnije zemlje Zajednice.

n 1. 2. 3. Zemlje Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Srbija i Crna Gora) za pristupanje ovoj ekonomskoj integraciji moraju da ispune tzv. Kopenhaškie uslovime iz 1993. godine koje je moguće definisati na sledeći način: kandidat je u obavezi da osigura stabilnost demokratskih institucija, vladavinu prava kao i zaštitu ljudskih prava, kanditat mora da osigura nesmetano funkcionisanje tržišne privrede kao bi izdržao pritisak konkurencije iz same Evropske unije, kanditat mora biti sposoban da odgovorno preuzme sve obaveze koje nameće članstvo u Evropskoj uniji.

4. 3. Transnacionalne korporacije n Uloga transnacionalnih korporacija u procesu globalizacije je od presudnog značaja. ( U svetu funkcioniše oko 60. 000 transnacionalnih korporacija sa preko 800. 000 filijala. Prodaja preko njihovih filijala u svetu premašuje iznos od deset hiljada milijardi dolara godišnje, što je više za 50% od vrednosti ukupnog svetskog izvoza)

Dominantne motive transnacionalnih korporacija za ulaganje u inostranstvu moguće je podeliti na: n n n strateške, (oni čije je cilj proširivanje i (ili) povećanje kvaliteta poslovanja) subjektivne, (strah od gubitka tržišta, praćenje istih aktivnosti drugih transnacionalnih korporacija, pooštravanje konkurencije stranoj transnacionalnoj korporaciji u njenoj matičnoj državi u slučajevima kada ona preti domaćoj transnacionalnoj korporaciji na njenom vlastitom tržištu) ekonomske (mogu se prepoznati u efektima ekonomije obima, većoj proizvodnoj diferencijaciji, unapređenju menadžmenta i marketinškim aktivnostima, istraživanju i razvoju, sticanju tehnoloških prednosti)

4. 4. Vodeće međunarodne finansijske i trgovinske institucije n n U dužem vremenskom periodu u globalnim relacijama finansijski sektor se razvija brže u odnosu na realni. Međunarodni novčani tokovi su preko trideset puta veći od prosečne dnevne trgovine robom. Najznačajnije međunarodne finansijske institucije koje su tokom poslednjih petnaestak godina bile u funkciji rastuće globalizacije svetske privrede su Međunarodni monetarni fond i Međunarodna banka za obnovu i razvoj. (Breton Vuds 1944. godine).

Osnovni ciljevi Međunarodnog monetarnog fonda su: n n unapređenje međunarodne monetarne saradnje mehanizmom kontinuiranih konsultacija zemalja članica; podrška rastućoj i uravnoteženoj međunarodnoj trgovini; podrška visokoj stopi zaposlenosti i dinamičnom privrednom rastu; osnaživanje sistema stabilnih deviznih kurseva, što je u funkciji urednog funkcionisanja valutnih aranžmana između zemalja članica, kao i sprečavanje konkurentske depresijacije;

Osnovni ciljevi Međunarodnog monetarnog fonda su: n n n podrška uspostavljanju multilateralnog sistema međunarodnog plaćanja tekućih tansakcija i otklanjanju deviznih ograničenja koja štete međunarodnoj trgovini; finansijska pomoć zemljama koje se suočavaju sa ozbiljnim platno-bilansnim teškoćama, kako bi ih prevazišle bez posezanja za merama koje štete nacionalnom i međunarodnom prosperitetu; i doprinos skraćenju stepena i vremena trajanja platnobilansnih neravnoteža u zemljama članicama.

Svetska banka n Osnovni cilj Međunarodne banke za obnovu i razvoj je obezbeđenje uslova za nesmetano finansiranje značajnih infrastrukturnih projekata za koje nije zainteresovan privatni kapital, nezavisno od toga da li se radi o nisko profitnim ulganjima ili je pak u pitanju veliki rizik.

n 1. 2. 3. 4. Pod okriljem Međunarodne banke za obnovu nalaze se četiri njene afilijacije: Međunarodno udruženje za razvoj (IDA); Međunarodna finansijska korporacija (IFC); Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA) i Međunarodni centar za rešavanje investicionih problema (ICSID)

Svetska banka n n Međunarodna banka za obnovu i razvoj skupa sa Međunarodnim udruženjem za razvoj čini Svetsku banku, dok sve ove specijalizovane agencije sačinjavaju Grupu Svetske banke (The World Bank Group).

Svetska trgovinska organizacija n n 1. 2. 3. 4. Predstavlja važan institucionalni činilac procesa ekonomske globalizacije (The World Trade Organization –WTO) Četiri osnovne funkcije Svetske trgovinske organizacije su komplementarne i međusobno usaglašene: usaglašavanje nacionalnih spoljnotrgovinskih politika; sprovođenje sporazuma koji su postignuti u svetskoj trgovinskoj organizaciji; nadzor nad vođenjem nacionalnih spoljnotrgovinskih politika rešavanje sporova nastalih između zemalja članica