Genetika domaih ivotinja dr Miljan Velji TA PROUAVA

Genetika domaćih životinja dr Miljan Veljić

ŠTA PROUČAVA GENETIKA? n Genetika proučava uzroke i procese biološke naslednosti i promenjivosti živih bića.

Istorijat razvoja ideje o nasleđivanju n n n Mendel- "Otac genetike“ Korpuskularna teorija nasleđivanja Istraživanja na baštenskom grašku (1865): • • Zakoni o nasleđivanju (I) Zakon rastavljanja i ponovnog kombinovanja (II) Gregor Mendel (1822 -1884)

Naučne oblasti genetike n Prema organizaciji žive materije 4. Molekularna Citogenetika Genetika razvića Populaciona genetika n Prema predmetu istraživanja 1. 2. 3. Biljna genetika Animalna Genetika čoveka

Terminologija n n n Genotip - skup svih gena jedne individue. Genom - skup gena koji se nalaze u jednoj garnituri hromozoma-osnovni skup hromozoma (monoploid) čiji je broj specifičan za vrstu. Kariotip - broj i morfologija hromozoma jedinke. Skup hromozoma u jednoj ćeliji koji se najčešće prikazuju u toku metafaze mitotičke deobe.

Terminologija n Fenotip – predstavlja spoljašnji izgled organizma, odnosno bilo koje mjereno svojstvo ili osobinu koje posjeduje određeni organizam. Nastaje djelovanjem genotipa u određenim uslovima sredine i kao takav mijenja se u toku razvića jedinke. Fenotip=Genotip + Faktori okoline

Fenotip

Sezonski polifenizam leto jesen Precis coenia (Nymphalidae)

GEN n n n Osnovna jedinica naslednosti i promenjivosti, Predstavlja dio hromozoma, dio lanca DNK, ređe RNK koji se sastoji od 400 -2000 nukleotida, Gen zauzima određeno mesto u hromozomu (genski lokus). Egzoni - djelovi gena koji su genetički aktivni (delovi DNK koji se kodiraju u i. RNK). Introni – genetički neaktivni, nekodirajući djelovi genoma. Intron sadrži 10 -10000 nukleotida. Količina DNK u intronima može da bude 5 do 10 puta veća nego u egzonima.

Funkcije gena n Može da reprodukuje samog sebe (replikacija DNK) n Može povremeno da se mijenja (genske mutacije) n Kontroliše stvaranje polipeptidnog lanca proteina preko translacije i transkripcije.

Genski lokus § Predstavlja mjesto na hromozomu koje zauzima jedan gen, odnosno odgovarajući alel datog gena. A lokus § Raspored genskih lokusa na hromozomima je linearan. § Gen zauzima isto mesto na hromozomu. Mesto gena na hromozomu

ALELI n Aleli - jedan od dva ili više oblika istog gena. Predstavljaju mutacije određenog gena. Razlikuju se u redosledu azotnih baza. Nalaze se na homologim hromozomima.

Homozigotnost Sparivanjem gameta sa indentičnim alelima dobija se homozigotan genotip. Homozigoti proizvode jednu vrstu gameta. jajna ćelija spermatozoid A A zigot AA gamet A

Čista linija n n Grupa individua sa sličnim genetičkim porijeklom naziva se linija, varijetet ili rasa. Samooplodnjom ili parenjem individua u srodstvu (inbriding) dobijaju se populacije koje su homozigotne u skoro svim lokusima Cista linija Gamete Potomstvo AA A x A AA

Heterozigotnost Sparivanjem gameta koji nose različite alele dobija se heterozigotni genotip. jajna ćelija spermatozoid A zigot gamete A a Aa a

Dominantni i recesivni aleli n n Dominantnost: Tip interakcije alelnih gena. Preovlađuje sposobnost jednog od alelnih gena (dominantnog, A) da u fenotipu ispolji osobinu, dok drugi alel ostaje pritajen (recesivan, a). Pri potpunoj dominaciji heterozogot Aa fenotipski se ne razlikuje od homozigota AA. Recesivnost: Recesivan alel će se ispoljiti u fenotipu samo kada se nađe u homozigotnom stanju (aa). Kada se nalazi u heterozigotnom stanju osobina se neće ispoljiti u fenotipu.

Albinizam Genotipovi Fenotipovi AA (dom. hom) Aa (dom. het. ) aa (rec. hom. ) Normalan-pigment Albinizam-bez pig.

Divlji tip n n Divlji tip predstavlja fenotip koji se cesce javlja u odnosu na svoju alternativnu formu koja se naziva mutant tip Crna boja drozofile predstavlja mutant a siva divlji tip

Dominantnost i recesivnost Vrsta Goveda Dominantna osobina Recesivna osobina Šutost Rogatost Crna dlaka Crvena dlaka Bela glava Pigmentirana glava Polidaktilija Normalni papci

Kodominantni aleli n Kodominantni aleli: Intermedijalni aleli koji nemaju dominantne ili recesivne odnose. Krvna grupa (fenotip) Genotipovi Krv sadrži Simbol O OO ii Nema A AA, AO IA IA , IAi A Anti-B B BB, BO I BI B , I Bi B Anti-A AB AB IAIB A, B Nema Genetički Antigeni u eritrocitima simbol Antitela u serumu Anti-A, anti-B

Aleli n n Letalni aleli: Određeni geni mogu da izazovu smrt organizma ili ćelije. Dominantan letalni gen je smrtonosan i u hetreozigotnom i homozigotnom stanju, a recesivan letalan gen samo u homozigotnom stanju. Semiletalni aleli. Ne izazivaju smrt jedinke u svih 100% slučajeva.

Multipli aleli Maksimalni broj alela na genskom lokusu koji posjeduje bilo koja individua je dva i to po jedan na svakom od homologih hromozoma. Pošto geni mogu da se mijenjaju mutacijom u alternativne forme teoretski je moguće da se u populacijama pojavi veći broj alela. Veći broj alela u lokusima naziva se serijama multiplih alela.

Penetracija i ekspresija n 1. 2. n Penetracija – sposobnost jednog gena ili genske kombinacije da se pojavi u fenotipu u bilo kom stepenu. Može biti: Potpuna-kada se prisustvo gena u genotipu manifestuje u fenotipu kod 100% jedinki (ABO sistem krvnih grupa). Nepotpuna penetrabilnost-prisustvo gena se manifestuje u fenotipu kod manje od 100% jedinki (brahidaktilija 80%) Ekspresija – predstavlja stepen u kome se penetrabilan gen ispoljio u fenotipu jedinke. Neki geni su prilično konstantni u pogledu svoje ekspresivnosti i njihovo prisustvo u genotipu se uvek manifestuje u fenotipu.