FIZIOLOGIJA GASTROINTESTINALNIH POREMEAJA Prof dr sci med Momilo

FIZIOLOGIJA GASTROINTESTINALNIH POREMEĆAJA Prof. dr sci. med. Momčilo Pavlović

BOLESTI ŽELUDCA • Gastritis predstavlja zapaljenje sluznice želudca • Najčešći uzrok gastritisa je bakterijska infekcija sa Helicobacter pylori, alkohol i aspirin • Želudačnu barijeru čine sluz koju luče mukozne ćelije i čvrste veze između epitelnih ćelija • Kod gastritisa dolazi do narušavanja želudačne barijere i difuzije jona vodonika u epitel želudca, čime mukoza postaje osetljiva na delovanje pepsina što dovodi do nastanka želudačnog ulkusa

• Kod osoba sa hroničnim gastritisom dolazi do sve veće atrofije sluznice što dovodi do prestanka aktivnosti želudačnih žlezda • Ahlorhidrija označava prestanak lučenja HCl • To dovodi do prestanka stvaranja unutrašnjeg faktora, smanjenja apsorpcije vitamina B 12 i nastanka megalobloblastne anemije

PEPTIČKI ULKUS • To je ograničeno oštećenje (ekskorijacija) želudačne ili crevne sluznice izazvana digestivnim delovanjem želudačnog soka ili sokova gornjeg dela duodenuma • Duodenum je zaštićen alkalnom sekrecijom tankog creva, pankreasnim sokom koji sadrži Na. HCO 3 i bikarbonatima koje luče Brunerove žlezde i nalaze su u žuči

HELICOBACTER PYLORI • Oko 60% svetske populacije je kolonizovano sa HP • To je gram negativna bakterija spiralnog oblika sa 4 -6 flagela • U manje povoljnim uslovima spiralna forma prelazi u kokoidnu formu • Rezervoar HP infekcije je čovek, a mogući putevi transmisije su oralno-oralni, fekalno-oralni i jatrogeni

PATOFIZIOLOGIJA HP HP nakon inficiranja naseljava želudačnu sluznicu • Prva faza je kolonizacija HP u antrumu i nastanak antralnog gastritisa • • HP opstaje zahvaljujući stvaranju enzima ureaze koja razgradnjom ureje u želucu stvara amonijak i ugljen dioksid, pri čemu amonijak štiti bakteriju od dejstva niskog p. H želudačnog soka • Preživljavanje bakterije u želudačnom soku omogućava prisustvo različitih antigena u bakteriji

MEHANIZAM DELOVANJA HP NA EPITELNE ĆELIJE • Direktno (poremećaj rada jonskih pumpi-otok ćelijavakuolizacija ćelija) • Indirektno (preko interleukina 8 iz oštećenih ćelija-akutni inflamatorni odgovor) • Posle 2 nedelje od infekcije nastaje hronični stadijum infekcije sa celularnim i humoralnim imunim odgovorom T i B limfocita što dovodi do atrofije želudačne sluznice

• HP infekcija uzrokuje različita oboljenja, kao što je hronični gastritis, duodenalni ulkus (DU), gastrični ulkus (GU), gastrični karcinom (GK) i gastrični limfom • Neke osobe na HP infekciju reaguju povećanom kiselom sekrecijom, antralno predominantnim gastritisom i razvojem DU, a neke manjim povećanjem kisele sekrecije ili hiposekrecijom, pangastritisom koji može progredirati u atrofični gastritis sa rizikom od nastanka GU ili GK • Karcinom želuca po učestalosti zauzima drugo mesto odmah iza karcinoma bronha kod osoba muškog pola a odmah posle karcinoma dojke kod osoba ženskog pola

DIJAGNOZA HP INFEKCIJE • INVAZIVNI TESTOVI (GASTROSKOPIJA+BIOPSIJA) Ureaza test Kultura Histologija Molekularne metode (PCR) • NEINVAZIVNI TESTOVI Serološki Ureaza izdisajni test Detektovanje HP u uzorcima stolice

LEČENJE HELICOBACTER PYLORI INFEKCIJE • Trostruki terapijski režim (inhibitor protonske pumpe sa 2 antibiotika) u sedmodnevnom trajanju dovodi do eradikacije HP u preko 80% slučajeva • Lactobacillus acidophilus je pokazao inhibitorni efekat na vezivanje HP za gastrične epitelne ćelije • Dodatak inaktivirane kulture Lactobacillus acidophilusa standardnoj anti-HP terapiji signifikantno povećava eradikacioni uspeh i utiče na smanjenje sporednih efekata eradikacione terapije

PANKREATITIS • Zapaljenje pankreasa koje može biti akutno i hronično • Oštećenje acinusnih ćelija izaziva izlazak enzima pankreasa u tkivo pankreasa (tripsin, himotripsin, karboksipolipeptidaze) • Najčešći uzroci akutnog pakreatitisa: bilijarni refluks (začepljenje Vaterove papile žučnim kamenom), alkoholni abuzus, infekcije (hepatitis, infektivna mononukleoza, bakterijemije), endokrini faktori, eksterna trauma, lekovi, nutritivni faktori (malasimilacija, hipoproteinemija, ciroza jetre, kvašiorkor)

• U kliničkoj slici akutnog pankreatitisa dominira bol u epigastrijumu koji se širi kružno preko gornjeg dela abdomena do kičme, muka, povraćanje, povišena temperatura, opstipacija • Hronični pankreatitis se odlikuje gubitkom pankreasnog tkiva, egzokrinom i endokrinom insuficijencijom pankreasa • Najčešći uzroci: alkohol i kalkuloza žučne kese i ekstrahepatičnih žučnih vodova • U kliničkoj slici se javlja bol u periumbilkalnom predelu ili pojasni bol, malapsortivni sindrom, steatoreja, gubljenje na težini, obstruktivna žutica, kasnije i dijabetes melitus

AKUTNA DIJAREA • Uglavnom je izazivaju infektivni agensi (Rota, Noro, Adeno virusi, Salmonella, Campylobacter, Yersinia, Shigella, Clostridium difficile, Escherichia coli) • Oni najčešće izazivaju sekretorne dijaree zbog poremećaja resorpcije produkata proksimalne sekrecije ili zbog abnormalne sekrecije vode i elektrolita u intestinalnoj mukozi • Ciklični adenozin monofosfat (c. AMP) inhibiše transport Na. Cl kroz luminalnu membranu enterocita crevnih resica • Ređe nastaje dejstvom toksina bakterija • Akutna dijareaa može biti i osmotska

HRONIČNA DIJAREA • Dijarealni poremećaj traje više od 14 dana • Uzroci: • Sekretorna (bakterijska oboljenja) • Osmotska (malapsorpcija ugljenih hidrata) • Smanjenje ili oštećenje sluznice creva (celijakija, alergija na proteine kravljeg mleka, sindrom kratkog creva) • Poremećaj motiliteta (hipertireoza, dijabetes) • Defekt aktivnog transporta jona (hloridna dijarea)

KONSTIPACIJA • Označava sporo kretanje fekalnih masa kroz debelo crevo • Frekfencija normalnog pražnjenja stolice varira od svakodnevne, do jedne stolice na 3 -4 dana • Ukoliko nema teškoća pri defekaciji, bolova, krvi u stolici, eliminše se odgovarajuća količine stolice koja nije tvrda, ne radi se o konstipaciji • Najčešće se javlja kod neodgovarajuće ishrane (čokolada, veće količine mleka i mlečnih proizvoda-visok sadržaj kalcijuma), duža upotreba laksativa, kod osoba koje sprečavaju defekaciju

• U terapiji se savetuje higijensko-dijetetski režim (smanjena upotreba mleka i mlečnih proizvoda, eliminacija čokolade, sokovi od jabuke, šljive i kruške, mineralne vode sa magnezijumom, ishrana bogata celuloznom ostacima) i medikamentozna terapija (laktuloza, parafinsko ulje, probiotici, preparati magnezijuma, natrijum-pikosulfat) • Drugi uzroci: tumori, priraslice, celijakija, metabolički poremećaji (hiperkalcemija, hipokalemija, hipotireoidizam), alergija na proteine kravljeg mleka, Hiršprungova bolest (nedostatak parasimpatičkih ganglija u distalnom delu creva)

GASOVI U GI TRAKTU - FLATUS • Nastaju gutanjem atmosferskog vazduha, dok su gasovi u crevima stvoreni dejstvom bakterija i difuzijom gasova iz krvi u gastrointestinalni trakt • U crevima 99% gasova čine azot, kiseonik, vodonik i metan, a ukupno 1% amonijak, vodonik sulfid, indol, skatol, volatni amini i isparljive masne kiseline • Progutani vazduh je glavni izvor gasa u želudcu i sličan je atmosferskom (sadrži slične proporcije azota i kiseonika)

• Vodonik, metan i ugljen dioksid, kao i drugi manje zastupljeni gasovi potiču od metaboličkog dejstva bakterija na nesvarene delove hrane u distalnom delu intestinuma, posebno u kolonu • Vodonik i ugljen dioksid takođe difunduju iz krvi u digestivni trakt u zavisnosti od razlike parcijalnih pritisaka izmedju ove dve sredine • Gas se iz intestinuma odstranjuje eruktacijim, difuzijom iz creva u krvotok sa sledstvenim odstranjivanjem preko pluća, flatulencijom i bakterijskim katabolizmom u kolonu • Prosečno se dnevno eliminiše kroz anus 0, 6 L gasa

POVRAĆANJE (VOMITUS) • To je način kojim se gornji deo gastrointestinalnog trakta oslobađa sadržaja, kada su želudac ili creva ekcesivno iritirana • Povraćanje počinje dok je kardija u grudnoj duplji, što je posledica predhodnog napinjanja • Nadražaj za povraćanje dolazi iz duodenuma i gornjeg dela tankog creva preko vagusnih i simpatičkih vlakana • Uzroci povraćanja su različiti i mogu biti neorganske i organske prorode

• Akt povraćanja je pod kontrolom dva odvojena medularna centra koja su lokalizovana na podu četvrte komore • Eferentna vlakna se prenose V, VII, IX, X i XII intrakranijalnim nervima uz složeno učešće laringsa, glotisa, mekog nepca, respiratorne muskulature, trbušne muskulature, dijafragme i želudca • Premda povraćeni sadržaj može da potiče iz bilo kog dela gornjeg gastrointestinalnog trakta, a u intestinalnoj opstrukciji i iz donjih regiona, u većini slučajeva se pretežno sastoji od želudačne tečnosti • Povraćanjem želudačnog soka se gubi tečnost te dolazi do dehidracije, alkaloze, a zbog visokog sadržaja kalijuma i do hipokalemije

HVALA NA PAŽNJI