Faze psihoseksualnog razvoja po Frojdu Prof Dr sc

Faze psihoseksualnog razvoja po Frojdu Prof. Dr sc. Jasna Veljkovic

Šta su životne faze? • U delu “Kako Vam drago”, V. Šekspir kaže(slob. prevod): • “Život ljudski traje sedam decenija. Za tih sedam decenija, čovek promeni sedam maski. Svaka maska traje jednu deceniju, posle više ne. Kad se sve maske istroše, život se bliži kraju”. . • A Vi možete da se slažete ili ne slažete sa time. . kako Vam drago. . govorio je V. Šekspir • A pošto smo prošli put učili Eriksona, sada Vam je jasnije ko je preteča, ne samo njegov vec…

Sigmund Frojd (1856 -1939) Sigmund Frojd je rođen 6. maja 1856. godine u Frajbergu, u Moravskoj. Potiče iz jevrejske građanske porodice srednje klase. Imao je samo četiri godine kada se njegova porodica nastanila u Beču. Već kao dvadesetjednogodišnjak 1876. godine u laboratoriji fiziologa Brikea počeo je istraživanja u vezi sa anatomskom patologijom i fiziologijom nervnog sistema čoveka i tada se upoznaje sa J. Brojerom.

Nakon studija medicine, • 1883 stupa u psihijatrijsku službu. • 1885. odlazi u Pariz gde stažira kod profesora Šarkoa, koji se u to doba bavi hipnozom. • Tamo posmatra manifestacije histerije i efekte hipnoze i sugestije. • U pocetku radi hipnoticko/katarkticku metodu I vrlo brzo uverava se u njenu neefikasnost. • Vec 1895. Frojd počinje da primenjuje svoju metodu slobodnih asocija.

FROJDOVO SHVATANJE STRUKTURE LIČNOSTI Frojd je prvi upotrebio pojam nesvesnog. Njegova teorija psihičkog aparata govori o tri nivoa naše ličnosti: svesnom, predsvesnom i nesvesnom. Frojd razlikuje tri komponente ličnosti: id, ja i nad – ja. • ID (ono) urođeni motivi (nagoni, instinkti) koji teže neposrednom zadovoljenju. SVESNO • Ego (Ja) deo ličnosti koji se bavi kontrolom neposrednog PREDSVESNO zadovoljenja nagona vodeći NESVESNO računa o realnosti. • Super-ego (Nad-ja) deo ličnosti u kome se nalaze pravila ponašanja ljudske zajednice. Moralne vrednosti zajednice.

Pojam libida • Libido predstavlja ključni pojam unutar psihoanalitičkih teorija. • Pojavljuje se u spisima Sigmund Frojda još 1894. • Kasnije je Frojd proširio pojam libida koji obeležava opštu životnu energiju, nasuprot pojmu Tantosa, nagonu destrukcije koji teži smrti i razaranju. • Prema prvobitnoj Frojdovoj teoriji libido predstavlja seksualni nagon i po njemu to je glavni, ako ne i jedini pogon čovjeka.

Karl Gustav Jung, u početku saradnik i učenik Frojda • proširuje pojam libida. • Po njemu, seksualna dinamika je u sveukupnom području psihe samo jedan deo, kao na primer i nagon gladi. • Ovim Jung ne osporava egzistenciju libida, • već proširuje njegov pojam. • Dakle po Jungu libido predstavlja kao opštu (psihičku) energiju, sa čime se kasnije složio o Frojd.

Tantos-nagon smrti • Je ovaj naziv je dobio po grčkoj reči koja označava smrt. • Tanatos je u grčkoj mitologiji personifikacija smrti, nasuprot Erosu. • Prema Frojdu, nagon smrti simbolizuje borbu protiv života i za povratak u mir smrt. • Frojd Tantos uvodi u svoju teoriju tek 1920 godine mnogo posle uvodjenja pojma libida. • Okolnosti koje su navele Frojda da konstruiše pojam Tantosa?

Frojd opisuje pet faza psihoseksualnog razvoja čoveka • Govori o uticaju ranih životnih iskustava kao krucijalnih faktora za razvoj ličnosti. • Jedna od njegovih ideja je da čovek može ostati “zarobljen”(fiksiran) u ranim fazama razvoja, umesto da napreduje i ide dalje. • Tada se dešava da on kalenadarski ide dalje ali razvojno psihološki i emocionalno ne! • Ovu pojavu zovemo fiksacijom. • Psihodinamski pristupi savetovanja bazirani su na psihoanalitičkom modelu.

Faze razvoja po Frodju su sledeće: • • • 0 -1 godine ORALNI STADIJUM 1 -3 godine ANALNI STADIJUM 3 -6 godina FALUSNI STADIJUM 6 -12 godina STADIJUM LATENCIJE 12 godina i dalje – GENITALNI STADIJUM

Oralni stadijum*0/18 meseci • • • od rođenja do 18. meseci života. Libido je smešten u području usta. Izvor telesnog zadovoljstva je hranjenje. Dete usmerava sve predmete iz okoline prema ustima. Ova radnja bitna je i za upoznavanje sveta oko sebe. Kasnije u životu, osobe kojima je libido ostao „fiksiran“ za ovu fazu često grickaju nokte, puše, pretjerano jedu, skloni su različitim vrstama zavisnosti. • To se može dogoditi zbog preranog prestanka dojenja ili usled uskraćivanja detetu da na ovaj način (ustima) istražuje svet.

Oralni stadijum, uzrast (0 -18)m. • Frojd smatra da fiksacija na oralni stadijum može biti posledica deprivacije odojčeta u ovoj fazi(lišavanja majčinske brige o detetu). • Osim pomenutih zavisnosti, to može proizvesti ozbiljne probleme u funkcionisanju ličnosti u odraslom životu. • Na primer-nedostatk sposobnosti da se uspostave odnosi bliskosti sa drugim bićem, • ili nedostatak povrenja u ljude sa kojima smo u bliskoj vezi.

Analni stadijum, uzrast(1 -3)godine • Posle završetka oralne faze, dete se obučava da obavlja svoje fiziološke funkcije na nošu. • Dete ima zadovoljstvo od obavljanja čina defekacije. • Frojd smatra da taoletni trening koji roditelji primenjuju ima vitalni utiacaj na razvoj odredjenih karakteristika ličnosti deteta.

Analni stadijum, uzrast(1 -3)godine • Roditelji koji prave velike greške u ovom periodu mogu proizvesti bitna oštećenja u budućoj ličnosti deteta. • Roditelji koji su previše strogi, zahtevni i kažnjavajućistvaraju analno-retentivnu ličnost. • U odraslom dobu, to su ljudi koji zadržavaju emocije, sa druge strane žele da poseduju druge osobe. • Takve osobe ljubav identifikuju kao posedovanje, kao lično vlasništvo, da imaju voljeni objekat samo za sebe. • Postaju opsesivni sakupljači ljudi i predmeta. • Nepritiskanje dece u ovom uzrastu čini da oni postaju velikodušne ličnosti u odraslom dobu, da imaju kapacitet za davanje. • Agresija i moć sa jedne strane sa druge sloboda i slobodan izbor.

3 -6 godina, falusna faza • U kojoj deca shvataju da svaki roditelj ima svoj pol, ženski i muški. • Ako su okolnosti razvoja normalne, dete se identifikuje sa roditeljem sopstvenog pola. • Frojd smatra da dečaci u ovoj fazi imaju nesvesnu žudnju za majkom a devojčice za očevima. • On to zove Edipovim kompleksom a komplikovanu trougaonu situaciju na relaciji: roditelji kao par i dete. Edipalnom situacijom. • Tada dete po prvi put shvata roditelje kao par koji ima medjusobno sasvim posebno, nezavisno od deteta, gde dete nema svoje mesto. • Razrešenje ove sitaucije je za dete teško ali nemonovno za put daljeg razvoja.

3 -6 godina, falusna faza • Male devojčice, po Frojdu, postaju svesne da su rodjene bez penisa i razvijaju tzv. Po Frodju „penis“ zavist. Zavide muškarcima, na onome što one nemaju a oni imaju. Imaju doživljaj da im je nešto oduzeto. . . Priča je ne tako jednostavna. . zahteva posebno vreme. . • Važnost ove faze je kako roditelji odgovaraju na pojavljivanje dečje seksualnosti i seksualnih interesa, kako verbalno, tako i neverbalno. • Ova faza ima bitnog uticaja na seksualno ponašanje, stavove prema seksualnosti u budućnosti njihove dece, kao odraslih osoba.

Period latencije • Period koji je relativno miran u dečjem psihoseksualnom razvoju • Fokus je na školi, učenju, saznanju novih činjenica života • Socijalnoj komunikaciji-društvo vršnjaka postaje fokus • Interpersonalnim odnosima i svemu što oni prate(kompeticija, borba, povlačenje. . . ).

12 godina i dalje-genitalni stadijum • Finalna faza psihoseksualnog razvoj po Frojdu • Počinje ulaskom u pubertet(granice se danas pomeraju na dole) • Prate ih seksualne promene koje se tada dešavaju • Adolescencija • U odraslom dobu očekivano je da postoji kapacitet za intimnost, prijateljstvo i uspeh u radu. • Po Frojdu, genitalni stadijum traje sve do starosti. • Lieben und arbeiten je po Frojdu pojam normalnosti. • Dakle, osoba koja je sposobna da nadje satisfakciju u svom poslu i ima zadovoljstvo od toga kao i osoba koja je u isto vreme formirala zadovoljavajuči partnerski odnos koji razvija, odnos koji traje. . . je mentalno zdrava osoba.