Razvoj motorike i opaanja PRAENJE RAZVOJA Razvoj deteta

Razvoj motorike i opažanja

PRAĆENJE RAZVOJA • Razvoj deteta u periodu ranog razvoja sistematski se u zdravstvenoj zaštiti prati kroz pet osnovnih razvojnih oblasti: • razvoj perceptivnih sposobnosti; • motorni razvoj – fina i gruba motorika, • razvoj intelektualnih sposobnosti- kognitivni razvoj; • razvoj govora; • socijalno-emocionalni razvoj.

RAZVOJNI MILJOKAZI • U toku razvoja postoje zadaci koje dete treba da ispuni, kao i vremenski periodi u kojima to treba da se dogodi. Ovi vremenski periodi nisu fiksirani za tačno određen uzrast, ali postoji vremenski opseg (od – do) koji predstavlja razvojnu normu. Pomenuti zadaci i vreme njihovog savladavanja nazivaju se razvojni miljokazi (milestones). Oni govore o tempu razvoja jer se odnose na aktivnosti koje većina dece određenog uzrasta može da uradi, odnosno govore šta bi dete određenog uzrasta trebalo da postigne. • U slučaju da dete ne ispuni neki razvojni zadatak u predviđenom uzrastu može se pretpostaviti da ga nešto ometa u razvoju. Kao što je već objašnjeno, razvojne norme su napravljene na osnovu prosečnog uzrasta i njihovo neispunjavanje ipak ne znači nužno da postoji patologija u razvoju već je potrebno detaljnije ispitivanje.

RAZVOJ MOTORIKE • Motorni razvoj i motorne veštine su ključne za razvoj ličnosti i intelekta deteta, pogotovo u najranijem detinjstvu. 1. Gruba motorika - Pokreti glave – cilj: uspravljanje glave i njeno držanje, koordinacija očiju 2. Fina motorika - Upotreba ruke i precizno hvatanje – cilj: precizno hvatanje vrhovima prsta i kažiprsta (pinceta hvat) Slika preuzeta sa: http: //pedsinreview. aappublications. org/content/31/7/267

RAZVOJ MOTORIKE 3. Gruba motorika - Uspravni hod – diže glavu kad leži na stomaku, diže glavu i grudi i oslanja se na laktove, sedi u krilu, sedi samo pridržavajući se rukom za podlogu, sedi bez pridržavanja, stoji uz nečiju pomoć, stoji držeći se za nešto, hoda uz nečiju pomoć, uspravlja se i stoji držeći uz pomoć nečega (stolica), stoji samo bez pomoći, hoda samo, ustaje i hoda bez pomoći. • Isti redosled se javlja se najčešće kod sve dece, ali je tempo individualan. (Nema razlike u vremenu prohodavanja ni kod indijanskih plemena koja decu povijaju uz dasku) • Razvoj opažanja i izoštravanje čula, razvoj pažnje i pamćenja, početak razvoja mišljenja. Studija beba i majmunče: na početku majmunče brže napreduje ali ga beba već pri kraju prve godine sustiže a ubrzo i prestiže (npr. može da koristi sredstva koja mu nisu neposredno u vidokrugu ) Slika preuzeta sa: http: //pedsinreview. aappublications. org/content/31/7/267

MILJOKAZI RAZVOJA GRUBE MOTORIKE UZRAST POSTIGNUĆE 0 -3. meseca podiže glavu iz položaja pronacije do 45° 12 -15. meseca samostalno hoda 3 -4. meseca kontrola držanja glave 15 -20. meseca trči 4 -6. meseca podiže glavu iz položaja pronacije do 90° oko 2. godine samostalno se penje uz stepenice 5 -6. meseca okretanje sa trbuha na leđa i obrnuto oko 3. godine samostalno silazi niz stepenice 7 -9. meseca sedi samostalno 8 -9. meseca stoji uz pridržavanje 10 -11. meseca puzi, samostalno stoji 5. godina skače na jednoj nozi 10 -12. meseca hoda uz pridržavanje 5 -6. godine vozi bicikl 3 -4. godine 4 -5. godine vozi tricikl hoda po pravoj liniji Izvor: adaptirano prema Bogdanović & Radlović, 2016

MILJOKAZI RAZVOJA FINE MOTORIKE UZRAST POSTIGNUĆE UZRAST 0 -3. meseca prisutan refleks hvatanja šakom, šake su povremeno otvorene 12 -18. meseca POSTIGNUĆE počinje više da koristi jednu ruku, koristi prste (pokušava da drži olovku ili štapić) 18 -24. meseca svrsishodno koristi prste (drži olovku ili štapić ili kašiku), šara po papiru ili podu, okreće listove knjige 3 -6. meseca šakama poseže ka predmetima i hvata ih drži predmete sa obe ruke digitopalmarno hvatanje: svim prstima i dlanom radiopalmarno hvatanje: palcem, kažiprstom i srednjim prstom 2 -3. godine prstima drži vrh ili sredinu olovke, crta prepoznatljive oblike, niže kuglice, drži makaze koristi se priborom za ručavanje 6 -9. meseca prebacuje igračke/predmete iz jedne u drugu ruku 3 -4. godine crta prepoznatljive dvodimenzionalne oblike, otkopčava se 9 -12. meseca uzima male predmete koristeći “pincentni hvat” (palac i kažiprst) koristi prste da pokaže predmet 4 -5. godine 5 -6. godine boji crteže vezuje pertle 3 -4. meseca šake su otvorene veći deo vremena Izvor: adaptirano prema Bogdanović & Radlović, 2016

PERCEPCIJA (OPAŽANJE) • Stimulus ili draž je neko svojstvo (najčešće promena) spoljašnje ili unutrašnje sredine. Ova svojstva mogu (ali ne moraju) biti registrovana (izazvati reakciju) od strane čulnih organa tj. receptora. Kada informacija (o svojstvu ili promeni) iz čulnih organa dospe do centara u mozgu zaduženih za njenu obradu nastaje opažaj. Ceo opisani proces naziva se percepcija ili opažanje. • Pragovi draži su granice intenziteta draži koju prepoznaju receptori. Donji prag predstavlja minimalan intenzitet draži koji je potreban da bi draž bila registrovana (infra crveno zračenje je ispod praga ljudskog oka). Gornji prag predstavlja maksimalan intenzitet draži preko koga se draž više ne registruje (ultra ljubičasto zračenje). Diferencijalni prag je minimalna promena (razlika) između dve draži da bi se registrovale kao različite. • Osetljivost na stimulus varira, i zavisi od osetljivosti čulnih organa, potreba, vrednosti, očekivanja, sredinskih uslova, aktivnosti, umora. . .

PERCEPCIJA (OPAŽANJE) • Geštalt psihologija – celina nije prost zbir njenih delova, opažanje predstavlja organizaciju delova u smisaone celine (geštalte). • Percepcija je proces u kome se selektuju, organizuju i interpretiraju stimulusi da bi se stvorile smisaone i koherentne celine (slike sveta). Slike preuzete iz Ristić 2015.

? Slika preuzeta http: //www. dailymail. co. uk/femail/article-3471488/.

ILUZIJA POKRETA Slika preuzeta iz Ristić 2015.

ILUZIJA POKRETA Slika preuzeta iz Ristić 2015.

Korišćena literatura • • Bačanac LJ, Petrović N. i Manojlović N. (2011). Psihološke osnove treniranja mladih sportista. Republički zavod za sport. http: //www. rzsport. gov. rs/download/Psiholo%C 5%A 1 ke%20 osnove%20 treniranja%20 mladih%20 sportista 2011. pdf Brković A. (2011) Razvojna psihologija. Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Đorđević D. (1984). Razvojna psihologija. Dečije novine FMK. (2011). Razvojna psihologija osnovna literatura. http: //web. fmk. edu. rs/files/blogs/2010 -11/Psihologija/Razvojna/reader_razvojna. pdf Lazarević Lj. (2009). Psihološke osnove fizičke kulture. Visoka sportska i zdravstvena škola. Radonjić S. (1994). Uvod u psihologiju. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Smiljanić V. (1991). Razvojna psihologija. Društvo psihologa Srbije Vučić L. (1991). Pedagoška psihologija. Društvo psihologa Srbije.