Zvuk se odnosi na fiziku pojavu pri kojoj

ЗВУК Звук је посебан облик механичког таласног кретања које осећамо помоћу чула слуха. Zvuk se odnosi na fizičku pojavu pri kojoj dolazi do poremećaja ravnotežnog stanja čestica nekog elastičnog medijuma (sredine tj. Vazduha) kroz koje se najčešće prostiru kao talas (vibracija), a može da se odnosi i na interpretaciju koju mozak daje određenoj vrsti fizičkih stimulansa koje dolaze do uha. AKUSTIKA je oblast koja se bavi proučavanjem zvuka.

ЗВУК Zvuk je ljudska percepcija nastalnih podražaja nastalih kao posledica promene visine pritiska. Te promene pritiska nastaju zbog oscilovanja molekula (u vazduhu, u vodi). Zvuk se širi zbog elastične veze među molekulama. U gasovima i tečnostima zvučni talasi su isključivo longitudinalni (šire se u istom pravcu u kojem se prostiru čestica koje osciluju), dok u čvrstim telima talasi mogu biti transverzalni, (čestice osciluju poprečno na pravac prostiranja zvuka). Zvuk se ne može širiti kroz vakuum.

Svojstva zvuka ЗВУК Zvučni talas se kroz različite sredine kreće različitim brzinam. U vazduhu, talas se kreće brzinom od približno 300 m/s, a u vodi se kreće približnom brzinom od 1500 m/s. Što je materijal gušći, to se zvuk kroz njega prenosi duže i brže. Zvuk je određen, kao i ostali talasi, dvema fizičkim veličinama, frekvencijom i talasnom dužinom i jačinom zvuka. Frekvencija zvuka Broj oscilacija koje materijal načini u jednoj sekundi tj. Učestalost kojom talasi vibriraju se naziva frekvencija, oznaka je f, a merna jedinica Hz (Herz). Što je veća vrekvencija zvuk se doživljava kao viši a u suprotnom dublji. Normalno ljudsko uho može čuti zvukove frekvencije od 16 Hz do 20 000 Hz. Sve zvukove frekvencije ispod 16 Hz nazivamo infrazvukovima ili podzvukovima. Ljudsko uho takve zvukove registruje samo kao vibracije, i oni postaju opasni po zdravlje čoveka samo ako se na njega deluje konstantno jačinom od 130 decibela. Prirodni izvori infrazvuka su oluje, vetrovi i zemljotresi. Zvukove frekvencije više od 20000 Hz nazivamo ultrazvukovima ili nadzvukovima; oni se koriste u tehnici i medicini, naročito u medicini jer se njime mogu uništiti bakterije, virusi i gljive. Ultrazvuk koriste i životinje prilikom sporazumevanja i orjentacije u prostoru (slepi miševi, kitovi i delfini). Dakle, prema frekvenciji, zvučne talase delimo na: infrazvuk – ispod 16 Hz do 20 k. Hz – ljudske granice osećaja zvuka ultrazvuk – iznad 20 k. Hz

Analogni signal se kontinualno menja u intervalu između dve vrednosti. Digitalni signal ima konstantnu vrednost za kratko vreme, a zatim se menja na drugu vrednost. Pošto se analogni signal menja kroz vreme, često se predstavlja karakterističnim sinusoidnim talasnim oblikom U U t t p/2 1 perioda (p)

Periodični signal- kod koga se signalna šema ponavlja tokom vremena. Signal s(t) je periodičan ako i samo ako je s(t+T) = s(t), -∞<t<+∞, T –period signala Sinusni talas je osnovni analogni signal Sinusni talas s(t) = Asin(2πft + Φ) može se predstaviti sa tri parametra: Sinusni talas Kvadratni talas • amplitudom (A) • frekvencijom (f) • fazom (Φ). Nebojša Lazarević, prof. Inf.

Analogni u digitalni zvuk DIGITALIZACIJA ZVUKA Digitalni u analogni zvuk REPRODUKCIJA ZVUKA

Аналогни звук Ukoliko neko telo vibrira, te vibracije se kroz vazduh (vodu ili čvrstu materiju) prenose do našeg uha, pa kroz bubnu opnu, preko ušnih koščica, nervima stižu do mozga. Sličan princip je i u elektronskim muzičkim uređajima. Zamislite da imate mikrofon povezan na pojačalo za koje su povezani zvučnici i želite nešto da otpevate. U mikrofonu postoji membrana (slična bubnoj opni) koja prihvata vibracije koje proizvode glasne žice. Membrana mikrofona te vibracije pretvara u slabu struju koja se kablom (ili bežično) prenosi do pojačala. Pojačalo povećava napon te struje i šalje je dalje do zvučnika koji imaju membrane za emitovanje tihvibracija. Te vibracije su zvučni talasi koje karakterišu: visina, boja, jačina i dužina. U audio tehnici se zvuk prenosi uz pomoć niskih struja koje svojom promenom napona definišu zvučne oscilacije. Takav zvuk se naziva analognim.

Аналогни звук Zvuk se može zapisati analogno tako što se promene ulaznog signala beleže u kontinualnim promenama zapisa (npr. Mehanički zapis talasa) koje su analogne promema izvornog zvučnog signala. Аналогни звук представља звук који је аналоган таласима ваздушног притиска звука. Звук је талас молекула ваздуха. Аналогни звук је заступљеност интезитета тих таласа у другачијем облику (нпр. магнетизована честица на касети). VRSTE ANALOGNOG ZAPISA ZVUKA - Mehanički (gramofonska ploča) - Magnetni ( magnetna traka) - Optički (na filmskoj traci)