Univerziteet u Niu PrirodnoMatematiki fakultet Departman za Biologiju

Univerziteet u Nišu Prirodno-Matematički fakultet Departman za Biologiju EVOLUCIJA SPECIFICNIH OSOBINA LJUDI Studenti: Stanković Nenad, br. 117 Mladen Ristić, br. 122 Stojić Miroslav, br. 110 Kostadinović Negica, br. 123

Pored niza zajednickih karakteristika, samo mi medju savremenim primatima hodamo na dve noge, imamo izrazito velik mozak, mozemo da pravimo i upotrebljavamo orudje, kao i da koristimo jezik. Evolucija primata odvijala se uglavnom u arborealnoj nisi, odnosno na drvecu. Odlaskom na drvece doslo je do promena u ishrani – od ishrane insektima prema ishrani biljnom hranom. Medjutim, danas se smatra da se vecina savremenih primata moze nazvati “opurtunistickim omnivorima”, to jest zivotinjama koje se hrane razlicitom u datom momentu dostupnom hranom.

Za primate je svojstveno zadrzavanje pentadaktilije ruku, a kod mnogih vrsta i stopala, sto omogucava cvrsto hvatanje objekata. Takodje, palac sake i stopala su kod mnogih vrsta u opoziciji sto omogucava drzanje vrlo sitnih objekata. Prisustvo tzv. Isijalnih kalozita dozvoljava primatima da sede na granama vrlo dugo. Uspravno sedenje je omogucilo prednjim ekstremitetima da obavljaju druge aktivnosti, kao sto je prinosenje hrane ustima, a istovremeno je doprinelo i poboljsanju kordinacije ruke – oci.

Jos jedna karakeristika primata odnosi se na roditeljsku brigu o potomstvu. Period trudnoce traje obicno duze nego kod drugih sisara i produzen je period detinjstva u kome roditelji vode brigu o potomstvu. U ovom periodu roditelji ne samo da stite potomstvo od grabljivica, vec ga i obucavaju za resavanje razlicitih problema u zivotnoj sredini.

Dvonožno kretanje jasno odvaja ljude od antropoidnih majmuna. Dvonožno kretanje dovelo je do znacajnih promena u svim delovima tela. Stopala su postala ravne povrsine, doslo je do promene polozaja glave u odnosu na telo, kao i to da se kod ljudi, kosti potiljacnih zglobova i otvor za prolaz kicmene mozdine nalaze ispod, umesto iza krova lobanje. Dvonozno kretanje je pocelo da se javlja pre oko 5 – 7 miliona godina, a moze se povezati sa velikim promenama u zivotnoj sredini antropoida koje su se u tom periodu odigrale u Africi. Po jednom gledistu, klima je tada postala suvlja i doslo je do smanjenja povrsina suma i pojave savana.

Po drugom gledistu, preci danasnjih ljudi su tada bili izolovani jedni od drugih zbog geoloskih promena koje su se tada desavale u Africi. Tektonski poremecaji su uslovili stvaranje velike doline. Zapadno od te doline podrucja su bila pokrivena sumom, a istocno od doline stvorile su se savane. I danas se simpanze i babuni nalaze na zapadnoj, a vecina fosilnih ostataka hominida na istocnoj strani velike doline. Primati koji su se tada nasli u savanama morali su da resavaju “zivotne probleme” na drugaciji nacin nego u sumskim stanistima. Dvonozno kretanje omogucilo je nasim precima da mnoge od zivotnih aktivnosti u savani obavljaju efikasnije.

Oslobadjanje ruku od uloge u kretanju omogucilo je da se hrana prenosi sa otvorenih stanista na drvece ili kamenita sklonista. Majke su mogle jednostavnije da nose decu dok su u potrazi za hranom. Uspravni hod je omogucio i bolje osmatranje terena. Dvonoznost je u odnosu na cetvoronoznost energetski manje efikasna, kada se trci, ali je znatvo efikasnija kada je u pitanju dugotrajno hodanje.

v. Kod sisara – uvećanje veličine mozga u odnosu na veličinu tela (fosili stari 150 mil. g. imaju 4 puta veći mozak od gmizavaca istih dimenzija) (Fosil i rekonstrukcija lobanje Hadrocodium-a) v. Kod sisara – novo uvećanje veličine mozga pre 65 -70 mil. g. (prestanak dominacije gmizavaca →prelazak na dnevni život) (Rani sisari: Hadrocodium, Morganucodon) (Mozak: 1. Sisari, 2. Gmizavci)

v Kod primata, encefalizacija je povezana sa odlaskom u aborealnu nišu. v Pre oko 50 -60 miliona godina došlo je do razdvajanja primata na polumajmune i antropoidne majmune. polumajmuni antropoidi v Smatra se da su velika pokretljivost prednjih ekstremiteta i sposobnost prstiju šake da manipulišu sitnim predmetima mogle da pojačaju sposobnosti percepcije prvih antropoida.

Postoje tri hipoteze o nastanku disproporcijalno velikog mozga čoveka koje se mogu podeliti u zavisnosti od toga da li kao osnovnu pretpostavku imaju: v. Delovanje prirodne selekcije v. Seksualnu selekciju v. Promene u načinu razvića jedinki

v “čovek proizvođač oruđa” v “lovačka hipoteza” v ”socijalna hipoteza”

Mozak i seksualna selekcija “Poreklo čoveka i selekcija u odnosu na pol”. . . jedna od najvažnijih mehanizama u evoluciji čoveka. Različiti oblici neadaptivnih ponašanja kao što su ples, pesma i drugi oblici umetničkih ponašanja, ponašanja posledice seksualne selekcije

Mozak i seksualna selekcija Džefri Miler – seksualna selekcija jedini “dovoljno jak” evolucioni mehanizam, koji može objasniti nesrazmerno veliki mozak čoveka. , , . . . neokorteks u velikoj meri sredstvo za udvaranje, privlačenje i zadržavanje seksualnih partnera: njegova specifična evoluciona uloga jeste da stimuliše i zabavlja druge ljude, i da utvrdi dejstvo stimulacije na njih. . . ”

Mozak i individialno razviće Ø , , Produžena trudnoća” – 9 + 12 meseci (=21) zbog nezavršenog intrauteralnog razvića mozga! mozga Ø Neotenija? – usporavanje razvića teslednih organa u odnosu na vreme polnog sazravanja. Ø Bolk (1926): sličnost juvenilnih pongida i odraslih ljudi!

Mozak i individialno razviće Šimpanza Pri rađenju: 40% Prva godina: 70% Čovek Pri rađenju: 25% Treća godina: godina 70% (7 -10. god. : 1300 cm 3, 80 -89. god. : 1100 cm 3)

Mozak i individialno razviće ØMeđutim, naš veliki mozak i njegov produženi rast se uklapanu najbolje u hipotezu o mutaciji regulatornih gena, odgovornih za neotenične promene mozga. Dakle: izgleda da je razlog za naš veliki neokorteks, njegovo relativno kasno formiranje tokom individualnog razvića!

Fosilni podaci o jeziku: v Otisci mozga u endokranijumu v Građa organa

Jezički centri u mozgu

Aparat za vokalizaciju kod čoveka i šimpanze

v. Pojava govornog jezika pre 100 000 -150 000 g.

v Neki lingvisti smatraju da su neka “pravila” koja su uključena u sekvenciranje različitih operacija koje kontrolišu motorne oblasti neokorteksa, eksaptacija za nastanak govora. v HIPOTEZE Steven Pinker Paul Bloom Noam Chomsky

Da li neki elementi jezičkih sposobnosti ljudi postoje i kod drugih primata? Šimpanza Kanzi je naučio da koristi 90 simbola iz rečnika, stvorio je dva pravila sintakse ili protosintakse Dr. Terrence Deacon