ta je preduzee Zato se ono osniva Kako

Šta je preduzeće? Zašto se ono osniva?

Kako se osniva? Ø donosi se Odluka o osnivanju Ø upisuje se osnivački ulog Ø kod jedne od poslovnih banaka se uplaćuje na poseban račun 50% osnivačkog uloga Ø potvrdu da je osnivač uplatio polavinu upisanog iznosa dostavlja Agenciji za privredne registre kao dokaz za upis u sudski registar

Øpotom Agencija za privredne registre donosi rešenje o upisu datog preduzeća u sudski registar Ønakon toga podnosi se zahtev Poreskoj upravi radi dobijanja poreskog indentifikacionog broja (PIB) Økada se pribavi PIB kod jedne od poslovnih banaka se podnosi zahtev za otvaranje tekućeg računa. Napomena: drugu polovinu osnivačkog uloga preduzeće je u obavezi da uplati.

Predrasude o računovodstvu. . . Računovodstvo je samo rad s papirima Ø Računovodstvo su samo T-konta Ø Računovođe su “štreberi” Ø Računovodstvo je dosadno! Ø

Stvarnost. . . Računovodstvo pruža informacije koje su temelj poslovnog odlučivanja Dobar menadžer treba posedovati znanja o računovodstvu – i to napredno, a ne osnovno znanje!

Šta je računovodstvo? Šta računovodstvo obuhvata? Ø Računovodstveno planiranje Ø Knjigovodstvo Ø Račnovodstvena kontrola i analiza Ø Računovodstveno informisanje Računovodstvo ≠ knjigovodstvo

Ko su korisnici računovodstvenih informacija? Ø Ø Interni (računovođe, menadžeri, interni revizori) Eksterni (sindikati i zaposleni, država – poreski organi, investitori – sadašnji i potencijalni, kreditori i potrošači)

Kako se ono sprovodi (osvrt na računovod. program i regulativu)? ØZakon o računovodstvu i reviziji ØPravilnik o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike ØZakon o porezu na dodatu vrednost

Koja je uloga knjigovodstva u preduzeću? Šta je neophodno da bi se vodilo knjigovodstvo? Ø Knjigovođa (knjigovodstvena agencija) Ø Finansijski izveštaji Ø Dokumentacija (interna i eksterna) Ø Kontni plan Ø Računovodstveni softver

FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO Prikazivanje imovinskog položaja poslovne jedinice

Ciljevi poglavlja su: n n Upoznavanje sa pojmom računovodstva i njegovom ulogom u procesu donošenja odluka; Shvatanje zadataka koji se postavljaju pred finansijsko i upravljačko računovodstvo a tiču se, pre svega, zadovoljenja informacionih potreba eksternih i internih korisnika; Upoznavanje sa bilansom stanja, jednim od osnovnih finansijskih izveštaja, kao i sa njegovim osnovnim elementima: sredstvima, obavezama i vlasničkim kapitalom i Definisanje i klasifikovanje knjigovodstvenih (poslovnih) promena i sagledavanje njihovog uticaja na osnovnu računovodstvenu jednačinu.

Definisanje računovodstva n n Računovodstvo (Accounting) predstavlja naučni metod kojim se obuhvataju, registruju, kvantitativno odražavaju ekonomske transakcije u cilju izvlačenja ekonomskih zaključaka, kontrole i delovanja na ekonomske aktivnosti. (Radmila Nikolajević – Teofanović). Proces identifikovanja, beleženja, sumiranja i saopštavanja ekonomskih informacija donosiocima odluka (Horngren).

Definisanje računovodstva n n Računovodstvo je nauka o beleženju i klasifikovanju poslovnih transakcija i događaja, primarno finansijskog karaktera i veština sastavljanja značajnih izveštaja, analize i interpretiranja ovih transakcija i događaja i prenošenje licima koja moraju doneti odluku ili dati ocenu (Institut javnih računovođa - AICPA). Svrha i uloga računovodstva je pružanje informacija prevashodno finansijske prirode koje su neophodne za donošenje poslovnih odluka.

Korisnici računovodstvenih informacija n n n Eksterni a) država i njeni organi; b) zajmodavci (banke i druge finansijske institucije, kao i druga privredna društva), v) poslovni partneri (dobavljači i kupci), g) razne asocijacije privrednih društava (privredne komore, i sl. ) i d) potencijalni investitori.

Korisnici računovodstvenih informacija n n n Interni: a) vlasnici kapitala, b) menadžment privrednog društva, v) stručne službe u privrednom društvu i g) zaposleni.

Raščlanjavanje računovodstva n n n Finansijsko računovodstvo (Financial accounting) – polaganje računa o stanju i uspehu privrednog društva. Glavna informaciona osnova za donošenje odluka od strane eksternih korisnika računovodstvenih informacija (korisnici izvan privrednog društva). Upravljačko računovodstvo (Managerial accounting) – pomoć menadžmentu privrednog društva i ostalim internim korisnicima u donošenju odluka i Poresko računovodstvo (Tax accounting).

Istorijat računovodstva n n n Luka Paćioli (Luca Pacioli) – druga polovina XV veka, autor teksta Summa de Aritmetica, Geometria, Proportione et Proportionalite u kojem je podrobno opisao postupak efikasnog knjiženja finansijskih informacija. Benko Kotruljić – dubrovčanin, autor knjige O trgovini i savršenom trgovcu. Prosto i dvojno knjigovodstvo.

Finansijski položaj privrednog društva n n Bilans stanja (Balance Sheet) predstavlja dvostrani pregled imovine (sredstava, aktive), sa jedne (leve) strane, i obaveza i vlasničkog kapitala (izvora sredstava, pasive), sa druge (desne) strane neke poslovne jedinice, na određeni dan (u određenom vremenskom trenutku). Osim naziva bilans stanja, ređe su u upotrebi i termini Izveštaj o finansijskom položaju ili Izveštaj o finansijskom stanju.

Osnovna računovodstvena jednačina Aktiva = Pasiva Aktiva = Obaveze + Sopstveni kapital = Aktiva - Obaveze

Osnovna računovodstvena jednačina n n Osnovna jednačina knjigovodstvenog sistema. Aktiva (Assets) – Imovina koju poseduje privredno društvo. Obaveze (Liabilities) – zahtevi poverilaca za sredstvima koja su pozajmljena privrednom društvu. Sopstveni ili vlasnički kapital (Owners equity) – zahtevi vlasnika za sredstvima koja su data na raspolaganje privrednom društvu.

Bilans stanja na dan 01. 2008. AKTIVA Građ. objekti Oprema Tekući račun Blagajna 200. 000 150. 000 80. 000 20. 000 450. 000 Sopstveni kapital Dugoročni krediti Kratkoročni krediti Dobavljači PASIVA 350. 000 55. 000 30. 000 15. 000 450. 000 Aktiva = Pasiva Aktiva = Obaveze + Sopstveni kapital

Uvod u knjiženje poslovnih promena n n n Osnovne računovodstvene promene: Povećanje aktive i pasive; Smanjenje aktive i pasive; Izmena u strukturi aktive i Izmena u strukturi obaveza.

Osnovne računovodstvene promene Tip promene 1 2 3 4 Aktiva Obaveze i Vlasnički kapital Povećanje Smanjenje Povećanje i smanj. ----Povećanje i smanj.

Knjigovodstvene promene prema uticaju na uže delove i celinu bilansa n n n Promene koje dovode do jednakog povećanja aktive i sopstvenih izvora u pasivi (ulog osnivača); Promene koje dovode do jednakog smanjenja aktive i sopstvenih izvora u pasivi (vraćanje uloga osnivaču); Promene koje dovode do jednakog povećanja aktive i obaveza u pasivi (zaduženje kod poverilaca);

Knjigovodstvene promene prema uticaju na uže delove i celinu bilansa n n n Promene koje dovode do jednakog smanjenja aktive i obaveza u pasivi (razduženje kod poverilaca); Promene koje dovode do istovremenog jednakog povećanja i smanjenja u aktivi (izmena u strukturi aktive); Promene koje dovode do istovremenog jednakog povećanja i smanjenja obaveza u pasivi (izmena u strukturi obaveza);

Knjigovodstvene promene prema uticaju na uže delove i celinu bilansa n n Promene koje dovode do nastanka prihoda usled povećanja jedne ili vise pozicija u aktivi (prihodi u vezi sa prodajom i primljeni pokloni i viškovi); Promene koje dovode do nastanka rashoda usled smanjenja jedne ili vise pozicija u aktivi (rashodi u vezi sa prodajom i dati pokloni i štete);

Knjigovodstvene promene prema uticaju na uže delove i celinu bilansa n n Promene koje dovode do nastanka prihoda usled smanjenja jedne ili vise pozicija u pasivi (smanjenje obaveza usled prihoda) i Promene koje dovode do nastanka rashoda usled povećanja jedne ili vise pozicija u pasivi (povećanje obaveza usled rashoda).

Tipovi ekonomskih promena prema uticaju na uze delove i celinu bilansa R. B. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Tipovi promena A = Ulog osnivača Vraćanje uloga osnivacu Zaduženje kod poverilaca Razduženje kod poverilaca Izmena u strukturi aktive Izmena u strukturi obaveza Prihodi od prodaje Rashodi u vezi sa prodajom Primljeni pokloni i viškovi Dati pokloni i štete Smanjenje obaveza usled prihoda Povećanje obaveza usled rashoda + + ± O + K + + ± + + + -

Podela bilansnih pozicija n n Aktiva (Sredstva; Imovina): Prema nameni: poslovna i neposlovna sredstva; Prema pojavnim oblicima: sredstva u materijalnom obliku; sredstva u novčanom obliku i nematerijalna imovina (sredstva u obliku prava) i Prema koeficijentu obrta: osnovna i obrtna sredstva.

Podela bilansnih pozicija n n n Pasiva (Izvori sredstava): Sopstveni izvori: ulog inokosnog vlasnika; ulog ortaka; trajni ulozi; akcijski kapital; i sl. ; Pozajmljeni izvori: dugoročni zajmovi; kratkoročni zajmovi; tekuće obaveze; dugoročna rezervisanja; i sl.

Bilans uspeha na dan 31. 12. 2008. AKTIVA Rashodi PASIVA 200. 000 Prihodi 200. 000 Aktiva = Pasiva RASHODI = PRIHODI nema dobitka ni gubitka RASHODI < PRIHODI postoji dobitak (knjiži se u pasivi bilansa uspeha) RASHODI > PRIHODI postoji gubitak (knjiži se u aktivi bilansa uspeha)

Koje poslovne knjige se koriste kod knjigovodstva? Ø Dnevnik Ø Glavna knjiga Ø Pomoćne knjige Dnevnik Red. br Konto Opis Duguje Potražuje Glavna knjiga Naziv konta

Pravila za knjiženje