ROTACIJA I POSLEDICE ROTACIJE ZEMLJE Nina Raili V3

ROTACIJA I POSLEDICE ROTACIJE ZEMLJE Nina Railić V/3 Nastavnik: Dragan Ivanović

KRETANJE ZEMLJE Zemlja se kreće i to ne samo na jedan način nego dvojako. Okreće se oko svoje ose i okreće se oko Sunca. Mi to ne primećujemo jer se nalazimo na Zemlji i okrećemo zajedno sa njom.

ROTACIJA ZEMLJE Kada se Zemlja okreće oko svoje (zamišljene) ose, takvo kretanje nazivamo rotacija

ROTACIONA OSA Već smo rekli da je rotacija okretanje Zemlje oko svoje ose. Rotaciona osa je zamišljena prava koja prolazi kroz centar Zemlje , Severni i Južni pol. Nagnuta je pod uglom od 66, 5°.

Zemljinu rotaciju ne osećamo zato što se zajedno sa Zemljom kreće i sve na njoj.

Jednu punu rotaciju Zemlja izvrši u toku 24 h , tako imamo dan. Ne rotiraju se sve tačke na Zemlji istom brzinom. Najbrže se okreću tačke na ekvatoru, a najsporije one oko polova. Tačke na ekvatoru moraju da pređu veći put i zbog toga se brže okreću, dok su one bliže polu toliko blizu osi rotacije, da sve što treba da rade jeste da polagano "prate" osu.

POSLEDICE ROTACIJE Zemlja se rotira od zapada prema istoku. Uvek se rotira istom brzinom i u istom smeru.

Posledice rotacije su : • smena dana i noći , • prividno kretanje Sunca , • razlike u vremenu.

GRANICA OSVETLJENOSTI U toku 24 časa, tj. jednog dana (jedne rotacije), sva mesta su naizmenično osvetljena i neosvetljena. Obdanica je period kada se neko mesto nalazi na osvetljenom delu, a noć je period kada je u neosvetljenom delu. .

GRANICA OSVETLJENOSTI Sunčevi zraci osvetljavaju jednu polovinu Zemlje, dok je druga u mraku. Osvetljena polovina je dnevna polulopta, dok je neosvetljena noćna. Linija gde se smenjuju dan i noć naziva se granica osvetljenosti – to nije oštra linija, tako da smenu obdanice i noći vidimo postepeno. Noć ka danu je zora, a dan ka noći je sumrak. Usled rotacije, obdanica i noć se neprekidno smenjuju.

PRIVIDNO DNEVNO KRETANJE SUNCA Sunce izlazi na istoku i zalazi na zapadu, dok između napravi putanju po nebu i u podne je na najvišoj tački - to je to prividno dnevno kretanje Sunca koje je posledica rotacije.

RAČUNANJE VREMENA Zonalno i lokalno vreme

LOKALNO – MESNO VREME • Već smo naveli da je jedna od posledica rotacije i razlika u vremenu. • Lokalno (mesno vreme) određuje se prolaskom Sunca kroz meridijan nekog mesta. U tom trenutku, Sunce je na najvišoj tački tog mesta i po lokalnom vremenu je podne.

LOKALNO – MESNO VREME • Po tome su meridijani dobili još i ime podnevnici – na jednom meridijanu je svuda podne u isto vreme, ili ako nam je lakše da zapamtimo, na jednom meridijanu je svuda isto lokalno vreme. • Podne uvek prvo nastupa istočnije.

SUNČANI SAT uvek pokazuje mesno vreme

ČASOVNE ZONE • Kada bi svi koristili svoje lokalno vreme nastala bi velika zabuna. Zato su uvedene časovne zone.

ČASOVNE ZONE • Zemlja je podeljena na 24 časovne zone. Svaka zona obuhvata prostor ograničen me ridijanimana 15°. • Početna zona je grinička zona – gledano odatle, u svakoj sledećoj zoni prema istoku je sat više, a ka zapadu sat manje.

DATUMSKA GRANICA Ako putujemo oko Zemlje od zapada ka istoku, časovnik u svakoj zoni pomeramo za jedan sat unapred. Kada se prođu sve 24 zone dodajemo jedan više u odnosu na polaznu zonu. Kako bi se ova pojava precizno odredila uvedena je datumska granica duž 180. meridijana (između Azije i Amerike).

Ako prelazimo iz Amerike u Aziju (sa istoka na zapad) preskačemo jedan (posle utorka nije sreda već četvrtak). Ako prelazimo sa zapada na istok (iz Azije u Ameriku), jedan isti dan brojimo dva puta.

Zonalno vreme • Srbija se nalazi u srednjo-evropskoj časovnoj zoni. • Zonalno vreme izmislio je Kanađanin Sendford Fleming , 1878. године. Usvojeno je u Vašingtonu 1884. godine, а Kraljevina Srbija je bila peta po redu država koja je usvojila sistem zonalnog vremena iste godine.

Karta vremenskih zona sveta

Sendford Fleming , kanadski inženjer i pronalazač , škotskog porekla , koji je predložio svetski standard podele vremenskih zona