Revolucija Zemlje Vera Stojanovic V 3 Revolucija Zemlje

Revolucija Zemlje Vera Stojanovic V 3

Revolucija Zemlje je kretanje Zemlje oko Sunca. n Zemlja se oko Sunca krece suprotno od smera kazaljke na satu po elipsastoj putanji. n

Revolucija Zemlje n Ta elipsasta putanja naziva se ekliptika Zbog takvog njenog oblika, Zemlja u toku revolucije nije uvek na istoj udaljenosti od sunca i ne krece se uvek istom brzinom.

Revolucija Zemlje Zemlja oko Sunca putuje tacno 365 dana I 6 sati. Taj period naziva se sunceva godina. n Kalendarska godina ima 365 dana n Svake cetvrte godine “nakupi” se 24 casa, tj. jedan dan. Taj dan se pripisuje februaru. Takva godina naziva se prestupna godina i ima 366 dana. n

Kalendarska godina: 365 dana n Prestupna godina: 366 dana n Sunceva godina: 365 dana I 6 sati n

Nagnutost Zemljine ose n Zemljina osa (u odnosu na ravan ekliptike) nije ravna, vec je nagnuta pod uglom od 66, 5 stepeni.

Nagnutost Zemljine ose n Zbog nagnutosti Zemljine ose obdanica i noc razlicito traju tokom godine. Kad je severna polulopta nagnuta ka Suncu, obdanica ce duze trajati na severnoj polulopti, a krace na juznoj. Isto to vazi I za joznu poluloptu.

Posledice Zemljine rotacije n 1. 2. 3. Posledice Zemljine revolucije su: Nejednako trajanje obdanice I noci Smena godisnjih doba (prolece, leto, jesen I zima) Postojanje toplotnih pojaseva

Prolece Na severnoj polulopti 21. marta pocinje prolece. n Taj dan se naziva (na severnoj polulopti) prolecna ravnodnevica, jer obdanica I noc traju jednako, po 12 sati. n Tada suncevi zraci padaju na ekvator pod pravim uglom. n

Leto Na severnoj polulopti 21. juna pocinje leto. n Taj dan se naziva letnja dugodnevica, jer je obdanica najduza I traje 16 sati (noc traje 8 sati) n Tada Suncevi zraci padaju na severni povratnik pod pravim uglom. n

Jesen Na severnoj polulopti 23. septembra pocinje jesen. n Taj dan se naziva jesenja ravodnevica jer, isto kao I kod prolecne ravnodnevnice, obdanica I noc traju po 12 sati. n

Zima Na severnoj polulopti 21. decembra pocinje zima. n Taj dan zove se zimska kratkodnevica jer je obdanica najkraca I traje samo 8 sati (noc 16). n

Zanimljivost Dugodnevica u Srbiji n Dana 21. juna 2011. godine Sunce je izaslo iznad teritorije Srbije u 4 sata I I 54 minuta, a zaslo je u 20 sati I 26 minuta. Obdanica je trajala 15 sati I 32 minuta, a noc 8 sati I 37 minuta.

Toplotni pojasevi n 1. 2. 3. 4. 5. Postoji 5 toplotnih pojaseva: Severni hladni pojas Severni umereni pojas Zarki pojas Juzni umereni pojas Juzni hladni pojas

Toplotni pojasevi Umereni pojasevi se prostiru izmedju polarnika I povratnika n Srbija se nalazi u severnom umerenom pojasu. n

Toplotni pojasevi Hladni pojasevi se prostiru izmedju polova I polarnika. n Zarki pojas prostire se izmedju povratnika. To je prostor oko ekvatora. n

NAJVAZNIJI NAUCNICI

Galileo Galilej n n Italijanski naucnik Galileo Galilej je 1633. godine izrekao poznatu recenicu na latinskom jeziku: Eppur si muove! (Ipak se krece!) Tako je izgovorio tvrdnju da se nasa planeta Zemlja okrece oko Sunca. Pre njegovog otkrica smatralo se da se svemirska tela, ukljucujuci I Sunce, okrecu oko Zemlje.

Nikola Kopernik n Poljski astronom Nikola Kopernik (14731543) zakljucio je da Zemlja nije srediste svemira, nego dakao I ostale planete kruzi oko Sunca.

Najvaznije n n Revolucija je kretanje Zemlje oko Sunca. Posledice revolucije su: nejednako trajanje obdanice I noci, smena godisnjih doba I postojanje toplotnih pojaseva. Zemljina osa je nagnuta na ravan ekliptike. Suncevi zraci 21. marta I 23. septembrapadaju pod pravim uglom na ekvator- obdanica I noc traju po 12 sati.

HVALA NA PAZNJI!!!