PREZENTACIJA IZ PREDMETA Menadment komunikacijama PSIHOLOGIJA KOMUNIKACIJE entor

PREZENTACIJA IZ PREDMETA Menadžment komunikacijama PSIHOLOGIJA KOMUNIKACIJE Мentor: prof dr Nenad Grujović Student: Lazar Petrović 618/2013

KOMUNIKACIJA Ø U literaturi postoje mnogobrojne definicije komunikacije zavisno od pristupa, da li je prevashodno sociološki, psihološki, kulturološki, strateški ili danas najmoderniji, poslovni. Ø Pod komuniciranjem se podrazumeva proces prenošenja poruka između ljudi, odnosno proces preko koga ljudi nastoje da se sporazumeju. Da bi komunikacija bila i efikasna potrebno je da primalac razume značenje poruke i da to pokaže pošiljaocu, preko određenih reakcija koje ovaj očekuje. Ø Komunikacija jeste jedan dvosmeran proces između pošiljaoca poruke i primaoca, gde primalac informacije mora ne samo da primi već i da razume poruku. Uspešna komunikacija podrazumeva da je informacija tačno primljena u pogledu sadržaja i značenja koje je odredio pošiljalac.

Ø Cilj komuniciranja sastoji se i u postizanju opšteg razumevanja između pošiljaoca i primaoca poruke. Da bi cilj bio ostvaren komunikator mora dobro poznavati i razumeti primaoce poruke. Pri tome do razumevanja između pošiljaoca i primaoca poruke može se doći neposrednim i posrednim komuniciranjem. Za ostvarivanje cilja komuniciranja bitno je i da izvor poruke bude pouzdan i uverljiv. Ø Ovako definisani ciljevi komuniciranja mogu imati primarnu ili sekundarnu suštinu. Primarna suština ciljeva komuniciranja sastoji se u osnovnoj svrsi ili razlogu za komuniciranje, dok sekundarna suština sastoji se u aktivnostima koje treba da omoguće ili pomognu ostvarivanje primarnih ciljeva.

PROCES KOMUNIKACIJE Ø Komunikacija je proces ili tok prenošenja i razumevanja poruke. Proces komunikacije se sastoji od sledećih faza (postupaka ili koraka): selekcija informacija, kodiranje, prenos poruke, primanje poruke, dekodiranje i uspostavljanje povratne sprege. Ø Kako bismo postali uspešni akteri procesa komuniciranja, neophodno je da posedujemo saznanja o sopstvenoj ličnosti, kao i o ličnostima partnera u komunikaciji.

OBLICI KOMUNICIRANJA Ø Komuniciranje se uglavnom obavlja putem raznih oblika komuniciranja, kao što su: § intrapersonalno, § interpersonalno i § organizaciono. Ø Intrapersonalno komuniciranje se ostvaruje u samom pojedincu. Ø Interpersonalno komuniciranje se ostvaruje između najmanje dve osobe. Ø Organizaciono komuniciranje je jedan oblik interpersonalnog komuniciranja. Za ovo komuniciranje je bitno da se ostvaruje u okviru određenih granica, da se odnosi na ostvarivanje ciljeva određene organizacije i da je namenjeno članovima određene grupe, organizacije.

PSIHOLOŠKI ASPEKT KOMUNICIRANj. A Ø Procene sociologa i psihologa koliki se deo naše komunikacije odvija bez upotrebe reči kreću se od 65% do 94%. Socijalni antropolog Edvard T. Hol smatra da je oko 60% naše ukupne komunikacije neverbalan. Međutim, kada je u pitanju prenošenje isključivo emocija, procenat neverbalno prenetih poruka dostiže čak 99%. Istraživanja psihologa sa Univerziteta u Alberti iz 2005. godine sugerišu da gestikulacija tokom govora može poboljšati upotrebu jezika. Oni su posmatrali gestikulaciju kod dece koja govore dva jezika i iznenadili se onim što su opazili. Suprotno od očekivanja, ova deca su više gestikulirala dok su pričala na jeziku koji su smatrala «jačim» , tj. bolje ga i lakše govorila. Na osnovu ranijih studija i ovih rezultata veruje se da postoji funkcionalna veza između gestikuliranja, pristupa memoriji i upotrebe jezika. Za ostvarenje sistema komuniciranja veoma su bitni i subjekti komuniciranja i to kako oni koji emituju, šalju, tako i oni koji primaju poruku. Stepen njihove obučenosti i motivisanosti bitno utiče na funkcionisanje sistema komuniciranja.

Ø Za pravilno ostvarenje sistema komuniciranja veoma je bitno i da li se on vodi među ravnopravnim subjektima po obrazovanju, znanju, zvanju, položaju, stepenu socijalne moći i uticaja. Najbolje je ukoliko se to ostvaruje među ravnopravnim ljudima. Komuniciranje je tada obično neposredno i skoro neformalno. Ø Teškoće nastaju ukoliko postoji izražena socijalna distanca između subjekata komuniciranja. Tada je komuniciranje službeno, zvanično, često i neprijatno. Ø Empatija u komunikaciji Ø Empatija je zapravo aktivno slušanje druge osobe, osećati šta druga osoba oseća, osećanja i potrebe drugih razlikujući pri tome sebe od drugih, razumeti druge odsustvo svakog ličnog interesa i vrednovanja. Ø Empatija je jedna od veoma važnih psiholoških osobina i predispozicija uspešnog menadžera u organizaciji. Za empatičnost je potrebno obraćanje pažnje na druge, aktivno slušanje, pokazivanje svojih osećanja kao i spremnost da se pomogne drugome.

Ø Kada je uspostavljena dobra empatija u komunikaciji tada se dobija uvećano samopoštovanje, bolji odnosi sa ljudima, povećana efikasnost i efektivnost i sl. Empatija omogućuje dublje i sadržajnije uvide u komunikaciji sa ljudima, i često se stavlja u direktnu vezu sa humanošću. Empatija predstavlja mogućnost da osoba tuđe doživljaje doživljava kao svoje. Ø Tipovi ličnosti i klasifikacija Ø Posmatrano sa komunikološkog aspekta, ljudi se psihološki mogu razvrstati i klasifikovati na osnovu: intelektualnih, obrazovnih, osećajnih, nagonskih, statusnih i drugih karakteristika. Određena osoba predstavlja kombinaciju raznih osobina i određenja, koje je odlikuju kao ličnosti, ali ne na isti način i ne isto u svim situacijama i u svim vremenima.

Ø Psihološke prepreke u komunikaciji Ø Psihološke prepreke su posledica mentalnog i emotivnog stanja pojedinca. Ø Glavne psihološke prepreke se nazivaju: � filtriranje, � percepcije, � slaba memorija, � nepažljivo slušanje, � emotivne reakcije.

HVALA NA PAŽNJI!