ODRIVI TURIZAM II nedelja Odrivi razvoj turizma Agenda

ODRŽIVI TURIZAM II nedelja Održivi razvoj turizma Agenda 21 za turizam

Upravljanje razvojem turizma – 60 -tih do 70 -tih godina 20 veka – rasprave o neregulisanom razvoju turizma – 70 -tih i 80 -tih godina – Butler razvija model životnog ciklusa turističke destinacije – 80 -tih i 90 -tih godina – turizam postaje globalna industrija – Započinje monitoring, analiza i procene uticaja turizma na okruženje – Razvoj strateškog planiranja – Razvoj strateškog menadžmenta

Planiranje, upravljanje i unapređenje održivog turizma – Participacija i konsenzus svih aktera u turizmu – Angažovanje javnih vlasti na svim nivoima upravljanja – Monitoring uticaja na okruženje i preduzimanje preventivnih i korektivnih mera

Uticaj turizma na okruženje – Ekonomski uticaj – sezonalnost poslova, konkurencija drugim sektorima, globalizacija i uvozna zavisnost, udeo nekvalifikovanih i slabo plaćenih poslova – Sociokulturni uticaj- gubitak kulturnog identiteta, nestanak tradicionalnih sistema vrednosti, raslojavanje stanovništva, kriminal, prostitucija, itd. – Uticaj na životnu sredinu- emisija štetnih gasova u saobraćaju, buka, intenzitet korišćenja resursa, produkcija otpada, zauzimanje poljoprivrednog i šumskog zemljišta za turističke objekte i sadržaje

Turizam i održivi razvoj pozitivni (1) privredni razvoj nekog područja, zaposlenost stanovništva, podstiče investicije i pruža podršku lokalnim zajednicama; (2) definisanje ekonomske vrednosti prirodnih i kulturnih resursa, što rezutira stvaranjem prihoda namenjenog zaštiti prirodnog i kulturnog nasledja i (3) doprinosi razumevanju između različitih kultura i nacija negativni (1) vrši direktan pritisak na osetljive ekosisteme izazivajući njihovu degradaciju; (2) vrši veliki pritisak na lokalne zajednice i utiče na njihovu tradiciju; (3) utiče na nepovoljnu potrošnju resursa, posebno vode i zemlje; (4) značajno doprinosi globalnom zagađenju (5) odgovoran za ekološke i društvene karakteristike neke destinacije.

Suština održivosti - balans Razvoj turizma i turističkih područja Zaštita životne sredine, prirodnih i kulturnih resursa

Održivi turizam • održivi turizam bi trebalo da doprinese razvoju turističke privrede uz uspostavljanje balansa između napretka za lokalno stanovništvo i ostvarivanja ciljeva, misije i vizije turističkih kompanija uz zadovoljavanje tražnje savremenih turista • Uslovljen je dejstvom zakona prirodnih sila i neophodnosti opstanka planete. “On odražava harmonizaciju potreba ekonomskog razvoja i neophodnosti zaštite životne sredine. Vođen je idejom o očuvanju dovoljne količine prirodnih resursa, što bi omogućilo budućim generacijama da žive i zadovoljavaju sopstvene potrebe. ” (Kostić et al. , 2014)

Turizam baziran na prirodi ekoturizam Održivi turizam Gradski turizam Primorski turizam

Prikaz održivog turizma Ekonomija Zadovoljstvo turista Socijalna osnova Životna sredina Kulturna osnova

Principi održivog turizma • • ekološka održivost, društvena održivost, kulturna održivost, ekonomska održivost, obrazovni elemenat, lokalno učešće principi zaštite Okvirni tokovi Razvijanje pristupa Osiguranje progresa

Okvirni tokovi (1) Zauzimanje holističkog stava: planiranje i razvijanje turizma ne se biti izolovano u odnosu prema drugim delatnostima. odnosi i na analizu svih uticaja i veza unutar turističkog sektora; (2) insistiranje na angažovanju širokog kruga interesenata: lokalno učešće, ali insistira i na zajedničkom poslovanju. (3) dugoročno planiranje: akcije moraju biti samoodržive; (4) određivanje globalnih i lokalnih uticaja: uticaji na lokalnu životnu sredinu i lokalnu zajednicu su očigledniji. (globalni: Kroz klimatske promene); (5) promocija održive potrošnje: turističke potrebe, izbor turista i njihove aktivnosti i ponašanje; (6) Izjednačavanje održivosti i kvaliteta: . Mesto koje brine o životnoj sredini , takođe brine o turistima i njihovom zadovoljstvu

Razvijanje pristupa (1) Posmatranje svih uticaja kroz troškove, princip „zagađivač plaća“: ovaj princip podrazumeva paćanje troškova otklanjanja štetnog uticaja nekog zagađivača. (2) Minimiziranje rizika- princip opreza: u nekim situacijama je teško uočiti dokaz o štetnom uticaju i onda se primenjuje princip opreza. On podrazumeva preduzimanje mera pre nego što se šteta dogodila i njeno izbegavanje (3) Perspektiva životnog ciklusa: princip podrazumeva pun prikaz uticaja kroz ceo životni ciklus turističkog proizvoda ili usluge, i uticaje nakon korišćenja; (4) Razmatranje funkcionalnih alternativa: razmatranje bi trebalo da pruži informaciju da li iste funkcije daju iste rezultate i kako podsticati više pozitivne a mane negativne uticaje na resurse. (5) Poštovanje granica razvoja: spremnost na ograničenje rasta i obima turističkog razvoja. Limitiranje se odnosi na ekološke kapacitete, mogućnost prihvata turista, interesa lokalne zajednice, zadovoljstvo turista i druge.

Osiguranje progresa (1) prilagođavanje promenama: poput klimatskih promena i terorizma. , globalni i lokalni rizici, koji mogu ugroziti ovu delatnost; (2) preduzimanje kontinuiteta korišćenja indikatora održivog turizma: održivi turizam zahteva dokaze o svim promenama i uticajima kroz vreme što se obezbeđuje kroz primenu indikatora. Indikatori se koriste za postizanje ciljeva održivog turizma i zato su neophodin u procecu implementacije. (3) Etičke osnove održivog turizma su tesno vezane za dva pojma: potrbe i odgovornost. Danas se turistička potreba ili potreba za putovanjima smatra za osnovnu ljudsu potrebu .

Koncept masovnog i novog turizma /razlike/ Izvor: Weaver D. , Sustainable Tourism: Theory and Practice, Elsevier, 2006: 41

Koncept masovnog i novog turizma /razlike/ Izvor: Weaver D. , Sustainable Tourism: Theory and Practice, Elsevier, 2006: 41

AGENDA 21 za turizam • Svetska turistička organizacija, Svetski savet za turizam i trgovinu i Zemaljski savet su 1996. godine usvojili Agendu 21 za turističku privredu koja predstavlja dokument za implementaciju ciljeva Agende 21 • “promovisanje održivog razvoja turizma, uključujući nerazaranje i eko-turizam, . . . u cilju povećanja koristi od turističkih resursa za stanovništvo lokalne zajednice , kao i održavanje kulturnih i prirodnih integriteta zajednica domaćina i unapređenje zaštite ekološki osetljivog područja i prirodne baštine; promovisanje održivog razvoja turizma i izgradnju kapaciteta kako bi se doprinelo jačanju seoskih i lokalnih zajednica” (European Commission, 2015)

Ciljevi održivog turizma 1. Osnažiti ekonomske mogućnosti i osigurati kompetetivnost turističke destinacije i preduzeća turističke privrede na duži vremenski rok; 2. Lokalni prosperitet – osigurati maksimalan doprinos turizma ekonomskom prosperitetu lokalne zajednice; 3. Kvalitetno zaposlenje – povećati broj poslova u turizmu i poslova podržanih turizmom, kao i podići njihov kvalitet na viši nivo; 4. Socijalna jednakost – sprovesti široko rasprostranjenu i poštenu distribuciju ekonomskih i socijalnih dobiti od turizma u lokalnoj zajednici; 5. Zadovoljstvo turista – kod posetilaca stvoriti osećaj zadovoljstva, ispunjenosti i bezbednosti, kao i učiniti turizam dostupan svima bez ikakve diskriminacije;

6. Lokalna kontrola – raditi na uključivanju i davanju nadležnosti lokalnim zajednicama u planiranju, odlučivanju i upravljanju u razvoju turizma, uz konsultaciju sa ključnim sektorskim akterima; 7. Dobrobit lokalne zajednice – doprineti održavanju i jačanju kvaliteta življenja lokalnog stanovništva, uz izbegavanje svake forme socijalne degradacije ili eksploatacije; 8. Kulturna raznolikost – poštovati i pružiti podršku kulturnom nasleđu, autentičnoj kulturi, tradiciji i specifičnostima lokalne zajednice;

9. Prostorni integritet – očuvati i unaprediti kvalitet predela, ruralnog i urbanog; 10. Biološki diverzitet – podržati zaštitu očuvane prirode, staništa i vrsta i doprineti minimiziranju šteta prouzrokovanih turizmom; 11. Resursna efikasnost – minimizirati korišćenje ograničenih i neobnovljivih resursa za razvoj i funkcionisanje turističkih kapaciteta i usluga; 12. Očuvanje životne sredine – minimizirati zagađenje vazduha, zemljišta, vode i produkciju otpada od strane preduzeća turističke privrede i turista.

Učesnici Osnovni učesnici (interesne grupe) u održivom razvoju turizma 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. turisti, javni sektor (organi vlasti na raznim nivoima), turistička privreda, lokalna zajednica, nevladin sektor, eksperti, mediji grupe za pritisak

Podela odgovornosti Vlada - Usvajanje i implementacija međunarodno priznatih pravnih okvira u oblasti održivog turizma; - Promocija kooperacije i koordinacije na svim nivoima; - Kreiranje prikladnih institucionalnih, pravnih, ekonomskih, društvenih okvira; - Organizacija edukacije i treninga lokalnih organa vlasti. Destinacijski menadžment - Marketing destinacije; - Koordinacija svih stejkholdera; - Jačanje javno-privatnog partnerstva.

Preduzeća turističke privrede- akcije - Smanjenje otpada; Štednja i upravljanje energijom; Upravljanje resursima čiste vode; Upravljanje otpadnim vodama; Opasne materije, Transport; Planiranje i upravljanje korišćenjem prostora; Projektovanje za održivi razvoj; Uključivanje zaposlenih, potrošača i lokalnog stanovništva u proces odlučivanja; - Partnerstvo za održivi razvoj.

Posetioci-turisti - Prihvatanje neophodnosti samo-edukacije o održivom razvoju sa poštovanjem lokalne vrednosti, prirodne i kulturne baštine, istorijskih običaja; - Poštovanje nacionalnog prava, kulturnih vrednosti, društvenih normi i propisa o zaštiti životne sredine; - Putovati kao turista koji ima svest o nužnosti zaštite životne sredine i kulture datog podneblja; - Odabrati turoperatora koji posluje po etičkim i standardima zaštite životne sredine; - Izbegavati upotrebu proizvoda, usluga i transporta koji ugrožavaju lokalnu životnu sredinu, društvo ili kulturu.

Prioritetne akcije • • • DRŽAVA Zakonski, ekonomski i dobrovoljni osnov za primenu koncepta Planiranje održivog razvoja turizma Ustanovljavanje i praćenje uticaja turizma na životnu sredinu Obuka, obrazovanje i društvena svest Razmena informacija, znanja i tehnologija Učešće svih segmenata društvene zajednice Razvoj održivih turističkih proizvoda Monitoring napretka Partnerstvo za održivi turizam

PITANJA I ODGOVORI