Mlena lezda KRMAA 2 reda dugakih mamarnih kompleksa

Mlečna žlezda

KRMAČA • 2 reda dugačkih mamarnih kompleksa • Smešteni su u području između regio xiphoidea i regio pubis • U svakom redu 5 – 8 zasebnih mamrnih kompleksa • Mamarne komplekse delimo na: • prsne (grudne) • trbušne • stidne • • • Kroz svaku sisu prolaze 2 kanala φ 3 -4 mm Na vrhu sise završavaju sa jednim otvorom Laktogeneza Kolostrum Mleko

Faktori koji utiču na funkciju mlečne žlezde • Neuroendokrini sistem (hormon rasta, tirokisn, trijod tironin, estrogen, progesterion, glukokortikosteridi, insulin, prolaktin) • Nasledni činoci(stres i drugi faktori) • Ishrana (energija, esencijalni sastojci hrane) • Veličina legla • Telesna masa prasadi pri rodjenju • Stadijum laktacije • Redosled laktacija

Veličina legla i telesna masa prasadi pri rodjenju • • • Optimalna telesna masa novordjene prasadi je od 1200 do 1600 grama. Telesna masa prasadi manja od 900 grama nedovoljno vitalna prasad Kod svkog sisanja prase posisa od 20 do 80 ml mleka Slabija prasad najčešće posisaju oko ¼ mleka u odonsu na snažnu prasad koja odjedanput posisaju 60 -80 ml mleka Prase dnevno posisa oko 800 ml mleka. Ejekcija mleka nastaje veoma brzo , pošto prasad počinju da sisaju. Posle prašenja ejekcija mleka traje duže, a kako laktacija odmiče vreme trajanja ejekcije mleka postaje sve kraće. Tokom 24 časa laktacija je prilično ujednačena. Dok traje laktacija menja se dnevna proizvodnja mleka.

Hemijski sastav kolostruma i mleka • Sisanje kolostruma predstavlja ključni momenat za preživljavanje prasadi, jer putem kolostruma prasad unosi specifipčna antiela ( gama globuline) koji izgrađuju pasivni imunitet prasadi. • Period lučenja kolostruma traje od prašenja do trećeg dana laktacije. • Od trećeg do sedmog dana posle prašenja nastaju promene u hemijskom sastavu kolostruma i takvo mleko se označva kao mleko prelaznog kvaliteta. • Zatim krmača luči normalno mleko sve do odbijanja predstavlja osnovu hranu prasadi. • Kolostrum i mleko od makroelemenata sadrže kalcijum, fosfor, kalijum, natrijum, magnezijum i hlor. • Kolostrum i mleko od mikroelemenata najviše ima cinka, zatim bakra, gvožđa molibdena i koblata. • Od vitamina rastvorljivih u mastima prisutni su vitamin E i A. • Od vitmina rastvorljivih u vodi prisutni su B 2 i pirodkosin, a u mleku ima najviše B 1, nikotinske kiusline, pantotenske kiseline i biotina.

Imunoglobulini u kolstrumu i mleku • • • Koncentracija imunoglobulina u proseku se smanjuje za 3, 4 % svakog časa i to traje sve dok ne prođe 24 časa od početka prašenja. Kolostrum krmača sadrži prosečno 160 gr/L ukupnih belančevina u vreme neposredno posle prašenja, a već posle tri dana njihova koncentracija se smanjuje na 27 gr/L. Ovo smanjivanje kocentracije ukupnih belančevina nastaje zbog naglog smanjivanja koncentracije imunoglobulina G klase. Kolostrum krmača neposredno posle prapšenja sadrži 48. 26 gr/L imunoglobulina G klase, a posle 24 časa vrednost se prepolovi na 29, 41 gr/L. Posle 72 časa od početka prašenja, koncentracija imunoglobulina postaje veoma mala i iznosi 1, 56 gr/L. Kod svinja kolostralni imunoglobulini G klase čine 80% od svih vrsta imunoglobulina. Imunoglobulini A klase ima znatno manje(14%), imunoiglobulina M klase ima najmanje oko (6 %). U postkolostralnoj fazi odnosno tokom laktacije zastupljenost imunoglobulina G i M klase u mleku je približno ista ( 20 odnosno 18%), dok su najviše zastupljeni imunoglobulini A klase sa 62 %. Kod laktacionih poremrećaja koje prati hipogalakcija istovremeno je snižena koncentracija imunoglobulina u kolostrumu i mleku.

Na početku laktacije kod krmača se pojavljuju. : Različiti poremećaji zdravlja: • • hipo i agalkcije, poremećji metabolizma, bolesti akropodujuma invazije ekto i endo parazitima, puerperalna septikemija, endometritis prolapsus uterusa, mastitis, puerperalna neuroza kanabalizam

Stres • Stres bilo koje vrste kod krmača izaziva smanjenje ili potpuni prestanak ejekcije mleka. • Stresne situacije (niske ili visoke temeprature, MMA sindrom zloćudnost i dr. ) inhibišu refleks ejekcije mleka što se pripisuje hipereaktivnosti mamarnih adrenergičnih nerava i aktivnosti simpatiko-adrenalnog sistema.

• Svako sprečavanje pražnjenja mlečne žlezde ima za posledicu naglo regresiranje žlezdanog parenhima. • • Proizvodnja mleka pod uticajem sledećih faktora: rasna pripadnost i genetska osnova veličina legla vitalnost prasadi i njihova optimalna porođajna težina (1, 3 -1, 5 kg) redosled laktacije odnosno starost krmača stadijum trajanja laktacije ishrana sa higijenski ispravnom i kvalitetnom hranom za vreme laktacije • ambijentalni uslovi držanja

Faktori koji dovode do nepotpunog pražnjenja mlečne žlezde • Sitna prasad • Bolesna prasad ( sa prolivom) • Zloćudnost krmače (krmača neće da primi svoju prasad, uzbuđena je).

Hipoglikemija • Hipoglikemija prasadi nastaje kao posledica raznih oboljenja krmača u puerpreijumu odnosno za vreme dojnog perioda. • Pre svega se misli na puerperlalnu sepsu, mastitis i razne intoksikacije, koje su praćene višednevnom anoreksijom, što dovodi do pojave hipoagalakcije ili agalakcije. • Pored ovog momenta koji uslovaljavaju pojavu gladne prasadi u ranoj fazi činjenica je da pojedine krmače , gube mleko u pojedinim mamrnim kompleksima u vremenskom periodu od 5 -15 dana po prašenju. Na taj način jedno ili više prasadi, zavisno od toga u koliko je sisa krmača sisa izgubila mleko, počinje da zaostaje u porastu u odnosu na ostalu prasad u leglu i u koliko se na vreme ne prihvati uginjava. KLINIČKA SLIKA –Poremećaj svesti -depresivni ili iritativni simptomi – Motorne iritacije – podrhtavanje mišića, tonično-klonični grčevi, opistotonus i sl. – Poremećaji motiliteta – pareza, paraliza – Poremećaji refleksa – kornealni, pupilarni – Poremećaji senzibiliteta – parestezija, hipo-hiperestezija – Poremećaji u kordinaciji pokreta – nekoordinisano kretanje, ataksija – Poremećaji termoregulacije - hipo – i/ili hipertermija – Poremećaji funkcije čula vida i sluha – mioza, midrijaza, ptoza, nistagmus i dr.

Edem mlečne žlezde • Veoma veliki otok vimena se pojavljuje 1 - 3 dana pred prašenje. • Etiologija edema mlečne žlezde nije rasvetljena ali se spominje više činilaca koji bi mogli da budu povezani sa procesima nastanka otoka vimena. • Ključnu ulogu u nastajanju bolesti imaju: klimatski fakori, zatim ishrana krmača u graviditetu (nedovoljnim količinama kvalitetnih belančevina ) i na kraju genetska predispozicija. • Pretpostavlja se da preterano zagrevanje mlečne žlezde može da bude neposredan povod za nastajanje veoma izražene hiperemije i nakupljanje tečnosti u parenhimu vimena.

Klinička slika • • Bolest je najčešće kratkog toka, a simptomi traju nekoliko dana. Dešava se da se na samo jedan pred prašenje pojavi veliki otok koji se proteže ventralno od invgvinalne regije pa sve do grudne kosti. Otok se razvija dosta brzo. Sise su uvučene u vime i izgledaju kao da su skraćene. Koža je u početku zacrvenjena i veoma napeta. Kasnije koža se preboji na pojedinim mestima se pojavljuju svetlo plavičasta polja. Pri palpaciji vime je testaste konzistencije, ali je područje oko svake žlezde redovno tvrđe konzistencije. Zbog osećaja bola prilikom palpacije mnoge životinje su uznemirene a kod nekih se zapaža agresivno stanje. Kod edema mlečne žlezde telesna temperatura je u granicama normale.

Dijagnoza • Postavljanje diagnoze nije lako. • U glavnom se zakasni sa tretmanom, a prve mere terapije se preduzimaju uglavnom posle prašenja, zbog hipo-galakcije. • • Difencijalno dijagnostički dolazi u obzir: mastitis, hiperestrogenizam i urtikarija.

• • • Terapija Usmerena je u dva pravca. Kada se pojave prvi simptomi preporučuje se indukcija prašenja primenom prostaglandina. Korišćrenjem prostaglandina se smanjuje stepen edema mlečne žlezde i otklanja opasnost od nastajanja laktacionih poremećaja. Koriste se diuretici. Posle primene diuretika u znatnoj meri se omekšava napeti parenhim i koža vimena.

Preventiva • pravilna ishrana, uz korišćenje optimalnih količina belančevina predstavlja jednu od osvnih mera za sprečavanje ove pojave. • u poslednjim danima graviditeta ne treba da se daje zelena masa, pogotovo vrste biljaka koje sadrže značajne količine fitoestrogena. • voditi računa o udaljenosti grejalica, sijalica od samog vimena krmača

Mastitis, metritis, agalakcija sindrom (MMA sindrom) • Bolest kompleksne etiologije • Obično se javlja 12 do 36 sati nakon prašenja • Češće kod prvopraskinja, • • Uglavnom povišena telesna temp. (40 -42°C), muko-purulentni metritis, parenhimatozni mastitis i hipo - agalakcija.

Primarni uzroci – Slaba endokrina konstitucija krmača za prašenje i laktaciju – Nerazvijenost mamarnih kompleksa – Hormonalni poremećaji na početku i tokom laktacije – Izostanak ejekcije mleka – obezbeđuju je samo snažna i vitalna prasad Sekunkarni uzroci hipo i agalakcije – Bolnost zbog ozleda papila – Mastitisi – Endometritisi – Retencija sekundina – Alimentarne intoksikacije – Deficitarna ishrana – Puerperalna pareza – Ekstremen temperature ambijenta – Štalske infekcije – Nehigijena u prasilištu – Distokija, atonija materice – Koprostaza

Patogeneza Poremećaj neuroendokrine regulacije i infekcija vimena i/ili reproduktivnih organa su dva osnovna faktora koji prouzrokuju ove poremećaje Za normalan razvoj MŽ važno je nekoliko hormona • Hormon rasta • Trijodotirozin • Tiroksin • Estrogeni • Progesteron • Kortikosteroidi • Insulin - najznačajnije promene u peripartalnom periodu - pred prašenje prevalira estrogen nad progesteronom > lučena prolaktina < conc. transkortina u krvi > conc, slobodnog kortizola posle prašenja << conc. 17 beta estradiola i progesterona >osetljivost MŽ na dejstvo laktogenih hormona U toku prašenja nadražaj na receptore u porođajnom kanalu > nadražaj na hipotalamus i hipofizu > oslobađanja ACTH i prolaktina Za laktogenezu je potrebno kombinovano delovanje • Prolaktina • Cortikosteroida • Insulina • Hormon rasta – potencira dejstvo prolaktina Ejekcija mleka – medijator je oxitocin Stres = inhibicija ejekcije aktivnosti simpatiko-adrenalnog sistema < conc. Oxitocina u krvi Uloga prolaktina u otpočinjanju i održavanju laktacije je pod uticajem estrogena i progesterona Lučenje prolaktina u svakom slučaju je pod kontrolom je više mehanizama Pred prašenje > conc. Prolaktina pod uticajem PGF 2 -alfa

• Poremećaji endokrine regulacije, mamogeneze, laktogeneze, i ejekcije mleka mogu da budu odogvorni faktori u etiologiji nastanka, hipogalakcije i agalakcije krmača. • koncentracija prolaktina u krvi agalaktičnih krmača znatno niža nego kod zdravih krmača sa normalnom laktacijom • Endotokisini bakterija E. coli ispoljavaju negativno dejstvo na lučenje prolaktina. • Endotoksini dospevaju u sistemsku cirkulaciju , prouzokuju značajne promene u funkciji imunskog, kardio-vaskularnog i endokrinog sistema. • Kod hipo i agalakcije krmača promene u hormonalnoj konstalaciji karakteriše smanjenje koncentracije nekih hormona u krvi (prolaktin, insulin, trijod tironin, tiroksin). • Endotokisni i drugi medijatori posle resorpcije iz parenhima mlečne žlezde kada dospevaju u sitemsku cirkualciju stimulišu otpuštanje interleukina (IL 1) ili drugih faktora koji mogu da menjaju hipotalmsunu aktivnost i prouzrokuju hipofunkciju prednjeg režnja hipofize.

Agalakcija i hipogalkcija • Pod agalakcijom i hipogalakcijom se podrazumeva potupana ili smanjena proizvodnja mleka kod krmača, a ujedno je i ona prateća pojava kod MMA sindroma. • Normalna koncentracija glukoze u krvi krmača se kreće u granicama između 3, 45 -5, 9 mmo/l. • Odstupanje od ovih vrednosti ispod fizoioloških granica, označava pojavu agalakcije odnosno hipogalakcije. • U zdravih krmača je glikemija veća pred prašenje i nešto se smanjuje posle prašenja (4, 34 mmol/l prema 4, 17 mmol/l). • Kod agalaktičnih niža je pred prašenje, a znatno se smanjuje posle prašenja 3, 85 mmol/l prema 2, 68 mmol/l. Pred prašenje je poremećen metabolizam za regulisanje glikemije kod hipo i agalakcije krmača.

• Nivoi kortizola, trijodtironina, tiroksina, u krvi prvopraskinja sa normalnom laktacijom značajno se povećavaju posle prašenja, dok kod prvopraskinja, sa hipo i agalakcijom značajno opadaju. • Kod krmača sa normalnom laktacijom glikemija je veća pred prašenje i normalno se smanjuje posle prašenja. • Izostajanje porasta glikemije u toku poslednjih dana graviditeta i posle prašenja kod prvopraskinja sa hipo i agalkcijim, u saglasnosti je sa istovremenim izostankom normalnog porasta koncentracije kortizola. • Hipokortikalizam i hipoglikemija mogu se ubrajati u grupu činilaca koji su odgovorni za nastajanje ovog sindroma • Od estrogenih horomona najveći značaj imaju 17 ß –estradiola Njegova koncentracija je veća na 8 dana pred prašenje, nego 24 časa posle prašenja. • Njaveći nivo 17 ß –estradiola se nalazi na sam dan prašenja. • Kod krmača sa izostankom laktacije koncentrcija 17 ß –estradiola u krvi je nekoliko puta viša nego kod krmača sa normalnom laktacijom.

Metritis • Nastaje ubrzo posle prašenja, ako bakterije budu unete u matericu zbog loše higijene, kod intervencije pri prašenju sa nečistim rukama ili ako placenta ostane duže u reproduktivnom traktu – retentia secundinarum • Klinički se manifestuje sitemskim znakovima vaginalni iscedak (miris vrlo neugodan) sa prisustvom plodnih ovojnica • Pojavljuje se kod krmača kod kojih je prašenje bilo produženo

Agalakcija Je čest pratilac i javlja se u kombinaciji sa mastitisom i metritisom. Toksini u krvi kao posledica MM inhibiraju sekreciju i funkciju: • Prolaktina (stimulacija produkcije mleka) i • Oksitocina (ejekcija mleka) Ima za posledicu poremećaj normalne funkcije vimena odnosno smanjenje ili potpuni prekid sekrecije mleka • Agalakcija se može javiti i ako MM nisu prisutni i to ako krmača ima zatvor ili je inhibirana peristaltika creva neposredno pred prašenje. • Enterotoksini iz creva mogu preći u krv i da izazovu inhibiciju sekrecije i aktivnost prolaktina i oksirocina sa posledičnom pojavom hipo i/ili agalakcije.

Klinička slika • Izvestan procenat krmača sa hipo i agalkcijom posle prašenja nema zapaljenja vimena što jasno pokazuje da mastitis i agalkcija mogu da nastanu odvojeno jedan od drugog, ali mogu i zajedno. • Slična situacija je kada je u pitanju endometritis. • Endometritis i mastitis nisu retka pojava kod krmača u prvom danima posle prašenja. • Simptomi oboljenja se javljaju odmah posle prašenja ili u roku od 48 h. • Oprašene krmače: disanje je otežano i ubrzano. • T= 39, 5 - 41, 5 C • Obilan serozno-hemoragičan izliv ili gnojav ihirozni izliv iz vulve ili vagine uočava se krajem prvog dana prašenja.

• Diferencijalna dijagnoza • Kod edema i mastitisa površina je topla i zacrvenjena, bolna, a koža na vimenu je jače zategnuta i cijanotična. • Palpacija: promenjenih delova vimena, prsti upadaju u edematozno tkivo, mamarnih kompleksa.

Dijagnoza • Anamnestički podaci (laboratorija) • Kod skoro svih slučajeva hipo i agalkcije krmača u prva tri dana posle prašenja imaju povišenu telesnu temperaturu • (39, 3 -40, 5 С) , Ph mleka 7, 3 -8, 5 (normalno meleko slabo kisele reakcije) • Kod agalktičnih krmača nađene bakterije u mleku. • Kod puerperalne hipo i agalktije krmača u mokraći se skoro redovno nalaze bakterije. • Određivanje koncentracije glikoze u krvi krmača i prasadi upotpunuje se klinički nalaz.

Diferencijalno-dijagnostički • Treba imati u vidu hronični gnojni endometritis, • piometru, • puerperalni endometritis praćen septikemijom i inotkosikacijim, • aktimikozu vimena, • apscedirajući mastitis, • tuberkulozu vimena, • brucelozu i lepotspitozu.

Terapija Specifična terapija M. M. A. se vrši aplikacijom ATB Potporna terapija: oxitcin, kortikosteroidi PREVENIRANJE Tretman krmača posle prašenja: • • Merenje tt prva 3 dana > 39. 3 C smatra se patološkom > intervrenisati ATB Često se sprovodi kao tehnološka mera Vime pre sisanja očistiti, oprati i dezinfikovati Primena oxitocina 3 -5 ii sa pojavom prvog praseta i/m, može se ponoviti nakon 2 -4 sata Indukcija prasenja PGF 2 -alfa Postepeno smanjenje obroka 5 dana Na dan prašenja samo voda Gorka so

Infektivni mastitis • Akutni multi/uniglandularni prisutan je u svim stadima bez obzira na higijenske prilike Može biti uzrokovan: • Direktnom bakterjiskom infekcijom mamarnog tkiva, preko sisinog kanala, kao rezultat loše higijene • Bakterijskom infekcijom preko sistemske cirkulacije Etiološki uzročnici: E. coli, Klebsiella spp, Enterobacter spp, Staphylococcus spp, Streptococcus spp i dr. - flora objekta (štale) Klinička slika: • Agalakcija nije izražena u • temperatura potpunosti (većina krmača • anoreksija producira značajno manju količinu • vime edematozno kolostruma, odnosno mleka od • bolno na dodir normalne). • temperirano • Posledice -slabost uzrokovana • krmača ne dozvoljava da sisaju prasad hipoglikemijom i perinatalna smrt prasadi od gladi.

Ishrana • Pravilna ishrana je kritični moment za laktaciju krmača, jer je potrebno namiriti potrebe za hranljivim materijama, da se spreči preterani tkivni katabolizam • Činioci • Povećan energetski unos pre prašenja • Energetski i proteinski nedostatak u toku laktacije • Nedostatak vitamina/minerala u toku laktacije • Toksini

Povećan energetski unos • Povećan unos energije tokom razvoja nazimica dovodi do infiltracije masti uz alveole-posledična hipoplazija vimena-slaba laktacija. • Prebolele životinje imaju problem sa prašenjem, osetljive su na temperaturni stres teško se kreću u boksu,

Energetski/proteinski nedostatak tokom laktacije • Eneregtski nedostatak je glavni uzrok PPDS, osim u slučaju ako se proteže kroz duži vremenski period. Potrebno je omogućiti • adekavatan prostor (sprovesti zoohigijenske i biosigurnosne mere) • ishrana po volji u toku laktacije • higijenski ispravna i lako dostupna voda

Protenski nedostatak • Uzdržne potrebe, potreba za produkciju mleka. • Visoko-gravidne krmače imaju veliku sposbnost zaštite prasadi od nedostatka amino kislina, ali kroz duži vremenski period neminovno će dovesti do tkivnog katabolizma.

Preventivne mere • Prasadima osigurati kolostrum druge krmače, • glukozu P/e. • otkloniti atoniju materice i creva (svakodnevno oksitocin) lokalno u matericu i i/m atb, sulf. , diuretici. • za 5 do 10 dana lečene krmače koncipiraju približno kao i krmače koje nisu obolele od MMA sindroma. • u težim slučajevima otvrdnuća i atrofije mamarnih kompleksa te oštećenja polnih organa-neplodnost • Prasad do 80% ugine ne podmetnu li se pod krmaču.

Preveniranje MMA hranom • Kondicioniranje krmača u prvoj polovini suprasnosti • Obratiti pažnju na sastav oboroka • Obratiti pažnju na strategiju ishrane (suprasne krmače, priprema za prašenje, dojne krmače, pred osemenjivanje) • Obratiti pažnju na higijenu hrane (čišćenje, sušenje) • Dati 100 – 150 g Gorke soli (nazimice 50 – 75 g) po životinji na dan 2 – 3 dana pred prašenje – prevencija ostipacije • Nesmetano snabdevanje vodom,