Ivo Andri i faizam Danilo Capasso University of

Ivo Andrić i fašizam Danilo Capasso University of Banja Luka RS – Bosnia and Herzegovina

“Vreme je željno gospodara” • I • Svuda na svetu se događa da se se istaknute ličnosti i stvari od opće važnosti izobličuju i uveličavaju po novinskim člancima i zagrejanim mozgovima dokone provincije, koja tako voli da drugima pripisuje svojstva kojih sama nema. U Italiji izgleda da je to redovan slučaj: ovde ljudi i događaji vrlo često postaju legende pre nego što i uđu u istoriju. • „Benito Musolini”

“Vreme je željno gospodara” • II • Ekselencijo, došla sam da od Vas tražim leš moga muža, da bih ga obukla i sahranila. • I ništa drugo. Ni reči o zadovoljštini, o pomoći, o zakonu, o kazni. Kao da se te stvari ne mogu ni tražiti ni očekivati od partijske vlade koja je svoju volju nametnula iznad svih i iznad svega, kao apsolutni zakon i jedinu mogućnost života. • „Slučaj Mateoti”

“Vreme je željno gospodara” • III • Prisebnost i mir velikog simplifikatora Đolitija • „Fašistička revolucija”

“Vreme je željno gospodara” • IV • . . . u jednoj zemlji navikloj na frazu i paradoks. • „Stanje u Italiji”

“Vreme je željno gospodara” • V • Izgleda da danas velike mogućnosti, kao uspavane princeze, posvuda čekaju na snažne i smele pojedince • „Fašistička revolucija” • VI • Država je klečala pred njim kao kraljevska kći pred svetim Đorđem, vitezom. • „Benito Musolini”

“Vreme je željno gospodara” • VII • U svim ovim biografijama je Benito Musolini onakav kakvog italijanske mase žele i kakav Italiji treba. • „Benito Musolini”

“Vreme je željno gospodara” • VIII • Mi ćemo ipak nastojati da iz mase općih mesta, stilskih zahuktanosti i patriotskih uvelićavanja izlučimo živa čovjeka i njegovu sudbinu i da prikažemo pojavu interesantnog diktatora onakvu kakva nam se ukazuje iz njegovih govora i djela prije njegova dolaska na vlast. • „Benito Musolini”

“Vreme je željno gospodara” • IX • Ali davno je negde rečeno: “Šteta je da jedan tako velik duh bude običan učitelj”, i Musolini se odlučuje da ide u Švajcarsku, da vidi sveta, da uči i potraži sreću. • „Benito Musolini”

“Vreme je željno gospodara” • X • U fašističkom pak pokretu samom nije bilo viđenih, jačih ljudi. Musolini je tu bio jedini koji je znao ekonomske nužde i životne potrebe raznih slojeva, koji je poznavao velike socijalne pokrete i učestvovao u njima, imao vliko organizatorsko i političko iskustvo i urođene osobine čoveka koji ume da se bori i da zapoveda. • „Benito Musolini”

“Vreme je željno gospodara” • XI • On pokazuje sve atribute diktatora: bezobzirnost, pronicavost i organizatorsku sposobnost. Njegova surova bezobzirnost privlači umesto da odbija. On proniče dušumasa kojima hoče da se nametne i iskorišćuje vešto njihovočasovito raspoloženje. On unosi u javan život dekor i ceremoniju, proskribovanu od demoktarskih vremena a tako voljenu od italijanskih masa, vraća frazi njeno mesto, otvara nova polja lokalni strastima i taštinama i ličnim ambicijama. U isto vreme on, protivno od socijalista, prilazi masama s idejom žrtve, podvrgavanja radu, odricanja i slepe pokornosti. On ume da ih dirne u to mesto koje je večno u ljudskoj duši i koje samo treba umeti pronaći. Kao nagradu za borbu i odricanje on im ne obećaje ništa do taj isti zanos odricanja. „Fašista je dužan da sve dade za otadžbinu a da za nagradu ne traži ništa. ” • „Benito Musolini”

“Vreme je željno gospodara” • XII • Uz oduševljen pljesak kongrasa on je izjavio: “Priznajem da nisam pročitao nijednu stranicu od Benedeta Kročea. ” A glavni sekretar partije, bivši radnik na železnici, Farinači, sa svoje strane je emfatično izjavio” „Oduvek smo zazirali od velike erudicije i tzv. Intelektualaca. ” Ne treba mnogo pravaca, kaže on. „Malo ideja, al da su jasne!” – Tako fašizam sve više ispoluj jednu od svojih osnovnih crta antiintelektualizam. • „Kriza fašizma-kriza Italije”

“Vreme je željno gospodara” • XIII • Tako će nastati tip novog Italijana i moći će se govoriti o “fašističkom čoveku” kao što se govori o “renesansnom čoveku” ili “rimskom čoveku”. • „Kriza fašizma-kriza Italije”

“Vreme je željno gospodara” • XIV • Danuncio, jedina markantnija ličnost nacionalističke Italije, bio se već onemogućio. Musolini, koji ga je za riječke avanture podržavao, sad je javno govorio da je Danuncio zaslušan za otadžbinu, ali da se “kao duh isključivo herojski i lirski” preračunao i nije mogao da vidi “ponor koji deli poeziju od krute proze politike”. • „Benito Musolini”

“Vreme je željno gospodara” • XV • Naredni rat će biti – oprostite za kalambur – futuristički rat. To će biti jedan svestan, gord, optimističan i hotimičan napor jednog naroda koji je zdrav, snažan i željan ekspanzije i gospodovanja. • „Kriza fašizma-kriza Italije”

“Vreme je željno gospodara” • XVI • . . . u beskrvnom i dosta teatralnom pohodu na Rim, za koji je organizovao 50. 000 crnokošuljaca, Musolini je oteo vlast iz ruku dobričine Fakte a zatim, onako u crnoj košulji i još zadihan od pohoda, izišao pred kralja i iz njegovih ruku primio (zapravo uzeo) vladu nad Italijom. • „Benito Musolini”

“Vreme je željno gospodara” • XVII • Nečuveno je i užasno naime, da se u Evropi, u zemlji koja sebe naziva majkom prava, usred Rima i u po dana, šest najamnika hvata goloruka narodnog poslanika, sekretara jedne partije, odvodi ga izvan grada i ubija a lešinu sakati i uništava na najsvirepiji način. • „Slučaj Mateoti”

“Vreme je željno gospodara” • XVIII • . . . da je sva Italija konačno samo jedan fašistički pašaluk, a Evropa potpuno bez savesti. • „Slučaj Mateoti”

“Vreme je željno gospodara” • XIX • . . . nego i pritvoran i proračunat makijavelista, koji ume vešto da maskira svoj “silovit i krvni žedan temperament”. • „Kriza fašizma-kriza Italije”

“Vreme je željno gospodara” • XX • Složnija i odlučnija nego ikad, opozicija s Aventina optužuje vladu i predsednika, koji bi, da je privatan građanin u slobodnoj zemlji, morao da se brani pred sudom a ovako se krije za svoj položaj. • „Kriza fašizma-kriza Italije”

“Vreme je željno gospodara” • XXI • Fašizam nije uspeo da stvori ni sebi ni Italiji neki stalan poredak; u dve godine njegove vlade, ispunjene patnjama za svakog ko nije fašista, sazrelo je u narodu iskustvo koje znači osudu fašizma, osudu za koju nema priziva. • „Kriza fašizma-kriza Italije”

“Vreme je željno gospodara” • XXII • Za onog koji je pratio razvoj fašizma, oni najbolje pokazuju devijaciju koju je fašizam pretrpio na svom putu. Unutarnje prilike u zemlji sve ga više gone na taj krivi i kosi put. • „Kriza fašizma-kriza Italije”

“Vreme je željno gospodara” • XXIII • Idol današnje (ne samo književne) Italije, glavni pobornik italijanske intervencije u svetskom ratu, pesnik i opeva borac mnogih borba na moru, zemlji vođ današnje “Nove Italije”, Gabriele Danuncio, izdao je u Noturnu svoju prvu ratnu knjigu (ne računajući štampane govore). • „Jedna ratna knjiga Gabriela Danuncija”

“Vreme je željno gospodara” • XXIV • Lepoti smo se poklonili, ali sve šarenilo i uveket ne mogu da nas ometu i zanesu da ne vidimo da se tu gromko služi lažnim bogovima. • „Jedna ratna knjiga Gabriela Danuncija”

“Vreme je željno gospodara” • • • XXV Zatim su otpočele predstave. Sve sami komadi od kojih ni jedan ne traje duže od tri minute, a neki i samo po dvadeset sekunada. Ovde sad zavidim Geteu koji je imao da opiše amo rimski karneval. Mogu da vam kažem samo ono što sam video, jer šuo sam ništa, kao ni ostali. Ti komadi „Pozorišta iznenađenja” izgleda da upravo i nemaju sadržaja, i oni očito rčunaju na ovo strasno saučestvovanje publike, pa tek tako sa burnim protestima i zviždanjem daju neku sliku i, možda izraz nekih nastojanja u umetnosti. Strelovitom brzinom oni se rađaju, i ne samo da se ništa ne čuje nego se pokatkad ništa i ne vidi, jer osim što svak zviždi, urla i trubi za svoj rašun, i staro i mlado gađa glumce patlidžanima, krumpirima, suhim graškom, rotkvama i svim što im do ruku dođe, tako da glumci često moraju da se sklanjaju za kulise. Između komada izlazi na scenu Marineti, i sa smeškom zahvaljuje, ali pred tolikim urnebesom i projektilima i njegova poslovična kuraž popušta. Pozorište je uzavrelo kao osinjak. Vide se samo zažarena lica, iskolačene oči. „Pismo iz Rima”

“Vreme je željno gospodara” • XXVI • Jedan mladić iz publike se penje preko prazna orkestra na rampu da pokupi krumpire i patlidžane, te da njima ponovo gađa, ali ga spazi jedan mladi futurista koji je virio iza zavese. Mladić pođe da beži, ali ga futurista stiže, i dade mu taku nogu u leđa, da je, preletevši orkestar, pao u jednu fotelju. Pozorište plješće i guši se od smeha. Futurizam je na vrhuncu. • „Pismo iz Rima”

“Vreme je željno gospodara” • XXVII • I sad kad pomislite da je to govor o onoj jeftinoj, dogovorenoj i favorizovanoj gesti i o onom malom časnom i smešnom režimu na Rijeci, onda je teško prećutati svirepu frazu jednog italijanskog novinara o pesniku “koji sifilis svoje književnosti unosi sada i u politiku”. • „Jedna ratna knjiga Gabriela Danuncija”

“Vreme je željno gospodara” • XXVIII • Na svim takvim stranicama, čovek uzalud traži znakove današnjice i čoveka “koji je hteo rat”, a nalazi samo pesnikovo lice “preobraženo u stolećima veličine koja dolaze” i estetske ženskosti kukavnog “fin de siecle”kome ni krvava banja ne pomaže do veličine. Tu nema zdravlja ni života, nema ni veličanstvene smrti. Ni daha našeg stašnog vremena. ” • „Jedna ratna knjiga Gabriela Danuncija”