GENI GENOTIP I FENOTIP Geni i aleli Gen

GENI GENOTIP I FENOTIP

Geni i aleli Gen predstavlja jedinicu strukture, funkcije i transmisije naslednog materijala. Aleli su forme jednog istog gena koji su smešteni na istom lokusu (mestu) na homologih hromozoma, determinišu istu osobinu, ali se mogu kvalitativno razlikovati.

Jedan gen može imati dva alela koji se obeležavaju kao dominantan alel A i recesivan alel a. Dominantan alel jednog gena u populacijama neke vrste se naziva divlji tip alela, a njegov alternativni oblik je mutantni alel.

Drugi gen može imati veći broj alela koji se nazivaju multipli aleli. U ovom slučaju je divlji tip gena (A) mutirao u različito vreme u različite alelne oblike.

Y Hemizigoti

Genotip Skup svih gena jednog organizma označen je kao genotip. Skup gena koje sadrži jedna gamet naziva se genom. Kada su oba alela za jedan gen dominantna tada kažemo da je individua po svom genotipu dominantnom homozigotu (AA); Kada su oba alela recesivna radi se o recesivnom homozigotu (aa); a kada je jedan alel dominantan a drugi recesivan radi se o heterozigotu (Aa). Genotip jedne jedinke može se upoznati posrednim putem i to proučavanjem sopstvenog fenotipa i fenotipova predaka i potomaka.

Fenotip predstavlja spoljašnji izgled nekog organizma. Fenotip se sastoji od niza pojedinačnih osobina (morfološki izgled, fiziološki i biohemijski sastav, sposobnost da se obavi neki proces ili ispolji određeno ponašanje) Fenotip nastaje kao rezultat interakcije genotipa i faktora spoljašnje sredine. Fenotip se u toku razvića jedinke menja dok je genotip relativno postojan.

Mehanizam prenosa informacije (koda) za ekspresiju određene osobine DNK (gen) ↓ RNK ↓ Polipeptidni lanac ↓ Specifični enzim ↓ Funkcija ↓ Osobina

Genetički pojmovi Pojam Definicija Gen Alel Lokus Genotip Heterozigot Deo molekula DNA koji određuje osobinu Jedna od dve ili više alternativnih formi gena Specifično mesto na hromozomu na kome se nalazi gen Skup svih gena (alela) koje sadrži jedinka Prisustvo dva različita alela na lokusima homologih hromozoma Prisustvo dva ista alela na lokusima homologih hromozoma Ispoljavanje osobine Skup svih gena haploidne ćelije Homozigot Fenotip Genom

Sedam osobina koje je Mendel proučavao

Alternativne osobine koje je Mendel proučavao Osobina Dominantna 1. Boja cveta 2. Boja semena 3. Oblik semena 4. Boja semenjače 5. Oblik mahune 6. Položaj cveta 7. Visina biljke Ljubičasta Žuta Okruglo Zelena Nabubrela Bočni Visoka Recesivna Bela Zelena Naborano Žuta Sužena Terminalni Niska

Monohibridno nasleđivanje

Genetički eksperiment koji je izveo Mendel i koji se sastojao u hibridizaciji dva roditelja koji su se razlikovali u boji zrna

Nasleđivanje boje zrna (monohibridno ukrštanje)

Brojni odnos razdvajanja genotipova i fenotipova u F 2 generaciji monohibrida Genotip Brojni odnos genotipova Fenotip Brojni odnos fenotipova AA 1 Žuto seme 3 Aa 2 aa 1 Zeleno seme 1

Test ukrštanje monohibrida P: ♀ Aa x ♂ aa F 1: ♀/ ♂ a Fenotip A Aa Žuto 1 a aa Zeleno 1

Dihibridno ukrštanje

II Mendelovo pravilo segregacija (razdvajanje) alela

III Mendelovo pravilo slobodno kombinovanje segregirajućih gena

Nasleđivanje boje i oblika zrna graška P: ♀ AABB x ♂ aabb F 1 : A-Žuta boja a-zelena B- Okruglo ♀/ ♂ ab AB Aa. Bb b- smežurano F 1: ♀ Aa. Bb x ♂ Aa. Bb F 2 : ♀/ ♂ AB Ab a. B ab AB AABb Aa. BB Aa. Bb Ab AABb AAbb Aa. Bb Aabb a. B Aa. Bb aa. BB aa. Bb ab Aa. Bb Aabb aa. Bb aabb

Odnos razdvajanja u F 2 generaciji

Brojni odnos razdvajanja genotipova i fenotipova u F 2 generaciji dihibrida Genotip Brojni odnos genotipova Fenotip Brojni odnos fenotipova AABB AABb Aa. BB Aa. Bb 1 2 2 4 Okruglo žuto seme 9 AAbb Aabb 1 2 Okruglo zeleno seme 3 aa. BB aa. Bb 1 2 Naborano žuto seme 3 aabb 1 Naborano zeleno seme 1

Mendelova pravila I Mendelovo pravilo govori o uniformnosti F 1 generacije II Mendelovo pravilo o segregaciji (razdvajanju) osobina u određenom odnosu u F 2 generacije III Mendelovo pravilo. Nasledni činioci (geni) i osobine slobodno se kombinuju u potomstvu usled slobodnog kombinovanja hromozoma u toku obrazovanja gameta i slobodnog kombinovanja gameta u toku oplođenja.

Test ukrštanje dihibrida (povratno ukrštanje) P: ♀ Aa. Bb x ♂ aabb F 1 : ♀/ ♂ ab AB Aa. Bb 1 okruglo žuto Ab Aabb 1 okruglo zeleno a. B aa. Bb 1 naborano žuto ab aabb 1 naborano zeleno Fenotip

Test ukrštanje dihibrida

Broj genotipova i fentipova monohibrida, dihibrida, trihibrida i polihibrida Broj alelnih gena Broj heterozigotnih parova Broj tipova gameta Monohibridno Dihibridno Trihibridno Polihibridno 1 2 3 n 2 4 8 2 n Broj fenotipova Broj sa Broj zigota genotipova fenotipova rekombino u F 2 vanim osobinama 4 3 2 0 16 9 4 2 64 27 8 6 4 n 3 n 2 n 2 n-2

Tipovi nasleđivanja osobina Od interakcije alternativnih alela jednog gena zavisi kako će se izraziti osobina koju taj gen determiniše. Tip nasleđivanja Definicija Dominantno recesivno nasleđivanje Fenotip heterozigota je isti kao fenotip dominantnog homozigota Intermedijarno nasleđivanje Fenotip heterozigota je intermedijaran između fenotipa dva homozigota Kodominantno nasleđivanje Fenotip heterozigota uključuje fenotip oba homozigota

Intermedijarno nasleđivanje P: ♀ A 1 A 1 x ♂A 2 Crvena F 1: Bela ♀/ ♂ A 2 A 1 A 2 (roze) F 1: ♀ A 1 A 2 x ♂ A 1 A 2 ♀/ ♂ A 1 F : 2 A 1 A 1 A 2 A 2 A 2 Genotip Brojni odnos genotipova Fenotip Brojni odnos fenotipova A 1 A 1 1 Crvena 1 A 1 A 2 2 Roze 2 A 2 A 2 1 Bela 1

Kodominantni tip nasleđivanja P: ♀ CSCS x ♂ CDCD F 1 : fleke tačke ♀/ ♂ CD CS CSCD (fleke i tačke) F 1 : ♀ C S C D x ♂ C S C D F 2 : ♀/ ♂ CS CD CS CS CD CD CD Genotip Brojni odnos genotipova Fenotip Brojni odnos fenotipova CS CS 1 Fleke 1 CS CD 2 Fleke i tačke 2 CD CD 1 Tačke 1

Nasleđivanje šara na semenjači sočiva