MUTACIJE DNK sadri informacije u stabilnoj formi ali

MUTACIJE DNK sadrži informacije u stabilnoj formi, ali je istovremeno sposobna da varira i da se menja. Mutacije su nasledne promene, a nastaju kao kopija greške za vreme sinteze DNK

Prema veličini mutacije mogu biti: -male – promene zahvataju mali segment DNK -velike – promene zahvataju više od jednog nukleotidnog para

Po kvalitetu razlikuju se mutacije nastale usled: -strukturne promene a)supstitucione – zamena jednog nukleotida drugim (tranzicija i transverzija) b)delicione – gubitak jednog dela gena c)adicione – dodatak jednog ili više nukleotida u genu -promene nastale preuređenjem – promene lokacije gena unutar genoma a)inverzije – pomeranje genskog lokusa na istom hromozomu b)translokacije – pomeranje gena na nehomologne hromozome

Po poreklu mutacije mogu biti: -spontane – u prirodi je njihovo poreklo nepoznato Ankonska ovca Nastala kao posledica dominantne mutacije -inducirane – usled izlaganja organizma neprirodnim uslovima sredine -pod genetskom kontrolom – mutabilnost nekih gena može biti uslovljena drugim

Prema fenotipskom efektu i uticaju na vitalnost mutacije mogu biti: tihe, neutralne, štetne, uslovne i -semiletalne – izazivaju smrt životinja u 150% slučajeva do puberteta -subvitalne– izazivaju smrt životinja u 50 100% slučajeva do puberteta -letalne– izazivaju smrt životinja u 100% slučajeva do puberteta

Prem pravcu mutacije mogu biti: -progresivne -reverzibilne

Prema tipu ćelija koje zahvataju mutacije mogu biti: - somatske - gametne

NALEĐIVANJE ANOMALIJA, BOLESTI I REZISTENTOSTI NA BOLESTI

Letalni i štetni geni se pojavljuju samo u određenim genetičkim kombinacijama: üdominantni letalni geni, koji heterozigotnom obliku deluju letalno u üdominantni letalni geni, koji u homozigotnom i hemizigotnom obliku deluju letalno ü recesivni letalni geni, koji u homozigotnom obliku deluju letalno

Letalni i štetni geni mogu se nalaziti na: üautosomnim hromozomima üpolnim hromozomima

Po tipa manifestacije anomalijae mogu biti: ümorfoleške üfiziološke Kongenitalne anomalije su one koje su zapažene kod novorođenih životinja.

Biološki test se vrši u cilju otkrivanja anomalija kod priplodnjaka. Ukoliko se kod više od 5% od minimalno 50, a optimalno 80 – 100 potomaka jave anomalije priplodnjak se izbacije iz dalje upotrebe.