Vetine prezentovanja i pravljenje Power Point prezentacije Prof

Veštine prezentovanja i pravljenje Power. Point prezentacije Prof. dr Dragana Ćamilović Visoka hotelijerska škola strukovnih studija email: dragana. camilovic@vhs. edu. rs

Sadržaj predavanja l l Šta je prezentacija? Priprema za prezentaciju Način izlaganja i komunikacije sa publikom Uputstva za izradu dobre Power. Point prezentacije 2

Šta je prezentacija? l Prezentacija je metod predstavljanja i objašnjenja neke ideje, rezultata istraživanja, problematike ili dela pred publikom, najčešće u tekstualnom i grafičkom obliku. 3

Priprema za prezentaciju l l l Treba doći ranije i pripremiti mesto održavanja prezentacije. Ukoliko je prezentacija pripremljena u Power. Point-u (ili sličnom programu), proveriti da li radi na raspoloživoj opremi. Ukoliko je potrebno, obezbediti dodatnu opremu, pripremiti pokazivače i slično. Proveriti da li je sve spremno za održavanje prezentacije (prateći materijal, posluženje i slično). 4

Priprema za prezentaciju l l Oblačenje treba da bude uredno i formalno, kako bi odalo utisak profesionalizma i autoriteta. Prvi utisak je bitan. Uvek treba jasno sagledati potrebe i očekivanja publike, pa u skladu sa tim izvršiti pripreme. Dobra praksa je upoznati se sa publikom pre početka same prezentacije. 5

Način izlaganja i komunikacije sa publikom l l l Trudite se da pokažete entuzijazam i povežete se sa publikom. Fokusirajte se na potrebe publike. Prezentacija treba da bude pripremljena u skladu sa jasno sagledanim benefitom koji publika treba da dobije od te prezentacije – ona je pravljena za publiku, a ne za predavača. Stalno pratite reakcije publike i prilagodite im se. Ako je potrebno, dajte dodatna objašnjenja. 6

Način izlaganja i komunikacije sa publikom l l l Prilikom držanja prezentacije potrebno je truditi se da vas publika razume i prati, da se uključi i reaguje. Izgledajte srećno i zadovoljno što ste tu. Publika uvek dobro reaguje na osmeh. Održavajte kontakt očima sa publikom, kako bi prisutni stekli osećaj da se obraćate njima, da su deo grupe i da su uključeni u prezentaciju. Odaberite 4 -5 prijateljskih lica rasutih po publici i na njih usmerite pažnju tokom prezentacije. Ovako ćete odati utisak da se obraćate čitavoj grupi. 7

Način izlaganja i komunikacije sa publikom l l Gledajte u publiku, a ne u prezentaciju! Nemojte gledati u cipele, pod ili plafon. Ne treba da izgledate kao da imate tremu. Ako gledate u publiku, vodite računa da ne gledate previše upadljivo, jer to može kod te osobe stvoriti osećaj neprijatnosti. Povremeno se krećite sa jednog na drugi kraj učionice, jer to može proizvesti osećaj zainteresovanosti. Ali nemojte „marširati“. 8

Način izlaganja i komunikacije sa publikom l l l Govorite dovoljno glasno i razgovetno da bi svi u publici mogli da vas čuju i sa lakoćom prate. Brz govor odaje entuzijazam, ali nemojte govoriti previše brzo (da niko ne može da vas prati). Nemojte govoriti ni toliko sporo i monotono, da publici bude dosadno. 9

Način izlaganja i komunikacije sa publikom l l Nemojte biti ukočeni, delujte opušteno, slobodno koristite gestikulaciju ako nešto želite da naglasite. Stojte otvoreno na sredini prostorije, nemojte se kriti iza table. Uvek uključite publiku, postavljajte im pitanja, slušajte i, po potrebi, zapišite odgovore. Uključite primere i anegdote u svoju prezentaciju. Publika ovo voli, tako lakše pamti i razume. Ljudi pamte priče, a ne činjenice i brojke. 10

Način izlaganja i komunikacije sa publikom l l Ako imate smisla za humor, iskoristite ga u prezentaciji. Ako nemate, bolje ne pokušavajte (šale treba da budu zaista smešne, a ne samo vama). Humor mora da bude u vezi sa temom prezentacije i treba voditi računa da šala ni za koga ne bude uvredljiva. 11

Vizuelna podrška l Vizuelna podrška može da uključi: l l l slajdove u Power. Point-u, demonstracije, materijal na DVD/CD, ilustracije, grafikone, dijagrame, itd. 12

Šta ljudi pamte? l Prilikom pripreme prezentacije treba imati u vidu činjenicu da čovek zapamti: l l l 10% od onog što pročita 20% od onog što vidi 30% od onog što čuje 50% od onog što vidi i čuje 70% od onog što sam kaže 80% od onog što vidi, čuje i uradi. 13

Power. Point prezentacije l l l Danas je računar ušao u sve oblasti života i postao multimedijalan uređaj, pa se koristi i za kreiranje prezentacija. Osnovi element svake Power. Point prezentacije je slajd (eng. slide). Slajd je računarski generisana slika, koja može biti projektovana sa računara pomoću video projektora, odštampana na štampaču ili preneta na film. 14

Početni slajd l Početni slajd treba da sadrži sledeće elemente: l l Naslov prezentacije, Ime autora prezentacije i poželjno njegov email (ili drugi kontakt podatak), Naziv institucije koju autor predstavlja (opciono adresa institucije, adresa njene Web prezentacije), Može se dodati i mesto i datum, naziv konferencije ili događaja na kome se održava prezentacija i slično. 15

Primer početnog slajda 16

Uvodni slajd - agenda l l Dobra praksa je da nakon uvodnog početnog slajda sledi slajd sa agendom. Na ovom sladu treba navesti sadržaj tema o kojima će se pričati. 17

Tekst na slajdovima l l l Izbegavati previše teksta na slajdovima. Bolje je tekst rasporediti na više slajdova, nego da jedan bude „prenatrpan“ tekstom, da publici bude teško da ga pročita. Ne treba prikazati previše informacija na slajdu: ako publika može sve unapred da pročita, neće obraćati pažnju na ono šta pričate. 18

Tekst na slajdovima l Voditi računa o preglednosti teksta na slajdovima – bolje je strukturirati ga u obliku nabrajanja. 19

Fontovi l l l Treba koristiti isti font u čitavoj prezentaciji. Korišćenje više fontova deluje neprofesionalno. Najbolje je koristiti standardne fontove (npr. Arial, Times New Roman, Verdana). Izbegavati neadekvatne boje slova. Izbegavati nečitljive fontove. 20

Pozadina i dizajn slajda l l l Power. Point nudi veliki broj opcija za dizajn slajda. Ako nemate veliko iskustvo u radu sa Power. Point-om, odaberite jedan od ponuđenih template-a, jer se tako smanjuje mogućnost greške. Pri izboru pozadine i dizajna slajda treba voditi računa da slajdovi budu čitljivi i pregledni (pogotovo imati u vidu kvalitet video opreme). 21

Pozadina i dizajn slajda l l l Dizajn treba da bude lep i jednostavan. Slajdovi treba da imaju isti dizajn. Korišćenje slajdova sa različitim dizajnom često ima za posledicu da prezentacija deluje neprofesionalno pripremljena. 22

Primer lošeg dizajna slajda • Ovaj dizajn je jako nečitljiv. • Pozadinska slika je neadekvatna.

Korišćenje slika i animacije l l l Poznato je da nekad slika vredi više od hiljadu reči. Korišćenje slika može razbiti monotoniju i učiniti vašu prezentaciju zanimljivijom. Treba voditi računa da animacije ne odvlače previše pažnju publike! 24

Vizuelno predstavljanje informacija infograficima l l Infografici su vizuelne prezentacije informacija koje mešavinom slika, simbola, brojeva i teksta predstavljaju informacije koje želite podeliti sa publikom. Ovako se postiže veća efikasnost, bolje pamćenje, lakše razumevanje i povećanje privlačnosti u odnosu na druge informacije iz okruženja. 25

Zašto infografici? Izvor: https: //www. slideshare. net/damonnofar/8 -tips-for-slideshare/39 26

Upotreba boja l l Boje utiču na ljudska osećanja. Studije pokazuju da korišc enje boja može povec ati interesovanje i poboljšati razumevanje sadržaja i njegovo pamćenje. 27 Izvor: https: //www. slideshare. net/damonnofar/8 -tips-for-slideshare/11 -contrastis_your_friendand

Korišćenje grafikona l l l Grafikoni su jako korisni u ilustraciji tema o kojima pričate. Kad god je to moguće, podatke treba prikazati na grafikonu, a ne tabelarno: razumljivije je i preglednije. Treba voditi računa da budu čitljivi! 28

Prelaz između slajdova l l l Efekti prelaza između slajdova doprinose atraktivnosti prezentacije. Ako neki slajd treba posebno istaći, može se koristiti drugačiji efekat nego na ostalim slajdovima, ali ovo je više izuzetak nego pravilo: treba izbegavati veliki broj različitih efekata prelaza. Preterivanje u efektima prelaza može stvoriti suprotan efekat – prezentacija postaje lošija. 29

Animacije na slajdu l l l Preterivanje u animacijama na slajdu čini prezentaciju sporom i u njima publika ne uživa mnogo. Zato treba koristiti suptilne i jednostavne animacije. Pre nego što krenete da razmišljate o animaciji, morate imati pripremljenu kvalitetnu prezentaciju. 30

Animacije na slajdu l l l Animacije koje se često koriste jesu animacije teksta koji je prikazan u više tačaka nabrajanja. Ako se odlučite za ovakav vid animacije, koristite je dosledno na svim slajdovima sa nabrajanjima. Vodite računa da animacije ne budu previše spore. 31

Multimedija na slajdu l l Na slajd se može umetnuti video ili audio datoteka (file). Upotreba video snimka ne samo da c e bolje ilustrovati vaše izlaganje, vec je korisna za postizanje promene tempa, čime se povec ava interesovanje publike. Korišc enje video snimaka za prikaz konkretnih primera promoviše aktivnu kognitivnu obradu informacija, što je prirodan način učenja ljudi. Mogu se koristiti i audio snimci (npr. intervjui). 32

Korišćenje slika u prezentaciji l l Važi isto što i za efekte prelaza: ako se koriste adekvatno čini prezentaciju boljom, a preterivanje stvara suprotan efekat (kao na ovom slajdu). Primer prikladnog korišćenja slika ilustrovan je na narednom slajdu. 33

Taljatele od tikvica l l l Iseći tikvicu na tračice. Propržiti kratko na malo maslinovog ulja. Dodati preliv od krem sira i beli luk kao prilog. Ukrasiti začinskim biljem. Servirati. 34

Završni slajdovi l l Dobra praksa je da se na kraju prezentacije zahvalite publici na pažnji. Završni slajd može sadržati jednostavno pitanje ili slajd za pitanja. 35

Hvala na pažnji! Ova prezentacija se može koristiti samo u nekomercijalne svrhe nastave, tokom usmenog izlaganja nastavnika u cilju informisanja i upućivanja studenata na dalji stručni rad. Slajdovi mogu sadržati građu preuzetu sa interneta, iz stručne i naučne literature, koji su zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Član 44 - Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade za nekomercijalne svrhe nastave: (1) javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi; - ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011) 36

Pitanja 37