Umetnost srednjeg veka na zapadu Mrani srednji vek

Umetnost srednjeg veka na zapadu “Mračni srednji vek”- umetnost seobe naroda Protoromanička umetnost: Karolinška i otonska umetnost

Istorijski kontekst • 323 Car Konstantin (324 -337) – bira grčki grad Bizant, koji će se nadalje zvati Konstantinopolj (Carigrad, Istanbul), za prestonicu Rimskog Carstva. • To će prouzrokovati podelu carstva, od 395: Rimsko carstvo se deli na Istočno rimsko carstvo i Zapadno rimsko carstvo. • Verska šizma će uslediti: nadalje se i hrišćanstvo deli, nastaju razlike između zapadne ili katoličke i istočne ili pravoslavne crkve. • Zapadno Rimsko Carstvo je na udaru germanskih plemena: Franci u Galiji, Ostrogoti i Lombardi u Italiji, Vizigoti u Španiji, i postepeno potpada pod njihovu vlast (476 Teodorik postaje car).

Umetnost srednjeg veka • Tokom srednjeg veka, i umetnost će se razvijati na različite načine u Zapadnom i Istočnom rimskom carstvu. • Ne postoji jasna stilska razlika između ranohrišćanske i vizantijske umetnosti: umetnost Istočnog rimaskog carstva ćemo nazivati vizantijskom od VI veka (car Justinijan). • Na zapadu, varvarska plemena koja napadaju Zapadno rimsko carstvo donose svoje tradicije, koje će u sprezi sa antičkim i hrišćanskim nasleđem postaviti temelje umetnosti srednjeg veka na zapadu. . . Kakve tradicije i kako, videćemo u ovim predavanjima.

Umetnost srednjeg veka na zapadu “Mračni srednji vek”- umetnost doba seobe naroda, VI-VIII vek

Umetnost doba seobe naroda: « Mračni srednji vek » - ustvari temelj umetnosti srednjeg veka na Zapadu • Na zapadu se period od Justinijanove smrti do dolaska na vlast Karla Velikog (od kraja VI do kraja VIII veka) smatra « mračnim srednjim vekom » , mračnim periodom između Antičke umetnosti i njene obnove u « karolinškoj renesansi » . • Ali danas ne delimo to mišljenje. Keltska i germanska plemena sa sobom donose i svoju specifičnu umetničku tradiciju, a od svog stalnog nastanjivanja i oni trpe kulturni i duhovni uticaj Rimskog Carstva i Vizantije, pre svega usvajajući hrišćanstvo. • Iz ovog perioda nam ostaju i značajna dela, nastala u sprezi nomadske tradicije ovih « varvarskih » plemena sa antičkim i hrišćanskim nasleđem, koja će postaviti temelje umetnosti srednjeg veka na zapadu. . .

Izvori srednjevekovne umetnosti: doprinos keltskih i germanskih plemena: životinjski stil • Radi se o veoma staroj tradiciji nomadskih plemena (ova čaša, primer persijske umetnosti datira iz 5000 godine p. n. e. ). • Životinjski stil kombinuje stilizovane figurativne i apstraktne forme, i bitan je element tradicije i keltskih i germanskih plemena. Art perse: gobelet, Suse, style animalier, vers 5000 -4000 av. J. C.

Umetnost nomadskih naroda mora biti malih dimenzija, prenosiva, to su najčešće ukrašeni utilitarni predmeti (nakit, ukrasi. . . ) što omogućava brzo širenje stila. Poklopac za torbicu, emajl i zlato, pogrebna barka iz Saton Hua, VII vek

Preplet: Motiv prepleta, ornamenta koji podseća na upletenu užad, potiče iz rimske i paleohrišćanske tradicije obale Sredozemlja. Nalazimo ga i u arapskoj umetnosti pod imenom arabeska. Croix celtique Nœud de base, entrelacs celtique Arabesque, boiserie sculpte, Grande Mosquée de Kairouan

U ovom poklopcu za torbicu iz VII veka, stari motiv životinja koje se bore dopunjen je novinom koja se javlja u ovom periodu: njihovi repovi i šape se izdužuju i prepliću, praveći ornament poznat kao preplet. Bourse en or et en email, barque funéraire de Sutton Hoo, VIIème siècle, détail

Kombinacija te dve tradicije, životinjskog stila i prepleta, čije primere možemo naći u zlatarstvu, drvodeljstvu ali i u ilustraciji manuskripta, je invencija keltskih i germanskih plemena, i njihov doprinos umetnosti srednjeg veka na zapadu. Tête animale, barque funéraire d’Oseberg, Norvège, IXème

Ukrašavanje rukopisnih Biblija: lepota Božje reči • Između 600 i 800 nastaju brojni manastiri u Irskoj, koja postepeno prihvata hrišćanstvo. Ti manastiri su uticajni kulturni i duhovni centri. • Irski monasi, u cilju daljeg širenja hrišćanstva, prave brojne kopije rukopisnih hrišćanskih knjiga, bogato ih ukrašavajući, jer njihova vizuelna lepota treba da bude odraz « lepote Božje reči » . • Knjiga iz Kelsa, četvorojevanđelje nastalo u VIII veku, se smatra jednim od najlepših srednjevekovnih manuskripta. Book of Kells, Ki-Ro strana (Jevanđelje po Svetom

Irski monasi razvijaju svoj specifični dekorativni stil iluminacije manuskripta, proistekao iz tradicije nomadskih plemena : figurativne ilustracije biblijskih tema, prisutne u ranohrišćanskim rukopisima (desno), i koje inspiraciju crpe u antičkoj umetnosti, nestaju iz dela ovog perioda , rukopisi se ukrašavaju apstraktnim spletom linija sa ponegde veoma stilizovanim ljudskim ili životinjskim figurama (životinjski stil+ preplet+hrišćanstvo).

Ljudska figura se retko pojavljuje, njen realističan prikaz prevazilazi umetnike ovog perioda, a i kada se pojavljuje, elementi anatomije postaju ornament (kao na ovom irskom raspeću iz VIII veka, desno), dok figure jevanđelista bivaju zamenjene životinjama koje su im simbol, prikazanim u tradiciji životinjskog stila (dole).

Najbitnije: Umetnost seobe naroda, VI-VIII vek • Tokom seobe nomadskih naroda ka Evropi, formira se jedna nova umetnička tradicija, mešavina životinjskog stila (nomadska tradicija koju donose keltska i germanska plemena) i novije tradicije prepleta (sa obala Sredozemnog mora, u rimskoj i paleohrišćanskoj tradiciji). • Novi stil se brzo širi, preko nakita ili malih utilitarnih predmeta, pokretnih i lako prenosivih a veoma dekorativno urađenih. • U Irskoj u kojoj se hrišćanstvo širi, monasi razvijaju specifičan dekorativni stil, apstraktni splet linija sa veoma stilizovanim ljudskim ili životinjskim figurama proistekao iz ove nove tradicije (životinjski stil, preplet), umesto figurativnog prikaza biblijskih scena, zasnovanog na antičkoj umetnosti.

Proverite svoje znanje • Kako se zove stil umetnosti nomadskih naroda koji na stilizovan način prikazuje životinje? • Šta je preplet? • Objasnite kakvu to novu tradiciju u ukrašavanju hrišćanskih manuskripta zasnivaju irski monasi, na čemu se zasniva, po čemu se razlikuje od ranije tradicije paleohrišćanske umetnosti?