2 4 Umetnost srednjeg veka Umetnost seobe naroda

2 -4 Umetnost srednjeg veka Umetnost seobe naroda Romanička i gotička umetnost (arhitektura)

Ranohrišćanska umetnost/Vizantijska umetnost/Preromanička umetnost srednjeg veka na zapadu • Ranohrišćanska umetnost (pre i posle Milanskog edikta) • Vizantijska Umetnost (periodi. . . ) • Umetnost Srednjeg veka na zapadu: umetnost seobe naroda, preromanička (karolinška, otonska), romanička, gotička. . . • Srpska srednjevekovna umetnost: Raški, srpsko-vizantijski i moravski stil

Istorijski kontekst • 323 Car Konstantin (324 -337) – bira grčki grad Bizant, koji će se nadalje zvati Konstantinopolj (Carigrad, Istanbul) za prestonicu Rimskog Carstva. • To će prouzrokovati podelu carstva, od 395, na Istočno Rimsko Carstvo i Zapadno Rimsko Carstvo. • Zapadno Rimsko Carstvo je na udaru napada germanskih plemena: Franci u Galiji, Ostrogoti i Lombardi u Italiji, Vizigoti u Španiji, i postepeno pada pod njihovu vlast (476 Teodorik postaje car). • Verska šizma će uslediti: Hrišćanstvo se nadalje deli na Zapadnu ili katoličku crkvu i Istočnu ili Pravoslavnu.

Umetnost srednjeg veka: Hrišćanska umetnost • Tokom srednjeg veka, umetnost će se razvijati na različite načine u Zapadnom i Istočnom rimskom carstvu. • Ne postoji jasna stilska razlika između ranohrišćanske umetnosti i vizantijske umetnosti: umetnost Istočnog rimaskog carstva ćemo nazivati vizantijskom od VI veka (car Justinijan). • Na zapadu politička i verska podela postaju i umetnička: umetnost na zapadu trpi uticaje varvarskih plemena koja osvajaju Zapadno rimsko carstvo: tako nastaje umetnost srednjeg veka na zapadu.

Umetnost seobe naroda, VI-VIII vek • Tokom seobe nomadskih naroda ka Evropi, formira se jedna nova umetnička tradicija, mešavina životinjskog stila (nomadska tradicija koju donose keltska i germanska plemena) i novije tradicije prepleta (sa obala Sredozemnog mora, u rimskoj i paleohrišćanskoj tradiciji). • Novi stil se brzo širi, preko nakita i drugih ukrašenih predmeta, pokretnih i lako prenosivih a veoma dekorativno urađenih. • U Irskoj u kojoj se hrišćanstvo širi, monasi razvijaju specifičan dekorativni stil iluminacije manuskripta (apstraktni splet linija sa retkim i veoma stilizovanim ljudskim ili životinjskim figurama) proistekao iz ove nove tradicije.

Uticaj umetnosti nomadskih naroda: životinjski stil (stilizovane predstave životinje) i preplet, tradicija dekorativnog upredanja kanapa, te se na taj način “izdužuju” i upredaju noge i vratovi stilizovanih životinja. Bourse en or et en émail, barque funéraire de Sutton Hoo, VIIème siècle

Novopridošla varvarska plemena postepeno primaju hrišćanstvo, i uticaj njihovog nasleđa sada nalazimo i na predmetima hrišćanskog kulta. Book of Kells, vers 700 a. D, Chi. Rho page (l’Évangile de saint Mathieu) Knjiga iz Kelsa (Irska), živopisani manuskript Biblije, oko 700.

Karolinška umetnost • « Karolinška renesansa » , umetnost u vreme Karla Velikog (768 -814) i njegovih naslednika je prva faza spajanja antičke umetnosti sa umetnošću germanskih i keltskih plemena. • Dvorska kapela Karla Velikog u Ahenu je zidana po uzoru na San Vitale u Raveni, ali sa monumentalnom zapadnom fasadom. • U ovom periodu se na zapadu ustaljuje bazilikalni oblik crkve sa poprečnim transeptom koji čini krst. Dvorska kapela Karla Velikog u Ahenu, « novom Rimu » , 792 -805

Otonska umetnost • Umetnost Otona I i njegovih naslednika nastavlja karolinšku tradiciju (bazilikalan plan crkvi, monumentalna zapadna fasada) ali u slikarstvu i skulpturi svaja uticaje vizantijske umetnosti drugog cvetnog perioda (Oton I je oženjen vizantijskom princezom) (napr, izraz patnje razapetog Hrista). Saint Michel de Hildesheim (1001 -1033)

L’art ottonien reprend la façade ouest carolingienne : (porche profond entouré de deux tours) L’abbaye bénédictine de Saint Pantaléon à Cologne

L’influence byzantine est du second âge d’or est visible (Otton II a épousé une princesse byzantine…)dans le pathos (souffrance) dans la représentation du Christ…

L’art carolingien et ottonien: préroman, protoroman… • L’art carolingien et l’art ottonien sont aussi appelés arts préromans, car ils apparaissent avant l’art roman, mais aussi protoroman, ayant déjà en germe bien des caractéristiques de l’art roman.