Tri tendencije u umetnosti poetka XX veka Prva

Tri tendencije u umetnosti početka XX veka Prva polovina XX veka obeležena je brzom pojavom i simultanim postojanjem mnogih pravaca. Da bismo se snašli u tim novim « izmima » , grupisaćemo ih u tri kategorije, prema osnovnim idejama koje ih uobličavaju. Videćemo da su to ideje koje smo pominjali već u postimpresionizmu. . . • ekspresionizam, koji stavlja akcenat na izraz osećanja umetnika; • apstraktna umetnost koja se bavi formalnom strukturom stvarnosti i umetničkog dela; • umetnost imaginacije ili fantastična umetnost, koja istražuje svet mašte, spontane misli, iracionalnog, bavi se unutrašnjim svetom umetnika. . .

Umetnost prve polovine XX veka Ekspresionizam (fovizam, nemački ekspresionizam, bespredmetna umetnost) Apstraktna umetnost (kubizam, futurizam, neoplasticizam, suprematizam) Imaginarno: Dada, fantastična umetnost, magični realizam, nadrealizam

Kubizam (1907 -1914) • Kubizam je umetnički pravac koji između 1907 i 1914 razvijaju umetnici Pablo Pikaso (Pablo Picasso) i Žorž Brak (Georges Braque), nadovezujući se na Sezanov savet da « prirodi treba prići preko cilindra, lopte, kupe » (1904). • Ime pokret dobija od kritičara Luj Vosela, zasnovano na Matisovom komentaru o « kockicama » , « petits cubes » koji prekrivaju sliku. • Kubizam ima faze (na osnovu evolucije Pikasovog kubizma): prekubizam (1906 -1910) (koji zovemo i sezanovska ili afrička faza); analitički kubizam (1910 -1912) i sintetički kubizam (1912 -1914). Pikaso ima i druge faze (pre i posle kubizma…) • Pogledajmo o čemu se radi. . .

Pošto ćemo o kubizmu pričati na primeru evolucije Pikasovog kubizma, počećemo od vremena kada Pikaso nije bio kubista. . . Pablo Pikaso (Picasso, 1881 -1974) • Pikasov otac je i sam bio slikar, te Pablov talenat veoma rano dolazi do izražaja. Pri dolasku u Francusku, slika melanholične slike u kojima dominira plava (plavi period, 1901 -1903), a potom ružičasta (ružičasti period, 1904 -1906). Potom će Pikaso evoluirati ka jednom provokativnijem stilu. . .

Naime, Pariski salon 1907 izlaže dela nedavno preminulog Sezana (1906), i njegovi oblici konstruisani fasetama i distorzije prostora u mrtvim prirodama impresioniraju mlađe slikare, među kojima je Pikaso, kao i Matis. . . 1904 -06, Planina San Viktoar, pogled iz Lova 1879 -82, Posuda sa voćem, čaša i jabuke

Videli smo da će Matis isprobati Sezanove distorzije prostora u svojim mrtvim prirodama, ali i u svojim prikazima tela, kao u ovom Plavom aktu (1906, takođe inspirisanom Sezanovim Kupačicama). Podrugljive kritike će obeshrabriti Matisa, koji će se vratiti anatomski korektnim telima, dalje eksperimentišući sa bojom. . . Matis, Plavi akt (Sećanje na Biskru), 1906

Matis se vraća anatomski korektnim telima, dalje eksperimentišući sa bojom, koja se dalje osamostaljuje od stvarne boje prizora (fovizam). Matis, Ružičasti akt, 1935 Matis, Plavi akt IV, 1952

Pikaso se međutim neće obazirati na kritike, i tako nastaje prvo kubističko delo, Gospođice iz Avinjona, koje će Pikasa učiniti novom zvezdom avangarde… Pikaso, Gospođice iz Avinjona, 1907

U kubizmu je vidan i uticaj afričke i polinežanske umetnosti, koje fovisti otkrivaju sa Gogenom, a Pikaso u Matisovom ateljeu. Tako će afrička i polinežanska tradicija uticati na zapadnu umetnost, kao što je japanska uticala u vreme impresionista. . . Maska plemena Mahongwe Kota maska, Gabon

Počeci kubizma: prekubizam (1906 -1910) (sezanovska ili afrička Pikasova faza) Autoportreti (1906, 1906 & 1907) U ovoj fazi, oblici su rekonstruisani spojem dvodimenzionalnih površina, koje nisu modelovane već šrafirane snopovima usmerenih poteza nalik na Sezanove (autoportret iz 1907).

Oblici su svedeni na ravni, koje nisu modelovane već šrafirane snopovima usmerenih poteza nalik na Sezanove, ali takođe i poput šara na afričkim maskama. Te šare ponekad prikazuju skarifikacije tela, prisutnu u afričkoj tradiciji.

Pikaso će se preko afričkih maski boriti protiv evropskog umetničkog nasleđa i tradicionalnog prikaza u perspektivi sa jednistvenom tačkog pogleda. Figure su, kao i dekor, « izlomljene » na fasete.

Prekubizam napušta jedinstvenu tačku posmatranja, oblici su « izlomljeni » na površine (fasete), kao spojene sa vidnim linijama spoja. Površine nisu modelovane, već šrafirane (po ugledu na Sezanov direkcioni potez ili šare afričkih maski). 1907, Akt (Bista) 1907, Bista mornara

Šrafure faseta u kubizmu/ skarifikacija vidna u afričkim maskama

Analitički kubizam (1909/10 -1912) • Brutalne distorzije afričke faze u ovom periodu bivaju zamenjene racionalnom analizom oblika: prirodne forme se apstrahuju, svode na osnovna geometrijska tela, « kocku, cilindar, kupu » prema Sezanovom uputstvu. • Pikaso i Brak će počevši od 1910 rivalizirati u inventivnosti, napuštajući klasičnu perspektivu i njeno jedinstveno očište, da bi dekonstruisali oblike u gledane iz različitih uglova sukcesivne prizore, koje će potom ujediniti na platnu. • Analitički kubizam « analizira» prirodne forme, i vrši apstraktnu stilizaciju modela: struktura platna je sistematična i kompleksna, kontrast je sveden na minimum, platna su skoro monohromna.

Pikasov analitički kubizam (1909/10 -1912) • Pikaso u svojim mrtvim prirodama i portretima iz ovog perioda dekonstruiše oblike u niz faseta koje predmet prikazuju iz različitih uglova, koje će potom ujediniti na platnu. • Boja ne prati stvarnu boju predmeta, platna su skoro monohromna, fasete u tonovima plavičasto sive ili smeđe, umenjenog kontrasta, svojom transparentnošću pri preklapanju grade oblike. 1909 -10, Portret Ambroaz Volara 1910, Daniel. Henry Kahnweiler

Apstraktna stilizacija motiva: struktura platna je sistematična i kompleksna… Čovek sa gitarom, 1910 Harmonikaš, 1911 Čovek sa gitarom, 1911 -13

Kubizam se, svojim analitičnim pristupom, nikada neće odvojiti od predstavljačkog prikaza stvarnosti: iako je motiv apstrakno stilizovan, platno kompleksne strukture, skoro monohromno, i prikaz ponekad teško prepoznatljiv, naslovi nas upućuju na ono šta slika prikazuje, predstavlja. Kubizam se nikada neće odvojiti od predstavljačkog. L’homme à la guitare, 1910 1911, L'Accordéoniste 1911 -13, Homme à la guitare

Apstraktna vs. Nepredstavljačka umetnost • Nepredstavljačka ili nefigurativna, bespredmetna umetnost daje autonomiju likovnim elementima koje koristi (boja, oblik itd. . . ), eliminišući svaku naznaku predstavljanja realnog sveta, (naprimer Kompozicija VII, Kandinski). • Nasuprot tome, kada govorimo o apstraktnoj umetnosti, mislimo da je umetnik analizirao i uprostio opaženu stvarnost (kao Sezan kada govori da se prirodne forme zasnivaju na kupi, lopti i cilindru, što će preuzeti Pikaso i Brak u kubizmu). Videli smo da iako je u kubizmu motiv apstrakno stilizovan, platno kompleksne strukture, skoro monohromno, i prikaz ponekad teško prepoznatljiv, kubizam uvek predstavljački. Naslovi nam daju indiciju čitanja (napr. Čovek sa gitarom). Kubizam se nikada neće odvojiti od reprezentacije, on je savršen primer apstraknog stila.

Kubizam svojim analitičnim pristupom ostaje vezan za opažajnu stvarnost. U trenutku kada svojom kompleksnošću predstava postane teško čitljiva, Pikaso neće nastaviti ka ne-predstavljačkom, već će se umetanjem stvarnih materijala i predmeta, vratiti predstavi. To je početak nove faze… Čovek sa gitarom, 1910 Pikaso, Gitara, 1913

Sintetički kubizam (1912 -1914): kubistički kolaž • Nova faza kubizma počinje 1911 -12, umetanjem elemenata stvarnosti: Pikaso lepi materijale koji ne pripadaju sveta umetnosti, i koji daju materijalnost predstavljenim predmetima (furnir, tapete, platno, novinska hartija itd). Ostatak platna je i dalje prikazan u fasetama analitičkog kubizma. U ovoj Mrtvoj prirodi sa stolicom, Pikaso lepi parče upletene trske koja se koristi za sedište na platno, uokvireno užetom, koje dodatno naglašava materijalnost slike.

Posle 1912 Pikaso i Brak će svoja dela praviti skoro isključivo lepljenjem različitih materijala, dvostruke namene: oni istovremeno materijalizuju predstavljeni predmet, ali ne gube ni svoj primarni identitet materijala stranog svetu umetnosti, čine od površine platna « poslužavnik » na kome su izloženi… 1912, Violina 1913, Gitara 1915, Violina

« Slika-poslužavnik » : dok analitički kubizam još uvek zadržava izvesnu dubinu prostora, sa nekim zaostatcima perspektive, u ovoj fazi (kubističkom kolažu, sintetičkom kubizmu) prostor slike je ispred ravni platna, stvoren slojevima lepljenog materijala. Mrtva priroda sa posudom sa voćem, 1912 Mrtva priroda sa posudom sa voćem na stolu, 1914 -1915

Sa kubističkim kolažem se javlja dakle novi koncept prostora slike, koji se sada nalazi ispred površine platna, stvoren stvarnim naslagama slojeva lepljenog materijala. Uskoro će i Pikaso i Brak shvatiti da mogu da zadrže takav koncept prostora i bez lepljenja materijala na platno: dovoljno je da tako slikaju! To je stil U ovom periodu prisustvujemo i povratku boje. . 1917, Italijanka 1921, Tri muzičara

Post-kubistički Pikaso na vrhuncu svoje internacionalne slave, dok kubizam dominira slikarstvom zapadnog sveta, još jednom menja način slikanja, vraćajući se masivnim, anatomski korektnim telima u duhu klasične zapadne tradicije (kao u ovoj Majci sa detetom iz 1921. ). Njegovi obožavaoci će ovo doživeti kao izdaju. . . Par godina kasnije će u sintezi ova dva njegova načina slikanja, nastati novi stil na kome će se zasnivati dalji Pikasov rad…

Post-kubistički Pikaso U ovom periodu Pikasovog rada, ljudska anatomija postaje izvor oblika čiji originalni identitet više nije važan: slobodno kombinovan, profil postaje anfas, ruke ili pupak deteta grudi majke, grudi oči itd… Pikaso na kubistički način kombinuje različite tačke gledišta…

Na ovaj način je naslikana i Guernica, 1937, najznačajnioje Pikasovo delo ovog perioda. Delovi tela, slobodno kombinovani, postaju izvor oblika na ovoj kompoziciji. U ovom prikazu civilnih žrtava bombardovanja Gernike, rasuti delovi anatomije nisu samo rezultat kubističkog načina slikanja. . .

Kubizam (1907 -1914) • Kubizam je umetnički pravac koji u periodu od 1907 do 1914 razvijaju slikari Pikaso i Brak, pozivajući se na Sezanovu preporuku da se « prirodi treba prići preko cilindra, lopte, kupe » (1904), ali takođe i na afričku umetnost. • Pravac je dobio ime po jednoj Matisovom opisu (slika u « kockicama » ) koju je preuzeo kritičar Luj Vosel. • U kubizmu postoje faze (prema fazama u Pikasovom kubizmu): prekubizam (1906 -1910), koj i još nazivamo i sezanovska ili afrička faza, analitički kubizam (1910 -1912) i sintetički kubizam (1912 -1914).

Prekubizam napušta jedinstvenu tačku posmatranja, oblici su « izlomljeni » na fasete, sa vidnim linijama spoja. Fasete nisu modelovane, već šrafirane (po ugledu na Sezanov direkcioni potez ili šare afričkih maski). 1907, Akt (Bista) 1907, Bista mornara

Analitički kubizam (1909/10 -1912) • Analitički kubizam « analizira» prirodne forme koje svodi na osnovna geometrijska tela, « kocku, cilindar, kupu » . Kažemo da vrši apstraktnu stilizaciju motiva. • Pikaso i Brak oblike posmatraju iz različitih uglova, i beleže sukcesivne prizore na platnu. Tela su razložena na fasete, koje pri preklapanju grade oblike. Struktura platna je sistematična i kompleksna, prizor često teško prepoznatljiv, ali naslovi ukazuju na predstavljački karakter slike. • Kontrast je sveden na minimum, platna su skoro monohromna.

Sintetički kubizam (1912 -1914): kubistički kolaž • Nova faza kubizma počinje 1911 -12, umetanjem elemenata stvarnosti: lepljeni materijali koji ne pripadaju svetu umetnosti (furnir, tapete, platno, novinska hartija itd) daju materijalnost predstavljenim predmetima ali zadržavaju i svoj identitet. U početku ovi lepljeni materijali se kombinuju sa analitičkim kubizmom, da bi potom slika postala kolaž ili asemblaž. Prostor slike je sada ispred ravni platna. . .

U sintetičkom kubizmu prostor slike je ispred ravni platna, u početku stvoren slojevima lepljenog materijala (kolaž, asemblaž), dok u kasnijim slikama, Pikaso slika kao da se i dalje radi o nalepljenim slojevima kolaža. U ovom periodu vidimo i povratak boje. 1914 -1915, Mrtva priroda sa posudom sa voćem na stolu 1921, Tri muzičara