Tekoe iz spektra autistizma Istorijat Leo Kanner 1943

Teškoće iz spektra autistizma

Istorijat ▷ Leo Kanner (1943)– opis jedanaestoro dece: emocionalna rezervisanost, nedostatak mašte, fizičko zdravlje, insistiranje na istosti. ▷ Hans Asperger (1944) – opis četvoro dece sličnih manifestacija, normalnog opsega inteligencije i bez teškoća u razvoju jezika. ▷ Lorna Wing (1996) - Teškoće iz autističnog spektra ▷ DSM 4 (2000) – kišobran pojam teškoće iz autističnog spektra sa osam različitih kategorija 2

PERVAZIVNI RAZVOJNI POREMEĆAJI (DSM IV) Karakteristike: • jasno oštećenje razvoja socijalizacije deteta • oštećenje razumevanja i produkovanja verbalne i neverbalne komunikacije • ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja

Kategorije (DSM IV) Dečji autizam Atipični autizam Retov sindrom Drugi dezingrativni poremećaj detinjstva Hiperkinetički poremećaj udružen s mentalnom retardacijom i stereotipnim pokretima ▷ Aspergerov sindrom ▷ Drugi pervazivni razvojni poremećaji ▷ Pervazivni razvojni poremećaj, nespecifikovan ▷ ▷ ▷

Istorijat ▷ Leo Kanner (1943)– opis jedanaestoro dece: emocionalna rezervisanost, nedostatak mašte, fizičko zdravlje, insistiranje na istosti. ▷ Hans Asperger (1944) – opis četvoro dece sličnih manifestacija, normalnog opsega inteligencije i bez teškoća u razvoju jezika. ▷ Lorna Wing (1996) - Teškoće iz autističnog spektra ▷ DSM 4 (2000) – kišobran pojam teškoće iz autističnog spektra sa osam različitih kategorija ▷ DSM 5 (2013) - kišobran pojam teškoće iz autističnog spektra bez izdvojenih kategorija 5

Kako definišemo teškoće iz autističnog spektra? Poremećaj autističnog spektra je neurorazvojni poremećaj u čijem se centru nalazi deficit socijalnog razvoja i razvoja komunikacije (DSM 5). 6

Prvi kriterijum ▷ Postojani deficiti u socijalnoj komunikaciji i socijalnim interakcijama koji se ispoljavaju u različitim kontekstima i koji se ne mogu dovesti u vezu sa opštim razvojnim kašnjenjem (deficiti u socio-emocionalnom reciprocitetu, deficiti u neverbalnom komunikacionom ponašanju i deficiti u ostvarivanju i održavanju ostvarenih veza u skladu sa razvojnim nivoom).

Drugi kriterijum ▷ Ograničeni, repetitivni oblici ponašanja, interesovanja ili aktivnosti, koji se manifestuju na najmanje dva od navedenih načina: • stereotipni ili repetitivni govor, motorni pokreti ili korišćenje objekata • ekscesivna privrženost rutinama, ritualnim oblicima verbalnog ili neverbalnog ponašanja, ili naglašen otpor prema promenama • visoko ograničena, fiksirana interesovanja, ograničena po fokusu ili intenzitetu • hiper ili hipo reaktivnost na senzorne inpute, ili neobična interesovanja za senzoričke aspekte okruženja

Treći kriterijum ▷ Simptomi moraju postojati u ranom detinjstvu, ali ne moraju biti u punoj meri ispoljeni sve dok socijalni zahtevi ne prevaziđu ograničene kapacitete ili mogu biti maskirani naučenim strategijama u kasnijem životu.

Četvrti kriterijum ▷ Ispoljeni simptomi zajedno ograničavaju i oštećuju svakodnevno funkcionisanje.

Dijagnoza ▷ Opservacija deteta ▷ Intervju sa roditeljima ▷ Skale procene (M-Chat, CARS)

Zastupljenost ▷ Podjednaka zastupljenost u svim rasama, etničkim i socioekonomskim grupama. ▷ Značajno češći kod dečaka nego kod devojčica (odnos 5: 1). ▷ Prevalenca (SAD): 1: 59

Uzroci Metastudija koja je obuhvatila pet longitudinalnih na ukupnom uzorku od 1. 256. 407 dece je pokazala da ne postoji statistički značajna veza između vakcinacije i rizika od teškoća iz spektra autizma. Taylore, L. E. , Swerdfeger, A. L. , Eslick, G. D. (2014). Vaccines are not associated with autism: an evidence-based meta-analysis of case-control and cohort studies. Vaccine, 32(29), 3623 -3629. 13

Uzroci ▷ Naglasak na genetskoj komponenti uz interakciju sa sredinskim faktorima. ○ Identični blizanci (58 -77%) ○ Blizanci (20 - 31%) ○ Siblinzi (<20%) 14

Neurološki korelati ▷ ▷ ▷ Jedan od najkonzistentnijih nalaza kod snimaka iz strukturalne magnetne rezonance jeste smanjeni poprečni presek corpus callosum-a (žuljevito telo), koje je sastavljeno od asocijativnih vlakana. Iako je na nivou mozga volumen bele mase povećan, verovatno je neproporcionalno raspoređen između određenih vlakana. Ovi podaci ukazuju na probleme na sistematskom nivou u pogledu neuralne povezanosti moždanih hemisfera kod autizma. Istraživanja su pokazala i hipoaktivnost fuziforomne facijalne oblasti koja je zadužena za percepciju lica kao i abnormalnosti u nekim aspektima funkcionisanja posteriornog sulkusa. Brojne f. MRI studije su ukazale na smanjenu frontalnu povezanost između anteriornog i posteriornog dela velikog mozga, abnormalnu temporalnu sinhronizaciju, što se ogleda u nešto smanjenoj aktivnosti u frontalnim režnjevima tokom jezičkih zadataka i zadataka radne memorije, i različite abnormalnosti u pogledu perceptivne obrade (npr. deficit u percepciji lica). Jedno istraživanje je pokazalo da su kod male dece sa autizmom uvećane amigdale u odnosu na kontrolnu grupu, dok kod starije dece i adolescenata ne postoji razlika u veličini amigdale u odnosu na kontrolnu grupu.

SOCIJALNE VEŠTINE ▷ Deficit socijalnih veština je nešto je specifično za autistični spektar što ga razlikuje od ostalih neurorazvojnih poremećaja. ▷ Deficit socijalnih veština obuhvata: • • • umanjenu sposobnost da se uspostavi kontakt licem u lice nedostatak kontakta očima slabo razvijenu pragmatičku komunikaciju.

KOMUNIKACIJA ▷ Oko 50% osoba iz autističnog spektra nikada ne razvije govor u svrhu komunikacije. ▷ Veće ili manje teškoće u pragmatičkoj komunikaciji.

KOGNITIVNO FUNKCIONISANJE ▷ - Istraživanja pokazuju deficit u: zajedničkoj pažnji (engl. joint attention) simboličkoj komunikaciji deljenju pozitivitnih afekata zajedničkom angažovanju (eng. join engagement)

Šta autizam nije? ▷autizam nije mentalna bolest ▷deca sa autizmom nisu nevaspitana deca ▷ autizam ne nastaje zbog "hladnih" roditelja koji nedovoljno obraćaju pažnju na svoju decu ▷autizam ne nastaje zbog emocionalne lišenosti i stresa Tačno je da. . . ▷ ▷ su osobe sa autizmom imaju emocije osobe sa autizmom žele komunikaciju osobe sa autizmom mogu da se obrazuju osobe sa autizmom mogu da rade

TRETMAN ▷ Ishod tretmana je jasno povezan sa vremenom dijagnostifikovanja, što se ranije započne sa tretmanom prognoze su bolje.

RANI INTERVENCIJSKI PROGRAMI ▷ Bihejvioralni programi (Primenjena bihejvioralna analiza) ▷ Razvojni programi (DIR Floortime program) ▷ Edukativni programi (TEACCH program) ▷ Senzo-motorne intervencije (Terapija senzorne integracije, Trening auditivne integracije)

PRIMENJENA BIHEJVIORALNA ANALIZA (Applied Behavioural Analysis – ABA) ▷ Programi zasnovani na osnovnim principima bihejvioralne analize. ▷ Tehnike: - podučavanje diskriminativnim nalozima - diferencirano potkrepljivanje - incidentalno podučavanje - podsticanje - prekidanje bihejvioralnog niza. . .

PRIMENJENA BIHEJVIORALNA ANALIZA (Applied Behavioural Analysis – ABA) Visokoindividualizovani programi Licencirani terapeuti Kratkoročni i dugoročni ciljevi Roditelji kao koterapeuti Tretman je na početku individualan, a kasnije se sprovodi u manjim grupama ▷ 20 -30 časova strukturiranog rada nedeljno ▷ ▷ ▷

TEACCH (Treatment and Education of Autistic and related Communication Handicapped Children) Vizuelna struktura zadatka Rutine Sistem rada Individualni raspored Struktura fizičkog okruženja 24

RAZVOJNO ORIJENTISANI PROGRAMI ▷ Usmerenost na podsticanje komunikacije i socijalizacije. ▷ Tehnike: - praćenje detetovog vođstva - ohrabrivanje detetove inicijative - odgovor na sve tipove komunikativnog ponašanja od strane deteta - fokusiranje na izražavanje emocija - prilagđavanje govora i socijalnih signala detetovom razvojnom nivou i fokusu pažnje

Razvojni programi – DIR Floor time pristup ▷ D (Developmental= razvojni) ▷ I (Individual differences= individualne razlike) ▷ R (Relationship-based= zasnovan na odnosima)

Razvojni programi – DIR Floor time pristup Osnovne postavke: ▷Odnosi i emocije su srž učenja. ▷Svako dete je drugačije i zato ga treba drugačije tretirati i podsticati. ▷Svako dete je sposobno za rast i napredak. ▷Roditelji i staratelji treba da igraju aktivnu i vitalnu ulogu u procesu detetovog razvoja. ▷Roditelji, cela porodica, staratelji, terapeuti i edukatori treba da budu uključeni u sveobuhvatni terapijski program.

PRIMERI IGARA ZA PRUŽANJE PODRŠKE UČENJU I RAZVOJU DECE SA AUTIZMOM ▷https: //sites. google. com/site/autismgames/

Domaći zadatak ▷ ▷ Jedno od osnovnih pitanja sa kojima se teoretičari i praktičari koji se bave teškoćama iz autističnog spektra suočavaju jeste izbor odgovarajućeg modela intervencije. Linkovi ispod vode vas do snimaka tri teorijska i praktična modela rada sa decom iz autističnog spektra: ABA https: //www. youtube. com/watch? v=7 p. N 6 yd. LE 4 EQ https: //www. youtube. com/watch? v=cr. Fj. Zl. WWZo 0 TEACCH https: //www. youtube. com/watch? v=vkym. Zzmg 4 jw DIR Floor time https: //www. youtube. com/watch? v=nms. I 345 Pq. C 0 https: //www. youtube. com/watch? v=V-c 50 HNn. Pg 0&list=PLh 52 Q 8 f. Qu. ST_g. Qnxgx. TQc 5 e 92 k. Qo. Oda. A

Domaći zadatak ▷ Uporedite modele po dimenzijama koje se Vama čine relevantnim. Neka od pitanja koje možete koristiti pri analizi jesu: ○Gde se odvija tretman? ○Ko sprovodi tretman? ○Ko započinje aktivnosti, odrasli ili dete? ○U kojoj meri su roditelji angažovani? ○Na koji način je opažen autizam? ○Koja filozofija/vrednosti stoji u osnovi programa? ○Koji program procenjujete kao najkorisniji za Vas kao budućeg stručnog saradnika? Zašto? ▷ Svoje odgovore stavite u portfolio. ▷ Lični utisci i doživljaji nakon odgledanih snimaka su više nego dobrodošli.