NEZAPOSLENOST Nezaposlenost radna snaga zaposleni nezaposleni i stopa

NEZAPOSLENOST

Nezaposlenost, radna snaga, zaposleni, nezaposleni i stopa nezaposlenosti Radnu snagu čine ljudi koji rade, a imaju preko 16 godina, plus oni koji ne rade ali aktivno tragaju za zaposlenjem. Dakle, radnu snagu čini ukupan broj radnika koji uključuje i zaposlene i nezaposlene. Radnu snagu čine ljudi kjoi imaju posao ili su registrovani kao oni koji stalno traže posao. Obično oko polovine populacije učestvuje na tržištu rada. Svaki član domačinstva klasifikovan je u jenu od tri kategorije: 1. Zaposleni 2. Nezaposleni 3. Nije radna snaga.

Zaposleni su oni koji rade za platu najmanje 15 sati nedeljno, uključujući i skraćeno radno vreme i privremeno zaposlene. Nezaposleni su ljudi koji aktivno traže posao ili trenutno menjaju posao. Stopa nezaposlenosti predstavlja odnos broja nezaposlenih prema veličini radne snage pomnoženo sa 100. To je procenat radne snage koja je nezaposlena. Stopa nezaposlenosti = (broj nezaposlenih/radna snaga)x 100 Stopa nezaposlenosti, pogotovo ako je visoka, znači gubitak za proizvodnju i predstavlja teškoće za porodicu i pojedinca, a ako je suviše niska tada pritiska plate naviše što može da izazove inflatorne pritiske. Stopu učešća u radnoj snazi čini procenat odraslog stanovništva koje pripada radnoj snazi. Stopa nezaposlenosti je približna mera neiskorišćenih radnih potencijala nacionalne ekonomije.

Sezonska, frikciona i strukturna nezaposlenost i teorija efikasnih nadnica 1. Sezonska nezaposlenost. Sezonske varijacije u uslovima nezaposlenosti su istrajan i neminovan izvor nezaposlenosti. Nezaposlenost je praktično neizbežna, dok mi nastavljamo da uzgajamo poljoprivredne kulture, gradimo kuće ili idemo na skijanje. Na kraju svake od ovih sezona, na hiljade radnika mora u potragu za novim poslovima, pritom doživljavajući neku od sezonske nezaposlenosti.

2. Frikciona nezaposlenost. Postoje razni razlozi za ukazivanje na ovakvu vrstu nezaposlenosti. Mnogi radnici zbog finansijskih ili ličnih razloga napuštaju jedan i traže drugi posao. U tom procesu premeštanja sa jednog na drugi posao, ta osoba će možda izgubiti nekoliko dana ili čak nedelja rada, ali bez nekih ozbiljnih ličnih ili društvenih posledica. Naprotiv, oni koji provedu više vremena u traganju za poslom, mogu naći bolji posao. Period traženja posla pruža mogućnost da se sazna koji se sve poslovi nude kojse se sposobnosti i veštine zahtevaju i kako su plaćeni. Frikciona nezaposlenost je minimalna nezaposlenost koja nastaje zato što je radnicima potrebno vreme da našu posao koji najviše odgovara njihovim potrebama i ne može da se smanji.

3. Strukturna nezaposlenost. Nastaje kada se plata namerno održava iznad nivoa ravnotežnih nadnica pri kojoj se presecaju krive ponude i tražnje radne snage. Ona može biti posledica bilo uticaja sindikata, zakonskih regulativa o minimalnoj ceni rada, pregovora, nesklada nedovoljnog broja radnih mesta da bi se obezbedio posao za sve one koji žele da rade. Ova vrsta nezaposlenosti se odnosi na duži vremenski period. Strukturna nezaposlenost nastaje kada ponuđena količina radne snage prevazilazi traženu količinu radne snage. Ona nastaje zbog nesklada između znanja i radnih mesta koji je izazavan nedovoljnim brojem raspoloživih radnih mesta, odnosno promenama ponude i tražnje radne snage da bi se obezbedio posao svima koji žele da rade. Strukturna nezaposlenost se javlja zbog nadnica koje su iznad ravnotežnog nivoa za razliku od frikcione nezaposlenosti koja je rezultat traženja posla.

Teorija efikasnih nadnica Nadnice iznad ravnotežnog nivoa se vezuju za ovu teoriju pošto se njima može povećati produktivnost rada odnosno veličina autputa u preduzeću. Prema ovoj teoriji preduzeća posluju efikasnije odnosno profitabilnije ako su nadnice iznad ravnotećnog nivoa. Sledeći činioci determinišu ovu teoriju: - Zdravlje radnika Bolje plaćeni radnici imaju viši životni standard, bolju ishranu pa su i produktivniji. - Kvalitet radnika Preduzeće je spremno da isplati više realne nadnice da bi privuklo bolje radnike da konkurišu za radna mesta. - Trud radnika Preduzeća su spremna da isplaćuju nadnice iznad ravnotežnog nivoa kako bi podstakli radnike da se više trude, izbegavaju nerad i time sačuvaju svoja radna mesta. - Protok radnika Kako bi sprečili veći protok radnika preduzeća su spremna da isplaćuju više nadnice jer bi ih više koštalo zapošljavanje i obučavanje novih radnika koji bi bili i manje produktivni i neiskusni, nego povećanje zarade postojećem radniku kako bi se zadržao.

Traženje posla, neizbežnost frikcione i strukturne nezaposlenosti i rigidnost zarada Traženje posla je proces u kome se radnici povezuju sa odgovarajućim poslovima. Kada bi svi radnici i svi poslovi bili isti, tako da svi radnici mogu da rade sve poslove, traženje posla, odnosno nezaposlenost, ne bi predstavljalo problem. Međutim, radnici se razlikuju po svojim umećima i veštinama, a poslovi po svojim karakteristikama, pa je traženje posla neizbežno. Mnoge ljude koji traže posao, period između poslova može kočiti mesecima, čak i godinama, zato što nemaju kvalitete koje poslodavci zahtevaju. Traženje posla je proces u kom radnici nalaze poslove koji odgovaraju njihovim željama, umećima, veštinama, sposobnostima i znanjima.

Promene u sastavu tražnje posla u granama ili regionima nazivaju se sektorska pomeranja. Dakle, radnicima je potrebno vreme da nađu posao u novim sektorima. Ta sektorska pomeranja prouzrokuju frikcionu nezaposlenost, koja je neizbežna zato što se struktura privrede stalno menja. Iako minimalne nadnice nisu jedini razlog nezaposlenosti, one mogu da posluže kao osnova za razumevanje nekih drugih razloga strukturne nezaposlenosti. Kao što smo više puta istakli, u ravnotežnom modelu tržišta radne snage stvarna plata se prilagođava ravnoteži ponude i tražnje. Ipak, plate nisu uvek fleksibilne. Nekada su stvarne nadnice iznad nivoa koji određuje tržište. Nezaposlenost koja proizilazi iz rigidnosti plata i racionalizacije poslova naziva se strukturna nezaposlenost. Radnici su nezaposleni ne zato što traže poslove koji odgovaraju njihovim individualnim veštinama, nego zato što po trenutnim platama ponuda radne snage prevazilazi tražnju. Ovi radnici jednostavno čekaju da poslovi postanu dostupni. Nezaposlenost koja proizilazi iz rigidnosti zarada i racionalizacije poslova naziva se takoše strukturna nezaposlenost.

Zakon o minimalnoj nadnici, uticaj sindikata na plate, klasična nezaposlenost i prirodna stopa nezaposlenosti Umesto da čekaju da im tržišni odnosi podignu plate, radnici mogu da traže od vlade da interveniše. Vlada Srbije donosi odluku o minimalnoj ceni rada, kao što su mnoge zemlje sveta regulisale da nijedan radnik ne može biti plaćen manje od minimalne cene rada. Minimalne nadnice odnosno plate se određuju kolektivnim ugovorima za odgovarajuću kategoriju rada. Klasična nezaposlenost je nezaposlenos koja nastaje kada se nadnice namerno održavaju iznad nivoa pri kom se presecaju krive ponude i tražnje radne snage. Ravnotežna zaposlenost predstavlja stopu zaposlenosti kada je tržište rada u ravnoteži.

Radnička udruženja tj. Sindikati su još jedna snaga koja pokušava da ukine ravnotežnu nadnicu, odnosno platu. Da bi to ostvarili oni obrazuju udruženje i kolektivno pregovaraju sa predstavnicima poslodavaca i valde. Formiranje unije sindikata ne ukida zakon tržišta ponude i tražnje. Ukoliko sindikat uspe da pregovorima poveća nadnicu pojaviće se višak radne snage tj. Nezaposlenost na tržištu rada. Sindikati tj. Zakon o minimalnim nadnicama mogu da razmene niži nivo zaposlenosti za viši nivo nadnica. Kada se tržište rada uravnoteži, duž AB predstavlja prirodnu stopu nezaposlenosti odnosno one radnike koji nisu spremni da prihvate ponudu da rade po ravnotežnoj nadnici. Ovaj oblik nezaposlenosti iznosi između 4% i 6% i naziva se prirodna stopa nezaposlenosti ili ravnotežna nezaposlenost. Ona obuhvata frikcionu i strukturnu nezaposlenost.

Tržišno određivanje plata Tržište radne snage je podeljeno na veći broj pojedinačnih tržišta. Zbog mnogih činilaca postoje znatne razlike u visini nadnica: kompenzirajući dohoci, razlike u kvalitetu rada, jedinstveni pojedinici za određeni rad sa elementima rente, segmentacija tržišta rada. . . Kolektivno pregovaranje sindikata, poslodavaca i vlade To je proces u kom sindikati i preduzeća dolaze do zajedničkog dogovora o uslovima zapošljavanja. Plate, uslovi zapošljavanja i ostale beneficije udruženih radnika određene su kolektivnim ugovorima. Štrajk Predstavlja krajnje sredstvo za povlačenje radne snage iz preduzeća organizovano od strane sindikata. To je osnovno sindikalno pravo i moćno sredstvo radne snage.

Kejnzijanska, voljna i nevoljna nezaposlenost Kejnzijanska nezaposlenost Naziva se još i nezaposlenost usled nedovoljne tražnje za radnom snagom ili ciklična nezaposlenost. Reč je o nevoljnoj ili prinudnoj nezaposlenosti tj. Neravnoteži tržišta rada izazvana nedovoljnom agregatnom tražnjom i sporim usklađivanjem nadnica. Ona ukazuje na postojanje viška kapaciteta i nedovoljnu veličinu proizvedenog autputa. Voljna nezaposlenost Radnik je voljno nezaposlen ako pri datom nivou zarada on želi da bude i dalje u sastavu radne snage odnosno još ne ćeli da prihvati posao. Nevoljna ili prinudna nezaposlenost Nastaje kada radna snaga prihvata posao po tekućoj visini

Ukupnu tj. Stvarnu nezaposlenost možeo podeliti u dva dela: - Ravnotežna ili prirodna stopa nezaposlenosti koja je određena normalnim promenama ponude i tražnje na tržištu rada - Kenzijanska nezaposlenost ili ciklična nezaposlenost koja nastaje usled nedovoljne tražnje , sporog usklađivanja nadnica i veličine autputa pa se naziva i nevoljna ili prinudna nezaposlenost.

Stvarna u odnosu na prirodnu i cikličnu nezaposlenost, autput gep i Okunov zakon Ciklična nezaposlenost se dešava kada jednostavno nema tražnje za poslovm. Uobičajeno je da se u recesijama nezaposlenost povećava a u ekspanzijama nezaposlenost opada. Prirodna stopa nezaposlenosti je normalna stopa nezaposlenosti oko koje fluktuira stvarna stopa nezaposlenosti, ona nastaje od efekata frikcione i strukturne nezaposlenosti. Stvarna stopa nezaposlenosti predstavlja prirodnu stopu nezaposlenosti uvećanu za cikličnu nezaposlesnot. Autput gep predstavlja procentualnu razliku između stvarnog nivoa realnog GDP i potencijalnog autputa.

Okunov zakon Visoka rast domaćeg proizvoda obično je povezan sa smanjenjem stope nezaposlesnosti a nizak rast domaćeg proizvoda je vezan za rast stope nezasposlenosti. Stopa nezaposlenosti = prirodna stopa nezaposlenosti – (0, 5 x autput gep) Analize Okunovog zakona se zasnivaju na autput gepu tj. Odstupanju realnog GDP od potencijlnog GDP i stopi nezaposlenosti. Negativan odnos između autpu gepa i stope nezaposlenosti (Okunov Zakon) govori da rast autput gepa od 1% smanjuje stopu nezaposlenosti za oko 0, 5%.