GRAA ZEMLJE Minerali Stene Podela stena Uenik Milica

GRAĐA ZEMLJE Minerali Stene Podela stena Učenik: Milica Grujić Profesor: Vera Milićević

GRAĐA ZEMLJE Nauka o građi Zemlje, njenom sastavu i istoriji naziva se geologija. Zemlja ima oblik najsličniji telu koje se zove geoid. Sastoji se iz 4 geosfere (koncentrične lopte) - litosfera ( Zemljina kora) - Zemljin omotač - srednji sloj - jezgro

LITOSFERA Zemljina kora je spoljni stenovit omotač debljine od 8 do 60 km. Razlikuju se dva sloja : - Si. Al je sloj od lakih elemenata ( Si i Al) - Si. Ma je donji deo kore u kome najviše ima Si i Mg

ZEMLJIN OMOTAČ Dopire do dubine od 1200 km. U njemu su temperature od 1200 co SREDNJI SLOJ U srednjem sloju ima najviše Fe ( gvožđa) i alumosilikatne mase u obliku magme.

ZEMLJINO JEZGRO Najviše zadrži gvožđa i nikla. Pod velikim je pritiskom i na temperaturi od 5500 Co Idući u dubinu od zone neutralne temperature, na svakih 33 m temperatura raste za 1 Co

MINERALI Neorganska jedinjenja koje imaju homogeni sastav. Dele se na : - pirogene (nastali kristailisanjem) - taloženi ( nastali taloženjem ili kristailsanjem rastvora) - metamorfni ( nastali preobražajem već postojećih minerala u dubini litosfere ) - sekundarni ( nastali raspadanjem minerala na litosferi ) - petrogeni ( ulaze u sastav stena )

MORFOLOŠKO – STRUKTURNE OSOBINE MINERALA Minerali se u stenama mogu javljati u sledećim oblicima : Kristalnim Kristalastim Amorfnim KRISTALNI OBLICI MINERALA Oni imaju minerale čije i najsitnije čestice imaju pravilan geometrijski oblik tj. oblik pravilnih poliedara.

KRISTALASTI OBLICI MINERALA To su minerali čija je unutrašnja građa pravilna, a spoljašnja nije. To je najčšće slučaj sa mineralima koji su nastali u dubini Zemljine kore i nisu imali prostora da se pravilno razviju. Imaju vlaknast, listast ili štapićast oblik. AMORFNI OBLIK MINERALA To su minerali koji nemaju pravilnu ni spoljašnju ni unutrašnju gradju.

FIZIČKE OSOBINE MINERALA 1. Tvrdoća minerala - je otpor koji mineral pruža ako ga para neki drugi predmet - utvrđuje se na osnovu Mosove skale na kojoj su pored tvrdoća od 1 do 10 poređani minerali idući od manje otpornih ka najotpornijim. 2. Fiziološka svojstva - to su boja, miris i ukus Npr. : Fe ima tamnu boju, HCl ima slan ukus a glina ima miris zemlje.

3. CEPLJIVOST Ovu osobinu poseduju minerali čija je kohezija razločita u različitim pravcima, tako da se mineral pri udaru lomi po glatkim i ravnim površinama. 4. PRELOM Dešava se pri udaru minerala čija je kohezija ista u svim pravcima i takav prelom je neravan.

HEMIJSKA SVOJSTVA MINERALA Minerali se sastoje najčešće od 2 ili više hemijskih elemenata, ali postoje i oni koji se sastoje samo od jednog hemijskog elementa. To su dijamant, zlato, srebro, platina, živa i grafit. Delimo ih na : - silikate – soli silicijske kiseline - karbonate – soli ugljene kiseline - oksidi – jedinjenja koja sadrže O - sulfati – soli sumpone kiseline - sulfidi – jedninjenja sa sumporom

1. FELDSPATI SILIKATI: Ulaze u sastav stena. Pod dejstvom atmosferilija se raspadaju u kaolin, a tvrdoća im je 6.

2. KAOLIN Ima karakterističan miris. Upija vodu , bubri i postaje plastičan. Tvrdoca je od 2 – 3.

3. LISKUNI U stenama se nalazi u obliku tankih listova. Imaju sedefasti sjaj. Otporni su na delovanje vode i zato se često talože u pesku i glini.

4. OLIVIN Mineral maslinastozelene boje. Veoma je postojan. Pod dejstvom atmosferilija prelazi u serpentin.

5. SERPENTIN Kristališe u obliku listića, a često ima i vlaknasti oblik (azbest).

6. TALK Nastaje metamorfozom olivina. Ima svetlu boju. Tvrdoća je 1.

STENE Stene su sastavni deo Zemljine kore. Međusobno se razlikuju po vrsti minerala koji ulaze u njihov sastav. Nauka koja je bavi proučavanjem stena naziva se petrologija. Stene koje se sastoje od samo jednog minerala su retke ( krečnjak – od 1 minerala kalcita ).

STRUKTURA I TEKSTURA STENA Ovo su važne karakteristike jer od njih zavisi čvrstoća stene, otpornost na habanje, glačanje, poliranje i slično. Struktura stena predstavlja oblik zrna minerala i njihove veličine u steni. Može biti : -zrnasta -porfirska -kristalasta -klastična

ZRNASTA STRUKTURA Ovakvu strukturu imaju dubinske magmatske stene. Odlikuju se zrnima približno iste veličine. Lako se glačaju i poliraju. Npr. : Granit se sastoji od zrna minerala liskuna, feldspata i kvarca.

PORFIRSKA STRUKTURA STENA Karakteristična je za površinske magmatske stene. Jasno se razlikuju krupna zrna kristala i sitnozrna masa. Ovakve stene se ne glačaju već ostaju habave.

KRISTALASTA STRUKTURA STENA Ovu strukturu imajuu sedimentne stene koje su nastale iz nekih drugih raspadnutih stena koje su se taložile u rastvorima. KLASTIČNA STRUKTURA STENA Imaju je sedimentne stene koje su nastale od mehaničkih sedimenata ( od komada raspadnutih stena ).

TEKSTURA STENA Ona pokazuje prostoran raspored minerala u steni. Masivna tekstura– Imaju je stene čija je cela masa jednolična. Od ovakvih stena možemo uzimati velike blokove.

PARALELNA TEKSTURA Minerali su poređani u paralelne ravni. FLUIDALNA TEKSTURA Minerali su poređani u pralalelne valovite ravni. MEHURASTA TEKSTURA Imaju stene nastale naglim hlađenjem pa u sebi sadrže šupljine. BREČASTA TEKSTURA Imaju je stene koje su nevezane, a zatim su se povezale sa nekim vezivom.

PODELA STENA Magmatske ( površinske i dubinske ) Površinske su nastale hlađenjem lave na površini litosfere. Struktura ovih stena nije ravnomerna jer zbog naglog hlađenja zrna nisu očvrsnula jednake veličine. To su plovućac, trahit, porfir, bazalit. Dubinske magmatske stene nastaju očvršćavanjem magme u dubini Zemlje pod visokim pritiskom i temperaturom. Proces je spor pa zrna jednako očvršćavaju i tekstura je ravnomerna. To su granit, sijenit i gabro.

SEDIMENTNE STENE Nastale su mehaničkim i hemijskim raspadanjem postojećih stena. Taj materijal se transportovao i taložio, pa vremenom i očvrsnuo. U njihov sastav ulaze čvrsti minerali poput kvarca i muskolita, a ređe minerali poput kalcita i gipsa.

DELE SE NA : Šljunčane - drobina - breča - šljunak - konglomerat Peščane - pesak - peščar Prašinaste - prašina - les Glinene - glina - ilovača - laporac

METAMORFNE STENE Nastaju metamorfozom magmatskih i sedimentnih stena usled visokih pritisaka i tempreratura koji vladaju u dubini Zemljine kore. Dele se na parastene ( nastale od sedimentnih stena ) i ortostene ( nastale od magmatskih stena ). Prema struturi ih delimo na : a) kristalaste škriljce b) masivne metamorfne stene

KRISTALASTI ŠKRILJCI U njih spadaju gnajs, mikašist i filit. MASIVNE METAMORFNE STENE U njih spadaju mermer i kvarc.