UGALJ Ugalj je crna ili crnosmea sedimentna stena

UGALJ

Ø Ugalj je crna ili crno-smeđa sedimentna stena organskog porekla koja ima sposobnost gorenja, pa se koristi kao fosilno gorivo koje se vadi iz zemlje rudarskim metodama. Sastoji se primarno od ugljenika i ugljovodonika, ali i drugih supstanci. Veoma je važno gorivo i izvor električne energije.

Nastanak uglja Proces nastanka uglja nije u potpunosti objašnjen. Okvirno se proces nastanka može podeliti na dve faze: n pripremna faza ili faza humifikacije U ovoj fazi se vrši akumulacija, izmena i transformacija organske supstance u treset, odnosno sapropel. Ovo se ostvaruje na površini zemlje u vodenoj sredini, pod dejstvom mikrobiotičkog faktora i u anaerobnim uslovima. Faza traje desetinama hiljada godina. n faza ugljenifikacije (karbonizacije) Ova faza obuhvata procese u kojima se treset, odnosno sapropel, putem dijageneze i metamorfizma pretvaraju u lignit, mrki ugalj, kameni ugalj i antracit. Ova faza se odvija u delovima zemljine kore gde postoje anaerobni uslovi i adekvatan pritisak i temperatura. U ovom procesu se ostvaruje povećanje procenta ugljenika u organskoj supstanci, uz smanjivanje procenta kiseonika, vodonika i azota. Ø

Ugalj je postojao mnogo ranije u istoriji Zemlje.

Ø Ugalje se sastoji od izumrlih biljaka koje se nalaze pod zemljom mnogo miliona godina. Biljek su se tokom vremena presovle i okamenile. To se zove smedji ugalj ili kameni ugalj.

Podela prema poreklu Ø Postoje razne metode za klasifikaciju prema poreklu, nameni, starosti, toplotnoj moći i drugim osobinama uglja. Prema klasifikaciji Ekonomske komisije OUN za Evropu postoji samo podela na kameni i mrki ugalj. Kameni ugalj ima gornja toplotnu moć, bez pepela. Ispod te granice su vrste mrkog uglja, gde se lignit takođe računa u tu grupu. Međutim u nekim prikazima se odvojeno prikazuje i lignit gde se granica toplotne moći uglja.

n Lignit se odlikuje očuvanom drvenastom strukturom, bledo su mrke ili prljavo žute boje.

n Mrki ugalj se odlikuje slabije održanom drvenastom strukturom, mrke je crne boje. Od kamenog uglja se razlikuje, što pored humusnih supstanci sadrži i izvesnu količinu humusnih kiselina.

Ø n n n Kameni ugalj se deli na više podgrupa. Kriterijum za klasifikaciju je količina isparljivih supstanci. Antracit poluantracit mršavi kameni ugalj masni kameni ugalj gasnoplameni kameni ugalj.

REZERVE UGLJA U SRB Ø Nisko kalorični ugalj - lignit čini oko 92% rezervi primarne energije u Srbiji i oko 99% ukupnih rezervi uglja. Njegova je upotrebna vrednost, zbog velikog sadržaja vlage i pepela, kao i male toplotne moći (7000 k. J/kg), uglavnom ograničena na proizvodnju el. energije. Povoljna okolnost u odnosu na većinu lignita u okolnim zemljama je, pored pogodnih uslova eksploatacije i nizak sadržaj sumpora.

Ø Rezerve lignita, tj. 90% rezervi uglja skoncentrisana su u 4 velika basena (Kosovski, Metohijski, Kolubarski i Kostolački) sa veoma povoljnim uslovima za razvoj površinske eksploatacije. Kosovski je bazen po rezervama, po pogodnostima za razvoj površinske eksploatacije i niskim spec. ulaganjima i troškovima proizvodnje jedan od najvećih u ovom delu Evrope (nizak odnos otkrivke i uglja, velika prosečna debljina ugljenog sloja i nizak sadržaj sumpora).

PROIZVODNJA I POTROŠNJA UGLJA U SRBIJI Ø Proizvodnja uglja za termolektrane i ostale potrošače odvija se u EPS-u u četiri javna preduzeća: JP Rudarski basen "Kolubara", JP Površinski kopovi "Kostolac", JP Površinski kopovi "Kosovo" i JP za podzemnu eksploataciju uglja. Od proizvedenih količina uglja u 2001. godini 90% je utrošeno na proizvodnju električne energije, a od ovog uglja u TE je proizvedeno 67. 5% ukupne proizvodnje električne energije u EPS-u. Preostali deo proizvedenog uglja je plasiran na tržište za potrebe industrije i široke potrošnje kao komadni ugalj (6%) i za proizvodnju sušenog uglja (4%). Od ukupno proizvedenih količina uglja (podzemne eksploatacije) u 2000. godini za proizvodnju električne energije je isporučeno 19%, dok je za potrebe industrije i široke potrošnje isporučeno 81% proizvedenog uglja.

PROIZVODNJA UGLJA U SRBIJI 1970 -2000

Zanimljivosti Ø Na primer, u SAD sagorevanjem uglja se dobija polovina potrebne električne energije, dok u Srbiji učestvuje u ukupnoj potrošnji preko 50%, dok u proizvodnji struje energetski učestvuje sa preko 85% (u termoelektranama). U finalnoj potrošnji ugalj (uz koks i sušeni lignit) učestvuje sa 14%. Proizvodnja uglja boljih kvaliteta u Srbiji je niska i sa trendom daljeg opadanja.

Kaže se da na svetu ima još dovoljno uglja za slijedećih dve stotine godina. Međutim, da li biste zaista želeli udisati ugljem zagađeni vazduh i tih narednih dvesta godina? Ako ne biste, onda učinite nešto po tom pitanju još sada!