TEHNIKA NAPADA Prof dr Vladan Markovi vladanmarkovicsingidunum ac

TEHNIKA NAPADA Prof dr Vladan Marković vladanmarkovic@singidunum. ac. rs

Taktika igre u vaterpolu Opšte karakteristike Svaka ekipa treba da je sastavljena od kvalitetnih pojedinaca, koji deluju u okvru celine, sa ciljem postizanja pobede. Taktika igre ima primarno značenje i najčešće uspeh ekipe u sportskoj borbi zavisi od nje. Tehnička priprema omogućuje igračima da dobiju različita znanja za izvođenje igre, a taktika obezbeđuje njihovu racionalnu primenu. Taktika se planira sredstvima i metodama za borbu sa protivnikom, i to za svaku utakmicu posebno. Tako se i taktika razlikuje od strategije, jer obuhvata pripremu za određeno takmičenje, a ne za ceo ciklus. Trajanje napada ogreničeno je na 30 sekundi, i u tom periodu napadači teže postići gol ili “zaraditi” isključenje odbranbenog igrača i produžiti napad. Taktika je tesno povezana sa pravilima, pa se i zato mora prilagođavati raznim promenama i inovacijama.

Taktika igre u napadu Napad je faza igre u kome je jedna od ekipa u posedu lopte, i pokušava da da gol. Taktika u napadu može da bude: Individualna, grupna i ekipna. Kaže se da je napad, najbolja odbrana, a da bi se realizovao dobar napad, igrači se moraju uspešno otkrivati, prateći usput kretanje lopte i svih igrača. Otkrivanje mora da bude iznenadno za protivnika, tako da dobiješ što više slobodnog prostora. CENTIMETAR U VODI=METAR NA ZEMLJI! INDIVIDUALNA TAKTIKA je duel jednog napadača protiv jednog odbrambenog igrača, bez pomoći svojih saigrača u kome vaterpolista koristi svoja lična znanja i veštine da realizuje opšte ekipne ciljeve. Sposobnost da se nadigra protivnik, dozvoljava napadaču da ima čist šut na gol, koji uglavnom rezultira pogodkom. Individualna taktika igrača u napadu može da bude sa i bez lopte.

Kretanje igrača u napadu bez lopte Postavljanje na mesto Napadač pokušava da se oslobodi od svog čuvara (brzim i kratkim otplivavanjem), a da ne napravi prekršaj, da primi loptu i da je uputi na gol ili da doda bolje postavljenom saigraču. Igrač koji je u igri uspeo da se postavi u povoljan položaj (aktivnu poziciju) pre prijema lopte, ima dobru sposobnost manevrisanja Manevrisanje Da bi u toku igre, igrač mogao uspešno da realizuje određene taktičke zadatke, mora često da manevriše. Česta otplivavanja i promene pozicije napadača, iscrpljuju protivnika, i odbrana slabi. Napadač nastoji da privuče deo odrane na sebe, oslobađajući tako prostor za svoje saigrače koji mogu efikasno završiti napad. Lažna kretanja (FINTE) To su kretanja koja imaju za cilj da zbune protivnika, sakriju osnovne namere napadača i izbace čuvara iz igre. Finte se sastoje prvo iz lažnog kretanja, pa posle iz onog pravog, sa ciljem da se oslobodimo od odbrambenog igrača, i stvorimo povoljnu poziciju za dodavanje ili šut. Blokade (odnosno njene podvrste ukrštanja) su kad jedan igrač svojim kretanjem veže jednog ili dva protivnička igrača i onemogući im da čuvaju napadača, a samim tim i omoguće stvaranje povoljne šanse za šut svom saigraču. Početak blokada mora da bude iznenadan, brz i neprimetan uz sporazumevanje dogovorenim znakovima sa saigračem (slika 2).

Kretnja igrača sa loptom Kada su igrači u posedu lopte, moraju izvoditi različita kretanja da bi stvorili povoljnu poziciju za šut na gol. Bez prethodne dobe tehničke pripreme, ne možemo ostvariti ni razne taktičke zadatke. U kretanja sa loptom u napadu spadaju: uzimanje i hvatanje lopte, vođenje i blokiranje lopte, plivanje sa loptom u ruci, izdizanje i prenos lopte, dodavanje lopte (poprečno, diagonalno, parabola), šutevi na gol (iz mesta, iz kretanja, sa leđa, šrauba, bočno, guranje lopte. . ), kao i mnogobrojna lažna kretanja s loptom u ruci. GRUPNA TAKTIKA Grupna taktika predstavlja istovremeno, ali individualno delovanje svih igrača u fazi napada. U grupnoj taktici napada razlikuju se razni oblici protivnapada. Zamena igrača Broj zamena nije ograničen, tako da od svih 11 igrača mogu igrati, i trener može stalnim zamenama držati najpogodnijih 7 igrača u bazenu za određenu fazu igre (gleda se na individualne greške, tok igre i emocionalno i fizičko stanje igrača) i nivoa utakmice (eksperimentalna zamena predstavlja proveru novih igrača u različitim uslovima i situacijama u igri). Izmene, uzimaju se u obzir i dobri potezi određenih igrača u toku igre, koji svojim majstorijama podižu raspoloženje i borbeni duh cele ekipe.

Protivnapad U razvoju savremene taktike vaterpola značajno mesto ima protivnapad, kao način koji može da bude najefikasniji za postizanje gola. On se uvežbava u svim situacijama u igri, i u odnosu na saradnju između igrača u napadu i odbrani, može da bude: individualan, grupni i ekipni. Kontranapad kreće iz dobre odbrane (efektna odbrana ili kontrafaul), proigravanjem slobodnog igrača u napadu dugom loptom od strane golamana. Osnovna stvar u realizaciji je brzo plivanje, otkrivanje i ostvarivanje slobodnog prostora za šut. Slika 3. Početak i varijante protivnapada Individualan protivnapad je u suštini pojedinačna akcija igračakoji u odbrani oduzima loptu i energično i brzo pliva ka golu protivnika gde uspešno realizuje napad i postiže gol (slika 3). Grupni protivnapad U zavisnosti od odnosa napadača i odbrambenih igrača protivnapad moće da bude 2: 1, 3: 2, 4: 3, 5: 4, i bez pravog rasporeda, nema ni precizne realizacije.

Protivnapad 2: 1 U napadu učestvuju dva napadača i jedan odbrambeni igrač. Oba napadača plivaju paralelno prema stativama gola, kada dođu na 2 m, igrač koji ima povoljniju situaciju i koji nije čuvan, upućuje snažan šut na gol i realizuje napad. Protivnapad 3: 2 Trojca igrača idu ka golu a dvojca su u odbrani. Dvojca napadača se postavljaju u prvu liniju malo šire od stativa a treći na sredinu druge linije. Oni se dodaju i igrač koji stvori povoljnu poziciju šutira na gol. Protivnapad 4: 3 Trojca napadača su na prvoj liniji, a jedan na drugoj. Odbrana pokriva igrače na prvoj liniji, a lopta je kod igrača u drugoj liniji. Taj napadač izvodi finte i mahanja da bi privukao nekog odbrambenog igrača, i tako oslobađa prostor nekom od saigrača iz prve linije, koji dobija loptu i realizuje napad. Ukoliko napadač iz druge linije ne biva napadnut, on sam realizuje napad. Protivnapad 5: 4 Ova varijanta napada sadrži 5 igrača u napadu, i to tri na prvoj liniji i dva na drugoj. Odbrana je postavljena u formaciji 3: 1. Realizacija ovog napada ide preko desnog napadača iz druge linije, koji sa loptom ide ka golu i navlači odbrambene igrače. Ukoliko ga niko ne napadne, on šutira na gol, a ukoliko ga napadne neko on dodaje svom saigraču na drugoj liniji koji šutira, ili proigrava napadača iz prve linije. Ekipni protivnapad Za ekipni protivnapad u vaterpolu se smatra onaj u kome je odnos igrača 6: 5 (slika 3 a). Ovaj protivnapad, započinje od golmana, posle uspešne odbrane gola. Igrači iz odbrane brzo plivaju u napad i raspoređuju se 3: 3, a igrači iz napada se raspoređuju u odbranu u formaciji 3: 2. U predloženoj varijanti realizaciju izvodi neko od spoljnih napadača sa druge linije. Slika 3 a. Ekipni protivnapad

Ekipna taktika U ekipnoj taktici obično se formiraju dva vida napada: napad sa igračem više i pozicioni napad. Igrač više Statistika pokazuje da između dve ekipe podjednakog kvaliteta, pobeđuje ona koja je uspešnija u realizaciji igrača više. U tim uslovima, pre svega treba se optimalno napraviti raspored igrača oko protivničkog gola u zoni napada, u skladu sa individualnim kvalitetima igrača na određenoj poziciji. U praksi je utvrđeno da je najuspešniji način postavljanja igrača da 4 napadača budu na prvoj liniji, a dva na drugoj (slika 3). Slika 3. Igrač više 4: 2 Ređe se primenjuje formacija 3 -3, a ponekad se prelazi iz jedne u drugu varijantu. Sa ciljem da se iznenadi i zbuni protivnik i sve to za 20 sekundi, koliko traje isključenje. Igrači u prvoj liniji treba da budu raspoređeni u polukrug i postavljeni od gola 2 -2. 5 m, svako udaljavanje od gola otežava realizaciju. Pri izboru igrča za određena mesta, najpre se biraju igrači za krilne pozicije, po mogućstvu za desno krilo levoruk igrač, koji može uspešno da završi napad. Igrač na prednjoj liniji, levo krilo, treba dobro da vlada tehnikom šutiranja, jer je to pozicija koja često ima priliku za dobar šut. Jedan od centralnih napadača, treba da bude dobar organizator, iskusan i dobar tehničar. U drugoj liniji napada, treba da budu postavljeni, pre svega dobri plivači koji mogu korigovati greške saigrača (loše dodavanje ili uhvatiti blokiranu loptu) ili se po izgubljenoj lopti brzo vratiti u odbranu, takođe i oni treba da budu dobri šuteri sa srednje daljine.

Igrač manje u igri Pri vođenju napada sa igračem manje, nastoji se da se dobije na vremenu, tako što se ne ide u brzoplete akcije i šutiranja na gol, posebno iz nepovoljnih pozicija. Lopta se u svom posedu može zadržati ceo napad od 30“, pod uslovom da se aktivno igra, u tom vremenu kazna za isključenje od 20“ će isteći i ekipa će biti kompletna. Ukoliko se ne potroši dovoljno vremena i lopta se izgubi, svi igrači se brzo vraćaju u odbranu. Delovanje pri jednakom broju igrača-POZICIONI NAPAD Kada igrači nemaju prilike za kontranapad, zauzima se određena pozicija u napadu i igra pozicioni napad. On je najbolji protiv zonske odbrane i kad je ravnoteža na terenu. Do izraza dolaze dobri tehničari, koji sa individualnim akcijama mogu da naprave povoljnu poziciju, razbiju zonsku odbranu protivnika i stvore dobru šansu za gol ili dodavanje prema saigraču koji uspešno realizuje napad. U fazi napada pri ravnoteži na terenu, obično se primenjuju brza i kratka, pojedinačna ili grupna uplivavanja, stvarajući tako šansu za dodavanje slobodnom igraču koji može uspešno da šutira na gol. Može se igrati sa jednim ili dva centra ili bez. Napad sa jednim centrom U savremenom vaterpolu obično se igra sa jednim isturenim, visokim i fizički snažnim centrom, sa dobro izgrađenom tehnikom šuta (vijak ili šrauba) iz raznih situacija. Sidraši se po zadatku ubacuju na liniju od 2 m, sa ciljem da ugroze gol, ili da iznude isključenje odbrambenog igrača ili da privuku odbranu ka sebi i proigraju drugog slobodnog saigrača koji realizuje povratnu loptu u gol. Dobra zonska odbrana ili udvajanje sidraša može onemogućiti njegovu uspešnu igru.

Napad sa dva centra U fazi napada često se primenjuje igra sa dva isturena napadača na liniji od 2 m, posebno ako ekipa raspolaže sa dobrim i korpulentnim tehničarima, koji mogu dobro međusobno sarađivati između sebu u blizini gola. Sva njihova kretanja moraju biti usaglašena i brza da ne bi bili izblokirani od strane odbranbenih igrača. Uspešnom šutiranju u ograničenom prostoru može predhoditi i manevrisanje ili finta. Ako nema mogućnosti da se uspešno šutira na gol, može se iznuditi i isključenje. Napad bez centra U uslovima napada bez centra, igrači uplivavaju u slobodan prostor, i isplivavaju preko krila. Uplivava se individualno, u paru u trouglu, sa tkz. blokadom od saigrača. Frontalna raspodela u prvoj liniji sa tri igrača se ne preporučuje, jer se smanjuje dinamičnost napada i oslabljuje pozicija za eventualno brzo vraćanje u odbranu. Uz dobru kretnju bez lopte i rotiranje mesta igrča, stiče se povoljna pozicija za šut. Ova vrsta napada se danas slabo igra, zbog ekipa koje su usavršile zonsku odranu, i uz to imaju dobrog golmana. Ali zbog taktičkih iznenađenja treba uvežbati sve varijante napada i primenjivati ih prema potrebi.

DA ZAKLJUČIMO Osnovni cilj napada u vaterpolu je ZBUNITI PROTIVNIKA. Uz već pomenute principe, ovo je igra u kojoj su TRIKOVI neophodni, više nego u bilo kojoj kolektivnoj igri. Pobednik je onaj koji poznaje više trikova i koji zna kako te trikove primeniti na različite načine u pogodnim trenutcima.

HVALA NA PAŽNJI ! vladanmarkovic@singidunum. ac. rs