Sport PLIVANJE i vaterpolo Doc dr Vladan Markovi

Sport: PLIVANJE i vaterpolo Doc dr Vladan Marković Teorija i metodika plivanja

TEORIJA PLIVANJA ko se povede praksom bez teorije, taj je kao kormilar koji se ukrcava na lađu bez kormila i kompasa i nikad nije siguran gde plovi • Leonardo da Vinči • Karakteristike i značaj plivanja Zadatak učitelja je da u svom učeniku probudi učitelja. . • Plivanje je kretanje tela na površini vode u horizontalnom položaju pomoću pokreta ruku i nogu bez upotrebe pomoćnih sredstava • Plivanje doživljava veliku ekspanziju( izgradnjom bazena, uvođenjem u sistem školstva , rekreacije, otvaranje velikog br. Klubova, popularnost i lepota. . ) • Čovek doživljava veliko zadovoljstvo u vodi ali neretko ga i voda porazi( Voda je dobar sluga , ali opasan gospodar) • Čovek u vodi zadovoljava svoju: biološku potrebu za kretanjem, psihičku potrebu za dokazivanjem, takmičenjem i pobeđivanjem, socijalnu potrebu za druženjem. .

ZNAČAJ PLIVANJA : *Štiti od pogibije u vodi, nesreći i ratu *Pomaže pravilnom fizičkom razvoju ( poboljšanju zdravlja) *Poboljšava motoričke i funkcionalne sposobnosti dece i omladine *Ojaćava muskulaturu( kičmeni stub, mišiće leđa, grudi i ramenog pojasa) *Razvija organe: za disanje(vitalni kapacitet) i sistem krvnih sudova(minutni volumen+, frekvencija-, terapija) *Čeliči organizam (na otvorenom u prirodi, u hladnoj vodi, termoregulacija. . ) *Pruža psihičko rasterećenje, odmor i razonodu

Karakteristike plivanja: U toku sistematskog plivanja(kao zaštita od preteranog rashlađivanja) kod plivača se stvara sloj potkožnog masnog tkiva koji deluje kao izolator. U obuci neplivača formiraju se društveno poželjne osobine( kolegijalnost, prijateljstvo, tolerantnost. . ) Kod neplivača voda izaziva strah, dok kod plivača raste radosno raspoloženje srazmerno napredovanju u obuci plivanja Plivanjem se mogu baviti svi uzrasti i oba pola sa različitim ciljevima: *ostvarivanjem vrhunskih sportskih rezultata(mladi ispod 20 god. , invalidi), *pravilan razvoj psiho-fizikih ossobina mladih (deca bolje uče, sigurnija su i fiz. spremnija), *održavanje zdravlja i vitalnosti starijih

• Plivački trening je monoton( plivač je slep, gluv i nem) i razvija fizičku silu, izdržljivost, snagu volje i upornost u radu • Znanje plivanja se prenosi u sve vodene sportove • Plivanje pomaže u lečenju: organa za disanje, sistemu krvnih sudova, oduzetosti, sprečavanja posledice povrede, otklanjanju nekih fizičkih nedostataka • Svaki plivač bi morao da zna veštinu spasavanja u vodi

Pedagoško-psihološki aspekti plivanja Radni čovek je sve više okrenut prema prirodi i vodi( radi očuvanja zdravlja, relaksacije i prijatnog osećanja koje doživljavaju u vodi) Zbog lakseg savlađivanja straha od vode obuka plivanje se planira u najranijem detinjstvu( predškolsko i početak osnovne škole- nije obavezno? ? ). Dobro je da obuci plivanja kod deteta prethodi pozitivna verbalna priprema o lepoti plivanja uz brčkanje u plićaku na moru u društvu najbližih Strah od vode kod dece i odraslih se razlikuje

Učitelj plivanja treba da bude prijatan i da “opusti ”polaznika u vodi, jer savlađivanje i usavršavanje plivanja je vezano za finu koordinaciju rada i labavljenje mišića udova Dugotrajnim i sistematskim plivanjem stiče se “osećaj vode” (pomaže u savlađivanju pravilne tehnike) Kod početnika radi lakšeg stvaranje osećaja za vodu mogu se koristiti i pomoćna sredstva Sticanje osećaja otpora vode je dobar pokazatelj ulaska u sportsku formu teško se stiče(višegodišnjim treningom) ali lako gubi(pauza, pretreniranost, trema na takmičenju, hladna voda) Dugotrajnim cikličnim treningom plivač stiče osećaj za vreme i tempo koji pomaže u taktici trke

Energetski aspekti plivanja U plivanju se u zavisnosti od deonice plivanja rad pokriva iz tri poznata izvora podjednako bitna i to: • Aerobni izvori značajni su u dužim takmičarskim deonicama kao i u bržem oporavku (resinteza mlečne kiseline), • Anaerobno glikolitički izvor koji je bitan u toleranciji mlečne kiseline i značajan je kod većine sportista i • Anaerobno fosfageni, koji je značajan kod sportista na kraćim takmičarskim deonicama, ali i na početku trke dužih disciplina

• Rashod energije u plivanju je 5 -10 puta veći nego kod trčanja • Pri istoj brzini plivanja žene troše manje energije nego muškarci (prvenstveno zbog bolje plovnosti) • Energetska potrošnja pri prsnom i delfin stilu duplo je veća nego kod kraula( veći čeoni otpor i manja efikasnost) • Najveća potrošnja O 2 koja se može postići rukama je 70 -80% a nogama 80 -90% od maksimalne koja se postiže u celoj tehnici • Najveća efikasnost plivanja(odnos korisnog rada prema potrošenoj energiji) je kod plivača kraula od 4 -15% a kod prsnog i delfina 4 -6%. Kod netreniranih je i do 8 puta manja nego kod treniranih plivača

Disajni aspekt plivanja Za plivače karakterističan je velik kapacitet pluća 10 -20% veći nego kod prosečnih netreniranih vršnjaka (M 6 -8 l ; Ž 4 -6 l) Frekvencija disanja kao i MPK niža je nego kod nadzemnih lokomocija(manji ventilatorni ekvivalent O 2) Kardio-vaskularni aspekt plivanja Volumen srčanog rada se gotovo liniski povećava sa porastom potrošnje O 2 (brzine plivanja) i do 25% je veći kod treniranih Frekvencija srčanog rada-pulsa se takođe linearno povećava sa brzinom plivanja(max oko 200 ot/min), manja je u hladnoj vodi i može se uzeti kao pokazatelj opterećenja Horizontalan položaj tela plivača pravi bolje uslove za potpunije punjenje srca za vreme dijastole zato je sistolni volumen veći nego na biciklergometru što dovodi do smanjenja frekvencije pulsa

Termoregulacioni aspekt plivanja Najniža temp. Vode koja može u fazi mirovanja proizvesti temp balans(postojanu temp tela) je 22 za punije i 32 stepena za mršavije Promena temperature tela u vodi je obrnuto srazmerna debljini masnog tkiva Za vreme plivanja oko 95% produkcije energije se pretvara u toplotu Plivanje povećava toplotnu provodljivost tkiva što izaziva odavanje toplote tela naročito u prohladnoj vodi

Funkcionalni aspekti plivanja U proceni funkcionalne sposobnosti plivača najčešće se koriste: • Maksimalna potrošnja kiseonika i • Procenat mlečne kiseline u jedinici zapremine krvi(laktat) • Kod vrhunskih plivača MPK je gotovo ista kao na trčanju( horizontalni položaj i angažovanje manje grupe mišića) ali za razvoj te sposobnosti koristi se uglavnom plivački trening • Rashod energije ne zavisi od težine kao pri trčanju tako da se Maksimalni aer kapacitet se može odrediti na osnovu apsolutnog MPK • Na distanci 100 m oko 80% je anaerobni rad a na 400 m je 80 % aerobija • Brzina plivanja sa kojom se sadržaj laktata naglo povećava (laktacidemički prag) je oko 80% od MPK. • Pri max plivanju anaerobna glikoliza obezbeđuje oko 50 -60% energije. • Max količina laktata u krvi kod vrhunskih može da dostigne 18 mmola/L krvi.

Vanda Stevanović(1981)- PLIVANJE Ahmetović Z. , Matković I. (1995)- Teorija plivanja Zahorijević A. , Matković I. (1975)- Naučimo da plivamo