Raunarstvo i informatika I godina Prirodnomatematiki i drutvenojeziki

Računarstvo i informatika I godina Prirodno-matematički i društveno-jezički smer

Predstavljanje informacija u računaru �Sve što postoji u računaru predstavljeno je bitovima – svako slovo, broj, pesma, slika, video-zapis, . . . �Podatke je moguće podeliti u dve grupe: �Numeričke (brojčane) – podaci koji predstavljaju neku veličinu ili odnos (brojne vrednosti „iz života“). �Nenumeričke (ostale) – podaci koji sadrže informaciju koja se van računara ne može predstaviti brojevima. � Koji bi to podaci bili? � Običan tekst � Formatirani tekst (recimo u vidu tabele) � Slika � Video-zapis � Audio-zapis � Program (izvorni kôd ili izvršni program) �. . .

Predstavljanje teksta, cifara, upravljačkih naredbi �Pojam predstavljanje informacije često se zamenjuje pojmovima zapis informacije ili kodiranje informacije. �Za predstavljanje informacije postoje određena pravila koja je neophodno ispoštovati. Ta pravila se zovu kôd. �Kodovi se predstavljaju tablicama, a svaka vrednost u njoj je jedan znak. Osnovni kôd je ASCII kôd, dok se za naša ćirilična i latinična slova koristi Unicod (tačnije UTF-8 kôd). �Binarno predstavljanje informacija se lako može realizovati. �Koliko je kodova (binarno zapisanih) potrebno da bismo predstavili celokupan tekst – sva slova, cifre i specijalne znakove (+ - / * , . : itd. )? �Pošto imamo 10 cifara, po 30 malih i velikih slova i oko 20 specijalnih znakova potrebno je oko 90 kodova.

Predstavljanje teksta, cifara, upravljačkih naredbi �

Predstavljanje teksta, cifara, upravljačkih naredbi �

Predstavljanje teksta, cifara, upravljačkih naredbi

Predstavljanje zvuka �Razmotrimo kako se digitalno snima zvuk: �Zvuk je talas (kontinualni signal). Zvuk bubnjeva osciluje kroz vazduh i tako dopire do naših ušiju. �Ako taj zvučni talas dolazi do mikrofona pretvara se u visoki ili niski napon, kodira se na računaru i pretvara u digitalni signal koji je moguće čuvati.

Predstavljanje zvuka �

Predstavljanje slike i crteža �Slike se u računaru mogu predstaviti: �Crno-belo – sliku možemo podeliti na kvadratnu mrežu, gde svaki kvadrat može biti crn ili beo. �U boji – svakom kvadratu iz te mreže odgovara niz bitova koji predstavljaju određenu boju (više bitova – više različitih boja).

Predstavljanje slike i crteža �Za predstavljanje slika u računaru razvijene su dve tehnike: �Vektorsko zapisivanje – niz koordinata koje se povezuju linijama pa računar na osnovu tih podataka iznova iscrtava sliku (uveličavanjem delova slike ona je uvek oštra – koristi se za predstavljanje crteža). �Rastersko zapisivanje – slika se pretvara u mrežu tačaka. Računar čuva podatke o svakoj tački i na osnovu toga prikazuje i obrađuje sliku. Takva slika je rasterska slika (uveličavanjem delova slika postaje nejasna – koristi se za predstavljanje slika i fotografija).

Predstavljanje slike u boji �Za predstavljanje slike u boji koriste se dva osnovna modela (postoji još načina, ali su svi bazirani na ovoj podeli): �RGB model (Red, Green, Blue) �CMYK model (Cyan, Magenta, Yellow, Black)

Predstavljanje slike i crteža �RGB se koristi za prikazivanje slike na digitalnim uređajima (monitoru, mobilnom telefonu, tabletu, . . . ) jer je baziran na dodavanju svetlosti. �CMYK se koristi za štampanje na papiru jer je baziran na oduzimanju svetlosti (slikanje, štampanje, nanošenje bojenih materijala na papir, . . . ).

Predstavljanje slike i crteža