Raunarstvo i informatika Raunarstvo i informatika n n

Računarstvo i informatika

Računarstvo i informatika n n n Računari vise nisu luksuz, nego potreba Računari i njihova primena su uključeni u sve aspekte života Značajni pronalasci XX veka (suštinski zasnovani na informacionim tehnologijama IT) ¨ Mobilna telefonija ¨ Internet ¨ WWW ¨ video konferencije. . .

Računarstvo i informatika n Ljudi su vekovima težili da proces računanja učine lakšim, bržim i tačnijim. Tako smo došli do toga da je danas računar postao univerzalni alat. n Informaciono društvo - informacija i znanje zamenjuju kapital i energiju n Nepismeni - oni koji ne koriste računare n Prvi elektronski računari krajem 40 -tih godina XX veka u vojne svrhe. Zatim za naučne i tehničke proračune, pa u poslovne svrhe.

Računarstvo i informatika n Cilj predmeta Računarstvo i informatika je sticanje osnovne računarske pismenosti i osposobljavanje za korišćenje računara u daljem školovanju i kasnije u radu n Računarska pismenost - poznavanje tehničkih detalja računara - hardvera i softvera, ali i razumevanje principa i primena računara

Predmet izučavanja n n n Reč informatika je nastala od francuskih reči information (informacija) i automatique (automatski), kao sinonim za automatsku obradu podataka. Informatika je nauka, koja se bavi prikupljanjem, obrađivanjem, čuvanjem i prezentovanjem informacija korisniku. Računarstvo je naučna disciplina koja izučava šta i kako se može rešiti pomoću računara.

Računarske oblasti Računarski inženjering (computer engineering) proizvodnja i povezivanje delova računara, Računarske nauke (computer sciences) - teorijski razvoj računara, njegove primene i softvera, Računarske tehnologije (computer tehnology) praktična primena računara.

Podaci i informacije n n n Podatak je određen zapis o nekom događaju, pojavi ili karakteristici iz okoline. Podatak doslovno označava činjenicu koja može biti u obliku broja, teksta ili slike i koja se kao takva pamti. Informacija je skup obrađenih i organizovanih podataka tako da predstavljaju neko obaveštenje tj. saznanje. Obrada podataka je proces transformisanja podataka u informacije. Da bi podatak postao informacija mora imati značenje novosti za primaoca, odnosno mora uticati na povećanje nivoa znanja primaoca. Podaci postaju informacije u momentu njihovog korišćenja.

Podaci i informacije • • • Pojmovima podaci i informacije neupućeni pripisuju isto značenje iako među njima postoji značajna razlika. Primer 1: Razmotrimo, primera radi, niz slova i brojeva: BG 177 -777. To je samo skup simbola dok ne shvatimo da se radi o registarskom broju automobila, a tada taj skup slova i cifara počinje nešto da znači. BG nam govori odakle su kola, a preko broja 177 -777 možemo saznati ko je njihov vlasnik. Primer 2: Ako na osnovu podatka da se u bioskopu daje film ''Montevideo'', donesemo odluku da odemo u bioskop, podatak o filmu predstavlja informaciju. Niz slova, cifara i drugih simbola naziva se podatak. Kada im pridodamo neki smisao, značenje ili ih interpretiramo, podaci nam daju informaciju. Računar se često pogrešno opisuje kao mašina koja obrađuje informacije, ali računar obrađuje isključivo podatke. Rezultati jedne obrade dati u obliku informacija mogu biti predmet nove obrade na računaru. Tada se informacije javljaju kao podaci. Skup informacija o jednom objektu, predmetu ili događaju predstavlja znanje.

Podaci i informacije • Velike kolekcije srodnih podataka u računarstvu poznate su pod nazivom baze podataka. U nekim računarskim primenama organizuju se baze znanja, čime se ukazuje na veći informacioni sadržaj ovako organizovanih podataka.

Područja primene računara