RAUNARSKE MREE Aplikativni sloj Domain Name System DNS

RAČUNARSKE MREŽE Aplikativni sloj Domain Name System (DNS)

DNS Domain Name System (DNS) Sistem koji čuva informacije vezane za imena domena u vidu distribuirane baze podataka • Realizovan je kao klijent-server servis • DNS za komunikaciju koristi UDP i TCP po portu 53 • DNS je sistem za mapiranje IP adresa u simbolička imena • Dizajniran 1983. god. i definisan u dokumentima: RFC 882, 883, 1034, 1035, …

DNS Većina ostalih mrežnih servisa (Web, E-mail, FTP. . . ) koristi ili ima mogućnost da koristi DNS servis. Jedna od funkcionalnosti DNS-a je i obezbeđivanje informacije o tome koji serveri su zaduženi za razmenu elektronske pošte za određeni domen. Bez ove funkcionalnosti DNS-a, servis za razmenu elektronske pošte ne bi mogao da funkcioniše.

DNS Nastanak DNS-a zbog: • Povećanja veličine mreža • Porasta broja mreža Potreba za jednostavnijim adresiranjem (simbolička imena umesto brojeva) • Lakše je zapamtiti “www. pef. uns. ac. rs” od “ 222. 44. 222” računara

DNS Hosts fajlovi • Pojavili su se pre DNS-a • Koriste se za mali broj računara (desetak) • Hosts fajlovi na svakom računaru • Problem sa izmenom, dodavanjem, brisanjem • Postoje i danas (Linux, Unix, MS Windows XP. . . ) • Podrazumevani sadržaj hosts fajla je “ 127. 0. 0. 1 localhost” • Mogu se koristiti u kombinaciji sa DNS-om. U tom slučaju oni imaju prioritet nad DNS-om

DNS • Hosts fajl: Simboličko ime IP adresa računar 1. lokalna-mreža 192. 168. 1. 1 računar 2. lokalna-mreža 192. 168. 1. 2 . . računar. N. lokalna-mreža 192. 168. 1. N

DNS Hosts fajlovi i DNS Dobre strane • Zaobilaženje neželjenog sadržaja na Internetu Loše strane • Napadi na računare (trojanac/crv koji upisuje u hosts fajl lažne IP adrese za poznate sajtove)

DNS Domen je skup uređaja pod jedinstvenom administrativnom kontrolom u smislu dodeljivanja imena. Prostor domenskih imena je stablo za čiji svaki čvor postoji zapis u DNS-u. DNS je podeljen u zone. Zona je skup čvorova u DNS stablu administriranih od strane jednog DNS servera. Nadležni DNS server (authoritative DNS nameserver)

DNS

DNS

DNS Ime se sastoji od više delova (labela): Primer: xxx. yyyy. zz • zz je Top Level Domain – TLD • xxx, yyyy – sub domain Svaka labela je maksimalno 63 karaktera. Maksimalna dužina imena – 255 karaktera Koriste se ASCII karakteri, brojevi, _, -,

DNS • Struktura naziva domena (domain name) – Naziv domena se sastoji od dva ili više delova razdvojenih tačkom (tačkama). Top level domen Npr. domen pef. uns. ac. rs Poddomen • Domen može imati jedan ili više hostname-ova kojima su pridružene realne IP adrese – Npr. Domen: pef. uns. ac. rs – Hostname: www. uns. ac. rs – IP adresa: 222. 44. 222

DNS • DNS čine hijerarhijski povezani DNS serveri • Za svaki od domena mora da postoji deklarisan jedan ili više nadležnih DNS servera. • Jedan DNS server može biti zadužen i za veći broj potpuno nezavisnih domena.

DNS • Varijante DNS sistema – Jedna IP adresa u jedno ime – Jedna IP adresa u više imena (hostovanje) – Jedno ime u više IP adresa (tolerancija na otkaze, balansiranje saobraćaja)

DNS • Root serveri – Nalaze se u korenu DNS stabla – Zaduženi su za Top-level domene – Trenutno postoji 13 root servera • njihova imena su: A-M. root-servers. net

DNS • Top-level domeni: – Domeni vezani za zemlju, dužine dva slova: • . rs, . ru, . ba, . uk, . de, . . . – Generički domeni (definisani 1985. ): • . com, . org, . net, . mil, . edu, . gov – Infrastrukturni: • . arpa

DNS Resolver je klijentska komponenta DNS-a, koja se obraća DNS serveru za dobijanje IP adrese određenog domena. • To je sistemska komponenta koja se koristi posredno putem programa. • Koristi sistemske mrežne parametre. • Resolver poznaje IP adresu nadležnog DNS-a.

DNS Primer URL adrese: • Aplikacija (npr. web browser) dobija URI adresu: http: //www. pef. uns. ac. rs/index. php • protokol: http • hostname: www. pef. uns. ac. rs • adresu dokumenta: index. php • Aplikacija se obraća resolveru za dobijanje IP adrese hosta www. pef. uns. ac. rs

DNS • Resolver se obraća DNS serveru iz mrežne konfiguracije računara (čija je IP adresa npr. 192. 168. 1. 1) sa pitanjem: "Da li znaš na kojoj je IP adresi www. pef. uns. ac. rs ? “ • Ukoliko dati DNS nije nadležan, dalje je rekurzija između DNS-ova

DNS Koji DNS je nadležan za: rs 147. 91. 8. 6 DNS 192. 168. 1. 1 zahtev odgovor Root-serveri Koji DNS je nadležan za: ac. rs 147. 91. 8. 6 Koji DNS je nadležan za: uns. ac. rs DNS 147. 91. 8. 6 212. 62. 48. 42 212. 62. 45. 222 Koji DNS je nadležan za: pef. uns. ac. rs 212. 62. 48. 42 212. 62. 45. 222 Koja je adresa host-a www. pef. uns. ac. yu 212. 62. 45. 222 DNS 212. 62. 48. 42

DNS Keširanje kod DNS-a • Interna baza prethodnih razrešavanja • Smanjuje se opterećenje DNS servera (posebno root). • Štedi vreme i kapacitet mrežnog linka DNS servera. • TTL (time to live) određuje nakon kog vremena će posrednički DNS serveri obnoviti informaciju u svojoj bazi vezanu za dati domen. • Izražava se u sekundama i najčešće je postavljeno na 86400 sekundi (1 dan)