RACUNARSKI SISTEMI 3 RACUNARSKI SOFTVER 1 Kako se

RACUNARSKI SISTEMI 3. RACUNARSKI SOFTVER

1. Kako se softver moze podeliti? Na operativne sisteme, sistemske softvere i aplikacione programe. 2. Sta je operativni sistem? Kopleksan programski sistem sastavljen od skupa programa koji treba da obezbedi lako i efikasno koriscenje racunara. 3. Na osnovu cega se sve mogu podeliti operativni sistemi? Na osnovu broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji, na osnovu broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste racunar i na osnovu prenosivosti na razlicite arhitekture racunara. 4. Kako se mogu podeliti racunari na osnovu broja programa koji istovremeno mogu da budu u memoriji? Na monoprogramske i multiprogramske. 5. Kako se mogu podeliti racunari na osnovu broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste racunar? Na jednokorisnicke i visekorisnicke. 6. Kako se mogu podeliti operativni sistemi na osnovu nacina zadavanja komandi? Na operativne sisteme komandnog tipa i na graficke operativne sisteme. 7. Sta je prompt? Prompt je odredjeni znak koji se dobija posle ukljucenja racunara sa operativnim sistemom komandnog tipa. 8. Koji su najpoznatiji sistemi komandnog tipa? UNIX, LINUX. 9. Koji je tipican operativni sistem grafickog tipa? MS Windows. 10. Sa stanovnistva prenosivosti na razlicite arhitekture racunara operativni sistemi mogu biti kakvi? Prenosivi i neprenosivi.

11. Koji operativni sistemi su prenosivi? Oni koji mogu da se koriste, sa malim izmenama, na razlicitim arhitekturama racunara. Neki od njih su: Windows NT, Windows 2000, Windows XP. . . 12. Kakvi su bili prvi operativni sistemi? Bili su monoprogramski. 13. Sta je virtuelna memorija? To je tehnika koju koristi operativni sistem da upravlja lokacijama segmentiranog programa tako da korisnik ima iluziju da memorija nije ogranicena. 14. Sta je tresing? Ako program nije dobro napisan, moze da se dogodi da racunar gotovo sve vreme trosi na zamenu stranica, a da korisno vreme rada bude zanemarivo. 15. Sta pripada sistemskom softveru? Programi prevodioci, veznici i razliciti usluzni programi. 16. Da li su oni neophodni za koriscenje racunara? Ne. 17. Sta je asembler? Program koji je kao ulazne podatke ucitavao program napisan u simbolickom jeziku i zamenjivao ih naredbama masinskog jezika, tako da je rezultat rada ovog programa bio program u masinskom jeziku. 18. Sta je izvorni program? Program gotovo nezavistan od arhitekture racunara.

19. Sta je kompajler? Program prevodilac koji je ucitavao program napisan u izvornom jeziku kao ulazne podatke, a kao rezultat davao program u masinskom kodu, pri cemu je 1 naredba izvornog jezika prevodjena u vise naredbi masinskog jezika. 20. Sta je editor? Da bi se izvrsio program napisan u izvornom jeziku, potrebno je da se prvo on unese u racunar. Ovo unosenje programa(i podataka) u racunar vrsi se pomocu posebnog programa, editora. 21. Sta je program za povezivanje? Program pomocu kojeg se prevedeni program spaja sa drugim programima i sistemskim softverom da bi se dobio izvrsni program. 22. Sta je program za punjenje? Program cijim se koriscenjem izvrsni program unosi u memoriju racunara i izvrsava. 23. Sta su veznici? To su programi za koriscenje razlicitih perifernih jedinica i drugih uredjaja. 24. Sta su usluzni programi? Oni olaksavaju korisnicima pojedine poslove koji se cesto obavljaju. 25. Sta su aplikativni programi? To su programi za resavanje razlicitih problema, na primer: obradu teksta, rad sa tabelama, crtanje, rad sa bazama podataka. . . 26. Za sta sluze programi za obradu teksta? Za unosenje teksta u racunar. modifikaciju unetog teksta i oblikovanje teksta i stampanje.

27. Sta su unosenje, modifikacija i oblikovanje teksta? Unosenje je pocetno smisljanje i ukucavanje dokumenta. Modifikacija je svako menjanje sadrzaja dokumenta. Oblikovanje je priprema dokumenta da lepo izgleda kada bude odstampan. 28. Sta su editori? Editori su programi koji omogucavaju unosenje, ispravljanje, cuvanje i stampanje teksta. 29. Okruzenje u kom se odvija rad programa za rad sa tabelama cine? Radne tabele za unosenje, racunanje i analizu podataka, grafikoni za graficko predstavljanje podataka, baze podataka za obradu velikog boja informacija, posebne mogucnosti za formatizovanje, grafiku i kreiranje stampranh i trenutnih izvestaja. 30. Od cega se sastoje radne tabele? Od celija u koje se unose podaci 31. Kakvi mogu biti podaci? Izvorni i izvedeni 32. Kako se naziva programski sistem za upravljanje podacima? Sistem za upravljanje bazama podataka (SUBP ili DBMS) 33. Za sta se koriste programi za upravljanje podacima? Koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka. 34. Koje su najosnovnije funkcije koje treba da obezbedi sistem za upravljanje bazama podataka? Kreiranje baze podataka, ponovni pristup podacima, modifikacija podataka, sortiranje podataka, kontrola pristupa podacima i formiranje izvestaja.

35. Sta je kreiranje baze podataka, ponovni pristup podacima, modifikacija, sortiranje baze podataka i kontrola pristupa podacima? Kreiranje obuhvata unosenje i zapisivanje podataka na nosiocu informacija. Ponovni pristup je postupak koji se sastoji od odredjivanja mesta, odnosno nalazenja podataka na nosiocu informacija, formatiranja podataka i odredivanja trazenog podatka medju podacima koji su na raspolaganju. Modifikacija podrazumeva: dodavanje novih podataka u bazu, uklanjanje podataka iz baze, izmene na podacima u bazi. Sortiranje znaci uredjivanje podataka u bazi po redosledu zadatom nekim kriterijumom. 36. Za sta se primenjuju programi za obradu crteza? Za predstavljanje crteza u racunaru na vektorski nacin. 37. Kako se dele naredbe programa za obradu crteza? Na programe koji su vise namenjeni dizajnu i na programe koji su prvenstveno namenjeni tehnickom crtanju. 38. Za sta se primenjuju programi za obradu crteza? Za predstavljanje slike u racunaru na rasterski nacin. 39. Sta omogucavaju programi za animaciju i gde se koriste? Omogucavaju stvaranje pomocu racunara: pokretnih slika, filmskih sekvenci itd. Omogucavaju kombinovanje raznih tehnika, vizuelnih i zvucnih efekata. Koriste se u dizajnu, projektovanju, za pravljenje reklamnih spotova i razne ruge primene.

39. Za sta i gde se primenjuju programi za obradu zvuka? Primenjuju se za obradu zvucnih zapisa. Siroko se primenjuju u muzickoj indrustriji. 40. Za sta se primenjuju programi za proracune u nauci i tehnici? Primenjuju se za razlicite proracune u nauci i tehnici. 41. Sta je virus? Virus je mali program uskladisten na neki medijum samostalno ili ukljucen u neku datoteku. THE END. GOODBYE.