PRIZMA Definicija Prizma je poliedar ogranien sa dva

PRIZMA

Definicija Prizma je poliedar ograničen sa dva podudarna mnogougla u paralelnim ravnima i onoliko paralelograma koliko stranica imaju ti mnogouglovi (“izdužen” mnogougao).

Podudarni mnogouglovi u paralelnim ravnima koji ograničavaju prizmu zovu se osnove ili baze (crveno).

Paralelogrami koji ograničavaju prizmu, a nisu osnove, zovu se bočne strane i čine omotač prizme (plavo).

Ako osnove prizme imaju n stranica, ta prizma je n-tostrana (trougao – trostrana, itd. ) Levo: Trostrana prizma

Pitanje Koliko strana ima ova prizma (ne samo bočnih)? 2 8 6 3

Zaključak Ta prizma ima 6 bočnih strana i 2 osnove, dakle ukupno 8 strana. Iz toga sledi: n-tostrana prizma ima n+2 stranica.

Pitanje Ako su temena osnova temena prizme, koliko temena ima ova prizma? 6 10 9 12

Zaključak Ta prizma ima po 6 temena na svojim dvema osnovama, dakle ukupno 12. Iz toga sledi: n-tostrana prizma ima 2 n temena.

Ivice Stranice osnova prizme su njene osnovne ivice (crveno), a druge stranice na bočnim stranama njene bočne ivice (plavo).

S obzirom na to da su sve bočne ivice prizme naspramne strane paralelograma, one su jednake.

Pitanje Koliko ova prizma ivica? 18 24 12 6

Zaključak Ta prizma ima po 6 ivica na svojim dvema osnovama i još 6 na bočnim stranicama, što je 3· 6=18 Iz toga sledi: n-tostrana prizma ima 3 n ivica.

Prava i kosa prizma Prizma čije su bočne ivice normalne na ravni njenih osnova je prava prizma (A). Prizma koja nije prava je kosa (B).

Paralelopiped Prizma čije su osnove paralelogrami je paralelopiped (gore). Prav paralelopiped čija je osnova pravougaonik je kvadar (dole).

Visina prizme je rastojanje između dveju ravni kojima pripadaju osnove. Obično se obeležava sa H.

Jednakoivične i pravilne Prizma sa svim jednakim ivicama je jednakoivična (gore). Prizma čije su osnove pravilni mnogouglovi je pravilna (dole).

Dijagonale Duž određena temenima prizme koja ne pripada njenim stranama je dijagonala prizme – D. d - dijagonala strane.

Dijagonalni presek Presek prizme sa ravni koju određuju dijagonala i ivica prizme je njen dijagonalni presek.

Hvala na pažnji Pripremio Sava Jevtić VIII-1 2014/15