Poglavlje 36 Asimetrine informacije Informacije na konkurentskom tritu

Poglavlje 36 Asimetrične informacije

Informacije na konkurentskom tržištu Na savršeno konkurentskim tržištima svi akteri su u potpunosti informisani o osobninama dobara koja su predmet razmene i o ostalim aspektima tržišta. Šta je sa tržištima medicinskih usluga, ili osiguranja, ili polovnih automobila?

Asimetrične informacije na tržištima Doktor je bolje informisan o medicinskim uslugama od njihovog kupca. Kupac osiguranja zna više o stvarnim rizicima nego prodavac osiguranja. Vlasnik polovnog automobila zna više o njegovom stanju nego potencijalni kupac.

Tržišta na kojima je jedna ili druga strana nesavršeno informisana su tržišta sa nesavršenim informacijama. Tržišta sa nesavršenim informacijama na kojima jedna strana poseduje bolju informisanost od druge su tržišta sa asimetričnim informacijama.

Na koji način asimetrične informacije utiču na funkcionisanje tržišta? Razmotrićemo četiri slučaja: 0 negativne selekcije 0 signaliziranja 0 moralnog hazarda i 0 podsticaja.

Negativna selekcija Posmatrajmo tržište polovnih automobila. Dva tipa automobila; “krševi” i “solidni”. Svaki prodavac krša prihvata cenu od $1, 000; kupac je spreman da plati najviše $1, 200. Svaki prodavac solidnog automobila prihvata cenu od $2, 000; kupac je spreman da plati najviše $2, 400.

Ako svaki kupac može tačno da razlikuje krš od solidnog automobila, onda će krševi da se prodaju po ceni između $1, 000 i $1, 200, dok će se solidni automobili prodavati po ceni između $2, 000 i $2, 400. Dobici od razmene postoje ukoliko su kupci dobro informisani.

Pretpostavimo da ni jedan kupac ne može da razlikuje krš od solidnog automobila. Koliko će kupac biti spreman najviše da plati za bilo koji (jer ih ne razlikuje) automobil?

Neka je q udeo solidnih polovnjaka na tržištu. 1 - q je udeo krševa. Očekivana vrednost za kupca bilo kog automobila je najviše

Pretpostavimo da je EV > $2000. Svaki prodavac može da se pogađa oko cene koja je između $2000 i $EV (bez obzira da li je u pitanju solidan automobil ili krš). Svi prodavci imaju korist od prisustva na tržištu.

Pretpostavimo sada da je EV < $2000. Prodavci solidnih polovnjaka ne mogu da se pogađaju oko cene ispod $2000 pa će napustiti tržište. Sada svi kupci znaju da su na tržištu preostali samo vlasnici krševa. Kupci će biti spremni da plate najviše $1200 i na tržištu se prodaju samo krševi.

Prema tome, preveliki broj krševa istiskuje sa tržišta solidne polovnjake. Dobici od razmene su smanjeni jer se ne razmenjuju solidini polovnjaci. Prisustvo krševa nameće eksterne troškove svim kupcima i vlasnicima solidnih automobila.

Koliko krševa može da bude na tržištu a da to ne dovede do istiskivanja solidnih polovnjaka? Kupci će da plate $2000 za automobil samo ako je Dakle, ako su više od jedne trećine svih automobila krševi, onda će samo krševi biti predmet razmne.

Tržišna ravnoteža u kojoj su oba tipa automobila predmet razmene, a kupci ih ne mogu razlikovati, naziva se grupna ravnoteža. Tržišna ravnoteža u kojoj je samo jedan, od dva, tipa automobila predmet razmene naziva se razdvajajuća ravnoteža.

Šta ako postoji više tipova automobila? Pretpostavimo da 0 kvalitet kola je uniformno raspoređen između $1000 i $2000 0 svaka kola koja prodavac vrednuje kao $x , od strane kupca vrednuju se kao $(x+300). Koja kola će biti predmet razmene?

1000 vrednovanja prodavaca 2000

1000 1500 2000 vrednovanje prodavca

očekivana vrednost bilo kojih kola za kupca je $1500 + $300 = $1800. 1000 1500 2000 vrednovanje prodavca

očekivana vrednost bilo kojih kola za kupca je $1500 + $300 = $1800 1000 1500 2000 vrednovanje prodavca prodavci koji svoja kola vrednuju više od $1800 napuštaju tržište

raspored vrednosti preostalih kola 1000 1800 vrednosti prodavaca

1000 1400 1800 vrednosti prodavaca

očekivana vrednost bilo kojih kola za kupca je $1400 + $300 = $1700 1000 1400 1800 vrednosti prodavaca

očekivana vrednost bilo kojih kola za kupca je $1400 + $300 = $1700 1000 1400 1800 vrednosti prodavaca sada prodavci koji svoja kola vrednuju između $1700 i $1800 napuštaju tržište

Kada se ovo raščišćavanje tržišta završava? Neka je v. H najviša vrednost koju kolima pripisuje prodavac koji je ostao na tržištu. Očekivana vrednost za prodavca kola je

Najviše što će kupac biti spreman da plati je To mora da bude jednako ceni koju će prihvatiti prodavac koji najviše vrednuje svoja kola od svih prodavaca koji preostaju na tržištu; tj.

Negativna selekcija uklanja sa tržišta sve prodavce koji svoja kola vrednuju više od $1600.

Negativna selekcija i biranje kvaliteta Neka svaki prodavac može da bira kvalitet, ili vrednost, svog proizvoda. Dve vrste kišobrana – visokog i slabog kvaliteta. Koji će biti proizveden i prodat?

Kupci vrednuju viosokokvalitetne kišobrane sa $14 dok niskokvalitetne vrednuju sa $8. Ni jedan kupac pre kupovine ne može da pogodi kvalitet kišobrana. Granični troškovi proizvodnje kvalitetnog kišobrana su $11. Granični troškovi prizvodnje kišobrana niskog kvaliteta su $10.

Pretpostavimo da svaki prodavac pravi samo kišobrane visokog kvaliteta. Svaki kupac plaća $14 a profit prodavca po jednom kišobranu je $14 - $11 = $3. Ali tada prodavac može da se prebaci na proizvodnju niskokvalitetnih kišobrana za koji kupci i dalje plaćaju $14, pa će profit po kišobranu porasti na $14 - $10 = $4.

Ne postoji tržišna ravnoteža u kojoj su predmet kupoprodaje samo kišobrani visokog kvaliteta. Da li postoji tržišna ravnoteža u kojoj su predmet kupoprodaje samo kišobrani niskog kvaliteta?

Svi prodavci prave samo kišobrane niskog kvaliteta. Kupci plaćaju najviše $8 za jedan kišobran, dok su granični troškovi proizvodnje $10. Ne postoji tržišna ravnoteža u kojoj su predmet kupoprodaje samo kišobrani niskog kvaliteta.

Sada znamo da ne postoji tržišna ravnoteža u kojoj se proizvodi samo jedan tip kišobrana. Da li postoji ravnoteža u kojoj se proizvode oba tipa kišobrana.

q je udeo prodavaca koji prave kišobrane visokog kvaliteta; 0 < q < 1. Kupci imaju očekivanu vrednost jednog kišobrana EV = 14 q + 8(1 - q) = 8 + 6 q Proizvođači kišobrana visokog kvaliteta moraju da pokriju troškove proizvodnje, EV = 8 + 6 q ³ 11 Þ q ³ 1/2

Dakle, najmanje jedna polovina prodavaca mora da pravi kvalitetan proizvod da bi postojala grupna tržišna ravnoteža. Ali tada prodavci kvalitetnih kišobrana mogu da se preorijentišu na pravljenje kišobrana slabog kvaliteta i time povećaju profit po jednom prodatom kišobranu za $1.

Pošto svi prodavci razmišljaju na ovaj način, udeo visokokvalitetnih prodavaca smanjuje se na nulu – ali tada kupci plaćaju samo $8. Prema tome, ne postoji ravnoteža u kojoj su oba tipa kišobrana predmet kupoprodaje.

Tržište nema ravnotežu 0 sa samo jednim tipom kišobrana koji je predmmet kupoprodaje 0 sa oba tipa kišobrana koji su predmet kupoprodaje Dakle, tržište nema ravnotežu. Negativna selekcija je razorila čitavo tržište!

Signalizovanje Negativna selekcija predstavlja jedan ishod nedovoljne informisanosti učesnika na tržištu. Šta se dešava ukoliko informisanost može da se poboljša signaliziranjem od strane prodavaca visokokvalitetnih proizvoda da oni zaista prodaju proizvode visokog kvaliteta? Npr. , garancije, profesionalna punomoćja, lista prethodnih klijenata itd.

Na tržištu rada dve vrste radnika; visoko produktivni i nisko produktivni radnici. Granični proizvod visoko produktivnih radnika je a. H. Granični proizvod nisko produktivnih radnika je a. L < a. H

h je udeo radnika visoke produktivnosti. 1 - h je udeo radnika niske produktivnosti.

Svaki radnik je plaćen prema njegovom očekivanom graničnom proizvodu. Ukoliko firma zna produktivnost svakog radnika onda ona plaća: 0 za svakog radnika visoke produktivnosti w. H = a. H 0 za svakog radnika niske produktivnosti w. L = a. L.

Ukoliko firma nije u stanju da razlikuje radnike prema njihovoj produktivnosti, onda ona plaća (jedinstvenu) stopu nadnica; tj. , očekivani granični proizvod w. P = (1 - h)a. L + ha. H.

w. P = (1 - h)a. L + ha. H < a. H je stopa nadnica kada firma ne zna da li je radnik zaista visoko produktivan. Dakle, visoko produktivni radnici imaju podsticaj da uverljivo signaliziraju svoju produktivnost.

Radnici mogu da stiču “obrazovanje”. Obrazovanje košta visoko produktivnog radnika c. H po jedinici obrazovanja. . . dok troškovi nisko produktivnog radnika iznose c. L po jedinici obrazovanja. c. L > c. H

Pretpostavimo da obrazovanje nema nikakvog efekta na radnikovu produktivnost; tj. , troškovi obrazovanja predstavljaju čist gubitak.

Radnici visoke produktivnosti stiču e. H jedinica obrazovanja ukoliko (i) w. H - w. L = a. H - a. L > c. He. H, i (ii) w. H - w. L = a. H - a. L < c. Le. H. (i) kaže da sticanje e. H jedinica obrazovanja ide u prilog visoko produktivnim radnicima. (ii) kaže da sticanje e. H jedinica obrazovanja ne ide u prilog nisko produktivnim radnicima.

i zajedno zahtevaju Sticanje ovakvog stepena obrazovanja uverljivo signalizuje visoku produktivnost, što dozvoljava visoko produktivnim radnicima da se razdvoje od nisko produktivnih radnika.

P: Uz pretpostavku da su visoko produktivni radnici stekli e. H jedinica obrazovanja, koliko obrazovanja treba da steknu nisko produktivni radnici? O: Nula. Radnici niskog stepena obrazovanja biće plaćeni w. L = a. L sve dok ne budu imali e. H jedinica obrazovanja, a ukoliko ga steknu biće u gorem položaju.

Signalizovanje može da poboljša informisanost učesnika na tržištu. Ali, ukupan proizvod se ne menja, a obrazovanje je skupo pa signalizovanje pogoršava efikasnost tržišta. Prema tome, poboljšanje informisanosti ne dovodi nužno do poboljšanja dobitaka od razmene.

Moralni hazard Ukoliko imate kasko osiguranje svojih kola, da li je verovatnije da ćete ostaviti kola nezaključana? Moralni hazard predstavlja reakciju na podsticaj da se poveća rizik gubitka. . . i predstavlja posledicu asimetričnih informacija.

Ukoliko davalac polise zna tačan rizik koji je vezan za kupca polise, tada će biti napisan ugovor koji je specifičan za tu osobu. Međutim, ukoliko su za davaoca polise svi ljudi slični, onda će jedan ugovor biti ponuđen svim potencijalnim kupcima; tada su objedinjeni visoki i niski rizici, što dovodi do faktičkog subvencionisanja nosioca visokog rizika od strane nosioca niskog rizika.

Primeri napora u cilju izbegavanja moralnog hazarda korišćenjem signaliziranja su: 0 veće premije životnog i medicinskog osiguranja za pušače i osobe sklone alkoholu 0 manje premije automobilskog osiguranja za pojedince sa dužom istorijom sigurne vožnje.

Ugovori koji sadrže podsticaje Radnik je unajmljen od strane principala da uradi posao. Samo radnik zna napor koji ulaže (asimetrične informacije) Uloženi napor radnika utiče na principalovu zaradu.

Principalov problem: sačiniti ugovor koji sadrži podsticaj koji će navesti radnika da uloži takav napor koji maksimizira principalovu zaradu.

e radnikov (agentov) napor. Principalova zarada je Ugovor koji sadrži podsticaje je funkcija s(y) koja određuje zaradu radnika kada je principalova zarada y. Zato je profit principala jednak

Neka je radnikova (rezervaciona) korisnost kada ne radi. Da bi pridobio radnika za učešće, ugovor mora da ponudi radniku korisnost od najmanje Troškovi radnika u izrazima korisnosti prilikom ulaganja nivoa napora od e jednaki su c(e).

Dakle, principalov problem je da izabere e takvo da (ograničenje participacije) Da bi maksimizirao svoj profit principal sačinjava ugovor koji će radniku obezbediti najmanje njegovu rezervacionu korisnost. Drugim rečima, . . . uz ograničenje

. . . principalov problem je uz ograničenje Zamenom rešavamo (ograničenje participacije) Principalov profit je maksimiziran kada je

Ugovor koji maksimizira principalov profit insistira na nivou napora radnika e* kojim se izjednačava radnikov granični trošak napora sa principalovom graničnom zaradom od radnikovog napora. Kako principal može da navede radnika da izabere e = e*?

e = e* mora da bude preferirano od strane radnika. Dakle, ugovor s(y) mora da zadovolji ograničenje kompatibilnosti podsticaja:

Renta Primeri ugovora koji sadrže podsticaje: (i) Renta: Principal zadržava paušalnu sumu R za sebe a radnik prisvaja ceo profit iznad R; tj. Zašto ovakav ugovor maksimizira principalov profit?

Za dati ugovor radnikova zarada je a da bi je maksimizirao radnik treba da izabere nivo napora za koji je

Kolika treba da bude principalova renta R? Principal treba da izvuče što je moguće veću rentu, a da mu pri tome radnik prihvata posao, dakle R treba da zadovoljava uslov

(ii) Nadničenje: ovakav ugovor predviđa da je radnik plaćen prema formuli w je nadnica prema količini uloženog napora; K je paušalno plaćanje. dok K čini radnika upravo indiferentnim između učešća u poslu ili ne učešća.

(iii) Uzmi-ili-ostavi: Izaberi e = e* i bićeš plaćen paušalni iznos L, ili izaberi e ¹ e* i bićeš plaćen nula. Korisnost radnika prilikom izbora e ¹ e* je - c(e), pa će izabrati e = e*. L je izabrano tako da je radnik indiferentan između prihvatanja i odbijanja posla.

Uopšte o ugovorima koji sadrže podsticaje Zajednička osobina svih efikasnih ugovora koji sadrže podsticaje jeste da oni čine da su radniku pripisana sva rezidualna prava na profit. Tj. , svaki deo preostalog profita mora biti u potpunosti pripisan radniku.