Optimalno valutno podruje i monetarna unija Poglavlje 9

Optimalno valutno područje i monetarna unija Poglavlje 9

Da li je EU optimalno valutno područje? Kriterijumi: v Unutarevropska trgovina v Mobilnost radne snage v Sličnost proizvodnih struktura v Fiskalni transferi

Unutarevropska trgovina Tokom 1980 -ih fluktuacije Posle 1993. rast trgovine (kao rezultat reformi iz 1992. ) ukinuta neka od ograničenja na kretanje robe i faktora proizvodnje rezultat: smanjivanje cenovnih dispariteta unutar EU Nakon uvođenja € - dalji rast trgovine (za oko 9%) Većina zemalja EU je imala visok stepen otvorenosti ( (X+M)/BDP ) Dublja ekonomska integracija EMU zemalja povećava njihovu sličnost i unutar-industrijsku trgovinu, čime se smanjuju troškovi EMU, a EU se približava stanju optimalnog valutnog područja.

Porast međusobne trgovine članica EU govori o rastućoj trgovinskoj integraciji ovog područja. Međusobna trgovina zemalja EU u 2013. godini iznosila je 68, 6% njene ukupne trgovine. Proširenje EU na 28 članova, produžuje vreme potrebno da cela EU postane optimalno valutno područje.

Mobilnost radne snage Povezana sa pojavom asimetričnih šokova. Kako se meri? Brzinom pokretanja radne snage kao odgovor na ekonomske podsticaje. Potpuna mobilnost radne snage – radnici mogu odmah da napuste jednu geografsku oblast. Svaka migracija donosi brojne neizvesnosti (karijera, mogućnost gubitka posla, mogućnost zaposlenja dece, troškovi prelaska iz jedne zemlje u drugu, nepoznavanje jezika itd. ) Þ Sprečava veću mobilnost radne snage

Zemlje EU manje otvorene za imigraciju od drugih razvijenih zemalja. (izuzetak: Luksemburg) Većina imigranata u zemlje EU ne dolazi iz drugih zemalja EU. U poslednjih nekoliko godina, najveći priliv migranata registrovan u Španiji ! 2007: Priliv migranata: Španija 920. 000, Nemačka 575. 000 Odliv migranata: Španija 199. 000, Nemačka 476. 000 Neto priliv: 2011: Neto priliv: Španija 722. 000, Nemačka 99. 000 Španija 94. 000, Nemačka 303. 000 U skorije vreme zemlje EU su suočene sa velikim prilivom migranata.

EU vs. SAD Evropljani su manje pokretljivi unutar sopstvene zemlje u poređenju sa SAD. Pokretljivost evropske radne snage uglavnom motivisana ličnim, a ne profesionalnim razlozima. Znatno zaostajanje mobilnosti evropskih građana (kako unutar zemlje, tako i između zemalja) u odnosu na SAD. Razlozi? v Administrativna ograničenja v Jezičke prepreke v Tradicionalne različitosti između zemalja

Boldvin i Viploš: Niska mobilnost radne snage unutar zemalja EU mogla bi se nadoknaditi imigracijom izvan EU. Neki troškovi monetarne unije mogli bi se smanjiti ukoliko bi imigranti prihvatali poslove u granama gde je tražnja za radom veća od ponude. Zaključak: EU još uvek daleko od ispunjenja kriterijuma mobilnosti radne snage. Posledica: U slučaju pojave asimetričnih šokova nastupio bi porast nezaposlenosti u zemljama koje bi se suočile sa padom konkurentnosti. (pr. kriza u Grčkoj 2010. )

Sličnost proizvodnih struktura i diversifikacija trgovine Olakšava prilagođavanje u slučaju poremećaja. Zemlje evrozone imaju visok stepen unutarsektorske (intraindustrijske) trgovine zbog sličnosti u raspoloživim faktorima proizvodnje i privrednim strukturama. Razlike u razvijenosti zemalja mogle bi da se ublaže oblikovanjem jedinstvenog evropskog tržišta. U prelaznom periodu obezbediti fond za prikupljanje finansijskih sredstava za ujednačavanje nivoa razvoja.

Visok stepen diversifikacije trgovine bitan za uspeh integracije. Horvat: Indeks trgovinskih razlika koliko se struktura trgovine svake zemlje razlikuje od nemačke trgovinske strukture (za stare članice EU), odnosno od strukture trgovine evrozone (za nove članice EU) Trgovina je podeljena na 3 grupe proizvoda: - Poljoprivredni proizvodi - Minerali - Industrijski proizvodi

Rezultati Odstupanje trgovinskih struktura bilo je najveće u Letoniji i Danskoj. Odstupanje trgovinskih struktura najmanje u Češkoj, Velikoj Britaniji i Mađarskoj. Primer Holandije

Fiskalni transferi Transfer sredstava od zemalja koje imaju privredni uspon, ka zemljama koje se suočavaju sa padom privredne aktivnosti. Uticaj asimetričnih šokova Mehanizam automatskih transfera – automatsko aktiviranje pomoći pogođenim regionima. EU vs. SAD EU ne poseduje ovaj mehanizam!! Opravdanje: budžet EU (oko 1%BDP-a EU) nedovoljan za ove namene

EU nije optimalno valutno područje prema kriterijumu fiskalnih transfera!! Šta je nametnulo pitanje fiskalnih transfera? - odricanje od autonomije monetarne politike - kriza javnog duga v Odsustvo fiskalnih transfera može da produbi budžetsku neravnotežu u zemljama koje se preterano zadužuju. v Nepovoljan uticaj na ostale članice evrozone (rast kamatnih stopa)

Pr. Grčka Sredinom 2011. suočila se sa mogućim bankrotstvom države usled nemogućnosti servisiranja dospelih obaveza. Pretnja za celu evrozonu: - bekstvo kapitala - slabljenje evra - nepovoljni efekti na berzansko tržište - monetarna integracija dovedena u pitanje

Kako pomoći Grčkoj? Ugovorom iz Mastrihta naglašena nemogućnost da se pomogne zemlji pogođenoj krizom tako što bi joj se odobrio zvaničan kredit! Kredit MMF-a je bio nedovoljan. Evrozona morala da interveniše obezbeđujući dodatna sredstva.

Šta učiniti na nivou cele evrozone? Da bi se izbegle navike zemalja da povećanjem budžetskog deficita podstiču privrednu aktivnost, potrebna je veća kontrola primene Mastriških kriterijuma. Neophodno je uspostaviti mehanizam koji će omogućiti brze pozajmice sredstava između članica evrozone. Fiskalna integracija evrozone bi predstavljala zadovoljavajući mehanizam koji bi: 1) obezbedio jačanje fiskalne discipline 2) obezbedio fondove za privremene transfere Formiranje centralnog budžeta (brz transfer sredstava, veća podela rizika)

Mehanizam evropske stabilnosti Bilo je hitno potrebno naći rešenje za krizu javnog duga. Mogućnosti: 1) „Omekšavanje“ monetarne politike ECB smanjivanjem kamatne stope 2) Monetizacija javnog duga nepovratnim otkupom ovog duga Obe opcije bi dovele do rasta inflacije u evrozoni, čime bi se narušio njen kredibilitet.

Neposredan odgovor na krizu u Grčkoj (2. 5. 2010. ): Članice evrozone i MMF obezbeđuju trogodišnji program fin. pomoći 80 mlrd € 30 mlrd € (stand by aranžman) Preduslov: sprovođenje ambicioznog programa fiskalnog prilagođavanja i sprovođenje sveobuhvatnih strukturnih reformi u dogovoru sa Evropskom komisijom, ECB i MMF-om. Preduzete mere nisu bile dovoljne!

Doneta odluka da se pripremi predlog o formiranju stabilizacionog mehanizma, koji bi obezbedio očuvanje finansijske stabilnosti u Evropi. 2 vida olakšica: 1) Formiranje Evropskog mehanizma za finansijsku stabilnost (60 mlrd €) 2) Olakšice za evropsku finansijsku stabilnost (D. O. O; emituje dužničke Ho. V do vrednosti od 440 mlrd € u ime zemalja evrozone) Sredstva podležu uslovljavanju i odobravaju se u okviru zajedničkih programa sa MMF-om.

Evropski mehanizam za stabilnost -Decembra 2010. odlučeno da se ustanovi, kako bi od juna 2013. zamenio EFSM i EFSF -Zbog produbljivanja krize ustanovljen 8. oktobra 2012. -Međuvladina -Emituje organizacija sa sedištem u Luksemburgu. Ho. V u cilju prikupljanja kapitala za pomoć zemljama članicama evrozone.

Prikuplja sredstva i odobrava zajmove članicama evrozone koje su pogođene krizom Cilj: održanje stabilnosti evrozone Odluke se donose kvalifikovanom većinom (80% ukupnih glasova) Ukupni kapital 705 mlrd € 80 mlrd osnivački kapital 625 mlrd kapital po pozivu Upisani kapital se investira u visoko kvalitetnu likvidnu aktivu. Efektivni zajmovni kapacitet: oko 500 mlrd €

Odobravanje sredstava Sredstva se ne odobravaju članicama EU koje nisu članice EMU, ali ove zemlje mogu participirati kao zajmodavci ! U kojim oblicima se odobravaju sredstva? v U obliku zajmova - Dospelost zavisi od prirode neravnoteže - Kamatna stopa (fix ili promenljiva) = zbir troškova pribavljanja sredstava + 200 baznih poena (za sredstva do 3 godine) + 100 baznih poena za svaku narednu godinu - Prilikom odobravanja sredstava ESM tesno sarađuje sa MMF-om.

v Finansijska pomoć za dokapitalizaciju finansijskih institucija - Ako se radi o sistemski značajnoj instituciji, gde postoji rizik prelivanja krize na celu evrozonu. - Preduslov: da institucija nije u mogućnosti da sredstva pribavi na privatnom tržištu kapitala. - Odobrava se u vidu jedne ili više tranši. - Ova sredstva su koristile: - Španija - 2012. i 2013. za dokapitalizaciju svojih banaka - Kipar

v Sredstva iz predostrožnosti - U vidu kreditnih linija - Namera je da se podrže mere čvrste ekonomske politike članica - Sredstva se odobravaju pre nego što se zemlje suoče sa velikim problemima. v Kupovina Ho. V članica na primarnom tržištu kako bi se zemljama pomoglo da povrate poverenje na privatnom tržištu kapitala ili smanji rizik neuspele aukcije.

ESM je krajem 2013. bio jedini stalni mehanizam koji na zahtev članica evrozone obezbeđuje pomoć.