NEOPRIMITIVIZAM c 1908 1913 drvene kaike umesto orhideja

NEO-PRIMITIVIZAM c. 1908 -1913 ‘drvene kašike umesto orhideja esteta’

• razmatranje o dilemama oko datovanja početka ruske avangarde ili o pitanjima porekla ruske avangarde videti u S. Mijušković, Od samodovoljnosti do smrti slikarstva, Beograd 1998, 21 -38. • o ruskoj umetnosti na prelazu vekova videti: K. Grej, Ruski umetnički eksperiment, Beograd 1978, 9 -92. • o neoprimitivizmu: S. Mijušković, Od samodovoljnosti do smrti slikarstva, Beograd 1998, 59 -72; K. Grej, Ruski umetnički eksperiment, Beograd 1978, 93 -109.

predistorija I - peredvižnjici (c. 1860 -1890) • Prva manifestacija osporavanja akademskih, neoklasičnih i romantičarskih pojava u ruskoj umetnosti – realistički pokret Peredvižnjika (trinaest umetnika koji su 1863. istupili iz Akademije umetnosti sa željom da “unesu umetnost u narod”) • Pokret se razvijao paralelno sa progresivnom ideologijom tog vremena suprotstavljajući se i tradiciji i l’art pour l’art-u: umetnost mora da se prvenstveno bavi stvarnošću, mora da ima društvenu i političku funkciju, da bude aktivna snaga u borbi za reformu društva; • Neki smatraju da su njihovi ciljevi bili više praktični – sticanje profesionalne nezavisnosti, novih poručilaca (prihoda) kao i društvenog statusa kao pripadnika inteligencije

Peredvižnjiki/Lutalice 1870 - 1924

Nikolaj Gavrilovič Černiševski (1828 – 1889) Что делать? , 1862 -63 Nikolaj Ge, Portret Aleksandra Hercena; 1867; Muzej Ermitaž, Sankt Peterburg Hercen, ruski filozof, književnik, publicista; zbog zalaganja za oslobađanje kmetova, agrarnu reformu, revolucionarnh i socijalističkih ubeđenja morao je da napustu Rusiju, tako da je ovaj portret Ge naslikao u Firenci. Druga polovina 19. veka – želja da se generiše (nacionalna) samosvest; inicijativa ‘odozdo’ usmerena ka moralnoj i institucionalnoj transformaciji Rusije

Rjepin, Portret Pavela Mikhailoviča Tretjakova 1883, 98 x 75, 8 cm) Moskva postaje središte nacionalnog pokreta koji je u osnovi modernog pokreta u ruskoj umetnosti; novi pokrovitelji među moskovskim trgovcima poput Pavela Mikhailoviča Tretjakova (1832 – 1898)

Ilja Rjepin, Pavel Tretjakov, 1901, Tretjakovska galerija, Moskva

Vasilij Perov, Uskršnja povorka u selu, 1861, Tretjakovska galerija, Moskva

Vasilij Perov, Trojka: šegrti koji nose vodu, 1866, Tretjakovska galerija, Moskva

Grigorij Masoedov, Predstavnici Zemstva na ručku, 1872 74 x 125 cm, Tretjakovska galerija, Moskva, /zemstvo: insitucija lokalne uprave uvedena 1864. godine u sklopu reformi cara Aleksandra II, u kojoj su svi društveni slojevi imali svoje predstavnike

Ilja Rjepin, Burlaci na Volgi, 1870 -1873, Državni ruski muzej, Sankt Peterburg

Vasilij Vereščagin, Burlaci na Volgi, 1866

Ženski burlaci na Volgi, fotografija iz 1900.

Ivanovič Šiškin, Borova šuma, 1898, Državni ruski muzej, Sankt Peterburg

Vasilij Perov, Fjodor Dostojevski, 1872 Tretjakovska galerija, Moskva Ivan N. Kramskoj, Lav Tolstoj, 1873 Tretjakovska galerija, Moskva Tretjakov je inicirao i poručio portrete prominentnih ruskih intelektualaca tog vremena: kreiranje i promovisanje nacionalnog kulturnog identiteta u sklopu procesa institucionalne transformacije Rusije

Abram Arkhipov, Pralje, 1901 (Kasnije postaje član Udruženja umetnika revolucionarne Rusije AKh. RR osnovanog 1924 koje će izneti paradigmu socijalističkog realizma a među članovima osnivačima ovog Udruženja nalazili su se i slikari Peredvižnjici)

Sava Mamontov (1841 -1918), sin bogatog trgovca i industrijalca, postaje železnički magnat (prve pruge koje su sever Rusije povezale sa jugom Rusije), pevač, vajar, pozorišni reditelj, dramski pisac, osnovao prvu rusku privatnu opersku trupu, u Italiji školovao glas Rjepin, Sava Mamontov, 1880, 93 × 56, 7 cm, Pozorišni muzej Alekseja Aleksandroviča Bakrušina, Moskva

Vrubel, Portret Save Mamontova (1897)

Crkva u Abramcevu (1883) kolonija koju su vodili Mamontovi, Rjepin, Poljenov, nastaje 70 -ih godina, pošto su Mamontovi kupili imanje od pisca Sergija Aksakova koji je ‘nacionalne’ pisce tokom četrdesetih okupljao u svom domu; U ‘ruskom’ stilu podižu bolnicu, školu, vajarski atelje, crkvu; obnova drevnih umetničkih tradicija i zanata; Mamontov počinje da koristi profesionalne slikare za slikanje pozorišnog dekora – pozadina nije dekorativna podloga za glumu već integralni deo predstave - predstava postaje celina Đagiljev, Stanislavski (rođak Save Mamontova)

predistorija II – simbolisti I/Svet umetnosti (c. 18901905) «Мир иску сства» (klasičan period 1898 -1904) – Aleksandar Benua, Konstantin Somov, Dmitri Filosof, Leon Bakst; Sankt Peterburg Léon Baskt, “Narcise: Bahantkinja”; crtež kostima za baletsku predstavu Narcisse, 1911.

Kostim Narcisa izveden prema crtežu Leona Baksta u kojem je Nižinski igrao predstavu 1911. godine http: //collections. vam. ac. uk/i tem/O 1244266/theatrecostume-theatre-costumebakst-leon/ Vaclav Nižinski (1889 -1950) kao Narcis (1911)

Leon Bakst, Nižinski, 1909, Mo. MA

Svet umetnosti je bio paralelan Art Nouveau; organizovali su izložbe, izdavali časopis, radili scenografske i kostimografske projekte za operu, balet, pozorište; najznačajniji izraz pokreta bio je Ruski balet; osnovna ideja Sveta umetnosti : umetnost postoji za sebe, nije podređena nekom religioznom, političkom ili društvenopropagandnom motivu; Léon Bakst, Portrait of Serge Diaghilev and His Nanny, 1906

veze sa Parizom/izložbe ali i predstavljanje art nouveau-a, bečke secesije, postimpresionizma u časopisu (1899) u okviru Sveta umetnosti zaočinju Mihail Larionov i Natalija Gončarova; Leon Bakst. Naslovna strana časopisa Svet umetnosti , 1902

Jevgenij Lansere, naslovna strana Sveta umetnosti, 1901 Marija Jakunčikova Veber (1870 -1902), Naslovna strana 'Mir iskusstva' 1899 vol. 2, no. 13 -24

Izložba Plave ruže u Moskvi, 1907 Viktor Borisov-Musatov , “Jezero, ” 1902 -1903 predistorija III – simbolisti II/Plava ruža (19051908) Plava ruža - grupa moskovskih slikara koji su bili nadahnuti simbolističkim slikarstvom Viktora Borisova Musatova (1870 -1905) formiraju grupu Plava ruža (1905) Grupa druge generacije ruskih simbolista aktivnih između 1904 -1908 Naziv potiče od izložbe organizovane u Moskvi 1907. Pavel Kuznjecov je bio ‘vođa’ grupe čiji su članovi bili: Anatolij Arapov (1876– 1949), Nikolaj Krimov, Nikolaj Milioti, Vasilij Milioti, Nikolaj Sapunov, Martiros Sarijan i Sergej Sudejkin. Važan član bio je i bogati bankar, patron i umetnik Nikolaj Rjabušinski, koji je reklamirao Plavu ružu u svom časopisu Zlatno runo.

Martriros Sarijan, Jezerske vile, 1905 akvarel, 25, 5 x 25, 5 cm, Tretjakovska galerija, Moskva Do 1907 većina članova grupe je kouređivala časopis Stabilnost grupe Rjabušinski je održavao kupovinom dela Kuznecova, Sapunova, Sarijana Isticanje estetske i emotivne snage boje i linije – ‘pejzaž duše’ Umetnici Plave ruže su verovali da je glavna funkcija umetnosti da transcendira realnost – simbolistički pristup i formalna rešenja (uticaj francuskog simbolizma i (post)impresionizma)

Sergej Ščukin i Ivan Morozov– kolekcije savremenog francuskog slikarstva Sergei Shchukin Matis, Ščukin, crtež Valentin Serov, portret Ivana Morozova

Sergej Ščukin (1854– 1936) trgovac odećom Ščukin je rano počeo da se sakuplja impresionizam (do 1904. posedovao je 14 Moneovih slika), zatim postimpresionizam (kupovao Gogenove slike iz Polinezije, kao i Sezanove i Van Gogove slike); 1906. upoznaje se sa Matisom i postaje jedan od njegovih glavnih kupaca (37 Matisovih slika je kupio tokom osmogodišnjeg perioda) Kristijan Kornelijus Kron (Christian Cornelius Krohn), 1915 Portret Sergeja Ščukina, 97. 5 x 84 cm

Matis, Igra. 1909 - 1910, 260 x 391, (Ščukinova porudžbina), Muzej Ermitaž, Sankt Peterburg

Matis, Muzika, 1909 - 1910, 260 x 391, (Ščukinova porudžbina), Muzej Ermitaž, Sankt Peterburg

Salon u Ščukinovoj rezidenciji u Moskvi sa Matisovim slikama

Salon u Ščukinovoj rezidenciji u Moskvi sa Pikasovim slikama (Preko Matisa Ščukin je upoznao Pikasa i tako je pred Prvi svetski rat Ščukin imao najveću kolekciju Pikasovih slika na svetu – 51)

Salon u Ščukinovoj rezidenciji u Moskvi sa Pikasovim slikama

Salon u Ščukinovoj rezidenciji u Moskvi sa Pikasovim slikama

PIKASO 1908, Krčag i činije , 66 x 50, 5 cm Muzej Ermitaž, Sankt Peterburg PIKASO, 1908, Lonac, čaša i knjiga, 55 x 46 cm, Muzej Ermitaž, Sankt Peterburg

Pikaso, Gitara i violina, oko 1912, 45, 5 x 32, 5 cm Muzej Ermitaž, Sankt Peterburg Pikaso, Kompozicija sa grožđem i sečenim kruškama, 1914, 67 x 52 cm, Muzej Ermitaž, Sankt Peterburg

Salon u Ščukinovoj rezidenciji u Moskvi sa slikama Monea i Nabista

Ivan Morozov (1871– 1921) • Vlasnik fabrike tekstila • U početku sakupljao dela mladih ruskih umetnika, ali je 1907. počeo da sakuplja francusku umetnost za svoju renoviranu vilu • Za razliku od Ščukina koji je bio liberalan, i ‘avanturista’, Morozov je bio oprezniji – fokusirao se na kupovinu manjeg broja rigorozno odabranih slika • Iste 1907. počeo je da javnosti nedeljom otvarao vrata svog doma i da kroz svoju kolekciju sam vodi publiku • Planirao da pokloni Moskvi svoju kolekciju ali nakon 1917, njegova kao i Ščukinova kolekcija bile su konfiskovane dok su obe porodice izbegle • Tokom tridesetih godina 20. veka obe kolekcije su podeljene između Puškinovog muzeja u Moskvi i Ermitaža u Lenjingradu s tim da ih je Staljinova kulturna politika držala van očiju javnosti – aktualizovane su tek šezdesetih godina 20. veka

Vincent van Gog, Noćni kafe, 1888 Prikazana na izložbi Zlatnog runa u Moskvi 1908, kupio je Morozov; danas u kolekciji Yale University Gallery Pikaso, Portret Ambroasa Volara, 1909 -1910, 93 x 66 cm, Muzej Puškin

Paul CÉZANNE Autoportret c. 1873 ulje na platnu, 53 x 40 cm Muzej Ermitaž, Sankt Peterburg