Nastavni predmeti Svet oko nasPriroda i drutvo i

Nastavni predmeti Svet oko nas/Priroda i društvo i njihovi sadržaji

Nastavni sadržaji predstavljaju jedan od osnovnih faktora nastave, propisan nastavnim planom i programom kao osnovnim školskim dokumentom; Njime se određuju dimenzije potrebnog znanja; Iskazuju se u preambuli nastavnog programa pojedinog predmeta. . . (Pedagoški leksikon, 1996: 445). Sadržaji predstavljaju odabranu, i na didaktičkim principima zasnovanu materiju, koja se odnosi na sadržaje i vrednosti predviđene programskim zahtevima iz prirode, društva, nauke, tehnike, kulture i umetnosti, a značajna je i za vaspitanje i obrazovanje učenika, razvoj njihove ličnosti i pripremanje za život i rad (Isto: 314). Def.

Nastavni predmeti Svet oko nas/Priroda i društvo – kompleksno su strukturirani upravo zbog integracije prirodnih i društvenih sadržaja. „Osnovna svrha izučavanja integrisanog nastavnog predmeta Svet oko nas/Priroda i društvo je da usvajanjem znanja, umenja i veština deca razvijaju svoje saznajne, fizičke, socijalne i kreativne sposobnosti, a istovremeno spoznaju i grade stavove i vrednosti sredine u kojoj odrastaju kao i šire društvene zajednice” (Pravilnik o nastavnom planu za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Prosvetni glasnik RS, br. 1/05, 15/06 i 2/08).

Programi za predmete Svet oko nas (u I i II razredu) i Priroda i društvo (u III i IV razredu) propisuju sadržaje koji će se u nastavi realizovati. Sadržaji su strukturisani u nastavne teme i nastavne jedinice (lekcije). Obim i dubina propisanih sadržaja objašnjavaju se u metodičkim uputstvima za ostvarivanje planiranih sadržaja programa (pod nazivom Način ostvarivanja programa) i sastavni su deo navedenog dokumenta.

Programi za predmete Svet oko nas i Priroda i društvo predstavljaju razvojnu koncepciju uzlaznih spiralnih krugova u građenju pojmova, usvajanju znanja, umenja, stavova i vrednosti iz integrativnih oblasti prirode i društva. Sadržaji I razred obuhvataju četiri tematske celine: „Ja i drugi“, „Živa i neživa priroda“, „Orijentacija u prostoru i vremenu“ i „Kultura življenja“. U II razredu sadržajne tematske celine su: „Živa i neživa priroda“, „Gde čovek živi“, „Ljudske delatnosti“ i „Kretanje u prostoru i vremenu“. U III razredu predmet se zove Priroda i društvo, a sadržaji programa koncipirani su u pet tema: „Moj zavičaj“, „Kretanje u prostoru i vremenu“, „Naše nasleđe“, „Materijali i njihova upotreba“, i „Ljudska delatnost“. U IV razredu programski sadržaji koncipirani su takođe u pet celina: „Moja domovina deo sveta“, „Susret sa prirodom“, „Istražujemo prirodne pojave“, „Rad, energija, proizvodnja, potrošnja“ i „Osvrt unazad – prošlost“.

• Nastavni predmet Priroda i društvo u četvrtom razredu predstavlja programski kontinuitet integrisanog nastavnog predmeta iz prva tri razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja, postupno razvijajući princip zavičajnosti koji se proteže kroz prvi ciklus: • I razred Moja okolina (neposredno okruženje), • II razred Moje mesto (naselje sa okolinom), • III razred Moj zavičaj (prirodno i društveno okruženje, kraj, odnosno krajina), • IV razred Moja domovina (država Srbija, deo sveta).

Poimanje vremena i prostora Učenika nije jednostavno osposobiti za snalaženje u prostoru, a još ga je teže osposobiti za snalaženje u vremenu - pogotovo razumevanju većih vremenskih razdoblja. Vreme i vremenski redosled događaja za učenike nižih razreda su veoma apstraktni pojmovi. Iz eksperimenata J. Piageta dolazi se do zaključaka da petogodišnje dete ne može shvatiti vreme kao kontinuum. Raspolažući nejasnim pojmovima o vremenu ono ima velikih problema u određivanju uzročno-posledičnih veza i odnosa (na primer, ne može shvatiti da je njegov brat stariji zato što se rodio pre njega).

U starijem predškolskom dobu dete vreme shvata intuitivno ili perceptivno, prevladava subjektivni stav u određivanju vremena- tzv. egocentrična faza. Dete vreme određuje prema aktivnostima koje obavlja: Primer: jutro je kad ustanem, a podne je kad ručam. Brat je stariji zato što ide u školu, ali ne zato što se rodio pre njega.

Svoje okruženje dete doživljava kao jedinstvo prostora i vremena jer je svako njegovo kretanje kroz prostor i vremenski ograničeno. Kao što učenike mlađih razreda pri poimanju prostora treba osposobiti za shvatanje njegove veličine, za orijentaciju tj. snalaženje u njemu, tako i u razumevanju vremena treba znati veličinu vremena, snalaziti se i orijentisati u vremenu i ovladati vremenskim kontinuitetom.

Učenike treba uputiti u shvatanje veličine vremena i njegovo kraće merenje (časovnikom) s pripadajućim manjim mernim jedinicama (sat, minuta, sekunda), zatim upoznavati duže vremenske jedinice: dan, nedelja, mesec, godina. Za merenje dužih razdoblja učenici treba da pođu od godine i usvoje pojmove decenija, vek. Kao što učenik treba da zna odrediti svoj položaj u prostoru, tako ga treba osposobiti za snalaženje u vremenu. Onaj ko se dobro orijentiše u vremenu shvata kada se događaj zbio, koliko je vremena od tada proteklo, koji su se događaji dogodili istovremeno, a koji posle. Dok se prostorni kontinuitet može s učenicima neposredno posmatrati i doživeti, dotle je to nemoguće kad je reč o vremenskom kontinuitetu i redosledu vremena.

ISTORIJSKI SADRŽAJI U PREDMETIMA SVET OKO NAS/PRIRODA I DRUŠTVO KAO TEMELJ ZA IZUČAVANJE ISTORIJE Nastavni program konkretizuje zadatke i precizira liste tema i sadržaja koje je potrebno obraditi tokom nastave. U programu je takođe precizirana potreba razvoja i kontinuiranog umrežavanja istorijskih pojmova. Oni se iz razreda u razred dograđuju, dopunjuju, usložnjavaju i povezuju u integrisan i otvoren sistem. U opštoj strukturi i kroz sadržaje programa obaveznih nastavnih predmeta Svet oko nas i Priroda i društvo jasno je iskazana razvojna koncepcija uzlaznih spiralnih krugova u građenju pojmova i usvajanju znanja.

Zavičajni princip-razvojna koncepcija uzlaznih spiralnih krugova

Prvi istorijski sadržaji učenicima se uspešno mogu prezentovati u okviru obrade prigodnih tema, kao što su: Praznici, Značajne ličnosti, Istorijski spomenici u mom kraju i slično, zatim upoznavanjem pojedinih događaja na osnovu umetničkih prikaza-istorijskih slika (umetnička dela, likovne reprodukcije, umetničke fotografije) i razvojnih tema (Moja porodica nekad i sad, Razvoj mesta, daleka prošlost domovine i druge).

U programima Prirode i društva (III razred) sadžaji bliski istoriji identifikuju se u temi „Kretanje u prostoru i vremenu“ - obrađuju se vremenske odrednice (datum, godina, decenija, vek), bliža i dalja prošlost, a celokupna tema „Naše nasleđe“ upoznaje učenike sa delovima: Kako otkrivamo prošlost (svedoci bliže i dalje prošlosti), Tragovi prošlosti-materijalni, pisani, usmeni i običajni, Čuvamo i negujemo ostatke prošlosti. U programskoj temi „Nekad i sad“ sadržane su celine Određivanje bliže i dalje prošlosti (život u porodici, školi, naselju, zavičaju), Moj zavičaj i njegova prošlost-kulturna i istorijska (način života, proizvodnja i razmena dobara, zanimanja, odevanje, ishrana, tradicionalne svetkovine, igre, zabava. . . ), Likovi iz naših narodnih pesama, pripovetki i bajki-povezanost događaja iz prošlosti sa mestom i vremenom događanja, Znameniti ljudi našeg kraja (prosvetitelji, pesnici, pisci, slikari, naučnici).

IV razred: Centralna tematska celina koja se bavi prošlošću jeste Osvrt unazad-prošlost, sa sledećim naslovima: Tragovi prošlosti (pratiti tragove prošlosti: svoje i svoje porodice, naselja-kraja u kome živim), Vremenska lenta (vremenski odrediti vekove, konstatovati neke tipične karakteristike vekova), Lociranje događaja-datuma (snalaziti se na vremenskoj lenti: locirati događaje, datume; odrediti vreme, životno doba svojih roditelja i njihovih predaka; odrediti neke poznate savremenike iz istih i različitih oblasti kao i prethodnike i sledbenike iz istih oblasti), Hronologija različitih naučnih otkrića, Način života u srednjem veku (informisati se o različitim životnim situacijama ljudi u srednjem veku na teritoriji Srbije: selo-grad, život nekad i sad), Prošlost srpskog naroda (upoznati se sa značajnim događajima iz nacionalne prošlosti: seobe Srba, prostor na kome su Srbi živeli), Prvi i Drugi srpski ustanak (stvaranje što objektivnije slike o događajima iz prošlosti korišćenjem različitih istorijskih izvora, na vremenskoj lenti hronološki odrediti razvoj - kontinuitet i diskontinuitet države Srbije, upoznati se sa njenim vladarima, počev od loze Nemanjića pa sve do danas).

Zadatak slobodnog izbora: Pročitajte naučni članak Misliti u vremenu i prostoru: predlozi za izmene u programu predmeta poznavanje društva[1]. - Proučite deo u kome se predlaže tema „Razvoj društva kroz vreme“ koja bi se realizovala u formi stripa. - Po idejama koje su iznete, pokušajte da pripremite jednu podtemu (strana 370). [1] Šefer, J. , Ševkušić, S. (2007). Misliti u vremenu i prostoru: predlozi za izmene u programu predmeta poznavanje društva. Nastava i vaspitanje, 4, 361 -372.