MAVANSKA SREDNJA KOLA ELEKTOLITIKA DISOCIJA KLARA KAKUKA prof

MAČVANSKA SREDNJA ŠKOLA ELEKTOLITIČKA DISOCIJA KLARA KAKUČKA, prof. hemije

� Elektroliti su supstance čiji vodeni rastvori provode struju. � Neelektroliti su supstance čiji vodeni rastvori ne provode struju. � Rastvori elektrolita sadrže jone � Joni u rastvoru nastaju elektrolitičkom disocijacijom

� Elektrolitička disocija je spontani proces izdvajanja jona iz neutralnih molekula pod dejstvom vode. � Iz jonskih kristalnih rešetki ili iz molekula sa polarnim kovalentnim vezama dejstvom polarnih molekula vode.

Prema količini disosovanih neutralnih molekula elektroliti se dele na JAKE i SLABE � Jaki su potpuno dsisosovani i u rastvoru ima samo jona. � Slabi su delimično disosovani i u rastvoru ima i molekula i jona � Mera za jačinu disocijacije je stepen disocijacije α � α= N disos. / N ukupno � α> 30% jaki elektroliti; α< od 3% slabi elektroliti �

� Stepen disocijacije raste sa razblaženjem tako da slabi elektroliti postaju jaki pri beskonačnom razblaženju � Disocija slabih elektrolita je dinamički proces: jedni disosuju, drugi se asosuju � Pri beskonačnom razblaženju joni se ne mogu ponovo sastaviti i postaju jaki elektroliti � Zato je uveden pojam konstante disocijacije koji preedstavlja odnos proizvoda koncentacija jona i koncentracije molekula u rastvoru

� A. Jaki elektroliti – 100% disosovani � Sve soli, jake kiseline, jake baze � Na. Cl (s) Na+ (aq) + Cl- (aq) � HCl. O 4 (aq) + H 2 O(l) H 3 O+ (aq) + Cl. O 4 - (aq) � Na. OH (s) Na+ (aq) + OH- (aq) � B. Slabi elektroliti – nisu potpuno disocirani � Slabe kiseline, slabe baze � CH 3 COOH CH 3 COO- (aq) + H+ (aq) � NO 2 - (aq) + H 2 O (l) OH- (aq) + HNO 2 (aq)

� H 2 O+H+ � � Proton( H 3 O + hidronijum jon kada H atom otpusti elektron) se vezuje za slobodan elektronski par kiseonika u molekulu vode � Molekuli grade vodonične veze međusobno

� voda je veoma slab elektrolit i u veoma maloj meri disosuje prema jednačini: � 2 H 2 O(l) ⇄ H 3 O+(aq) + OH-(aq) � H 2 O(l) ⇄ H+(aq) + OH- (aq)

Jaki elektroliti

Slab elektrolit

� KISELINE SU JEDINJENJA KOJA OTPUŠTAJU PROTON (H+) � HCl→H+ +Cl� Kiselina konjugovana baza � BAZE SU JEDINJENJA KOJA PRIMAJU PROTON (H+) � NH 3 + H+ → NH 4+ � Baza konjugovana kiselina � Protolitički par � NH 3 + HCl → NH 4 Cl

� CH 3 COOH + H 2 O → CH 3 COO- + H 3 O+ � CH 3 COOH →CH 3 COO- + H+ � K 1 KB 1 � H 2 O + H + → H 3 O + � B 2 KK 2 � NH 3+ HCN → NH 4+ +CN� B 1 � NH 3 K 2 KK 1 + H+ → NH 4+ � B 1 KK 1 � HCN →H+ + CN� K 2 KB 2 KONJUGOVANE KISELINE I BAZE SU UVEK SLABIJE OD SVOJIH KISELINA I BAZA

� H 2 O(l) ⇄ H+(aq) + OH- (aq) � U razblaţenim vodenim rastvorima koncentracija vode ostaje praktično konstantna tako da sledi: � Kw = [H+] ∙ [OH-] = 1∙ 10 -14 mol 2/dm 6 (25 o. C) � Jonski proizvod vode je proizvod koncentracija vodonikovih i hidroksidnih jona u vodenim rastvorima i konstantna je vrednost na određenoj temperaturi.

� p. H je negativni dekadni logaritam koncentracije vodonikovih jona � p. H = - log [H+] • p. OH je negativni dekadni logaritam koncentracije hidroksidnih jona � p. OH = - log [OH-] • veza između p. H i p. OH � p. H + p. OH = 14

Odnos između p. H i [H+] i [OH-]

� promena p. Hvrednosti od jedne p. H jedinice � označava promenu koncentracije vodonikovih jona od 10 puta, � a promena od 2 p. H jedinice 100 puta, � 3 p. H jedinice 1000 puta itd.

� Puferi (puferske smeše ili regulatori p. H) predstavljaju takve sisteme koji su sposobni da se odupiru promeni p. H u rastvorima. � Puferi ili puferske smeše se sastoje od slabe kiseline i njene soli koja sadrži isti anjon ili od slabe baze i njene soli koja sadrži isti katjon.

� Acetatni puferski sistem se sastoji od � CH 3 COOH i CH 3 COONa • Dodavanje jake baze: � CH 3 COOH + Na. OH →CH 3 COONa + H 2 O • Dodavanje jake kiseline: � CH 3 COONa + HCl →CH 3 COOH + Na. Cl

� Amonijačni pufer � sastav: smeša NH 3 i amonijum so (npr. NH 4 Cl) � kiselinsko bazni par: NH 3 – NH 4+ � Dodavanje jake baze: � NH 4+ + OHNH 4 OH � Dodavanje jake kiseline: � NH 3 + H+ NH 4+