Bilansiranje obrtne imovine Dr Marija Panteli Obrtna imovina

Bilansiranje obrtne imovine Dr Marija Pantelić

Obrtna imovina � Obrtna � 1) imovina: Zalihe � 2) Potraživanja � 3) Kratkoročne hartije od vrednosti � 4) Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Zalihe � Računovodstveni obuhvat zaliha vrši se u skladu sa IAS 2 – Zalihe � Pojam � Zalihe su sredstva: � - koja se drže radi prodaje u okviru redovnog poslovanja entiteta, tokom obračunskog perioda, � - koja se nalaze u obliku osnovnog ili pomoćnog materijala koji se troši u procesu proizvodnje ili procesu pružanja usluga, � - koja su u procesu proizvodnje, rezultat su proizvodnje i namenjena su prodaji (nedovršena proizvodnja, gotovi proizvodi)

Zalihe � Sadržina: � 1) zalihe materijala, rezervnih delova, alata i sitnog inventara � 2) nedovršena proizvodnja � 3) gotovi proizvodi namenjeni prodaji � 4) roba kupljena za dalju prodaju (roba u veleprodajnim i maloprodajnim objektima, roba u obradi, doradi i manipulaciji) � Napomena: � - dati avansi – potraživanje koje će biti pretvoreno u zalihe (prelazni oblik prema zalihama) � - stalna sredstva namenjena prodaji (IFRS 5)

Zalihe � Merenje (procenjivanje) zaliha � Inicijalno merenje � Zalihe se mere po istorijskom trošku. � Istorijski trošak u slučaju zaliha koje potiču sa tržišta nabavke (materijal i roba) predstavlja nabavna vrednost, odnosno u slučaju zaliha koje su rezultat proizvodnje entiteta (nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi) predstavlja cena koštanja. � Primenjuje se princip pojedinačnog procenjivanja � Nabavna vrednost/cena koštanja predstavljaju gornju granicu procenjivanja

Zalihe � � � � Nabavna vrednost zaliha materijala i robe Nabavna vrednost: - fakturna cena - zavisni troškovi nabavke Fakturna cena – utvrđuje se na osnovu ugovorene cene prilikom kupovine sredstava koja čine zalihe ova cena treba da bude sadržana u fakturi. Naknadni popusti, bonifikacije, rabati obračunati u fakturi odbijaju se tj. ne uključuju se u nabavnu vrednost. Uvozne carine i druge takse – ovi troškovi nastaju prilikom uvoza sredstava koja čine zalihe i uključuju se u nabavnu vrednost Troškovi prevoza – nastaju prilikom dovoženja zaliha na željenu lokaciju i čine sastavni deo NV. Ako entitet angažuje drugo preduzeće za prevoz, troškovi prevoza, po fakturi koju ispostavlja prevoznik, uključuju se u NV. Ako entitet za prevoz koristi sostvena prevošna sredstva, obračunate troščove po ceni koštanja prevoza uključuje u NV a u korist prihoda (kao troškovi prevoza priznaju se sopstveni troškovi samo u visini cene prevoza preduzeća koja se bave ovom delatnošću).

Zalihe � Manipulativni troškovi – troškovi utovara i istovara uključuju se u NV materijala i robe. Ukoliko utovar i istovar entitet obavi svojim sredstvima, u NV mogu se uključiti troškovi u visini cene koštanja sopstvenih usluga, pod uslovom da nisu veći od troškova usluga koje bi obavio drugi entitet koji se bavi pružanjem ove vrste usluga. � Drugi troškovi koji se mogu direktno pripisati nabavci sredstva – posrednički troškovi, špediterski troškovi i dr.

Zalihe � Primer: � Primljena je faktura za nabavljeni pamuk 4. 000 kg, po fakturnoj ceni od 40 dinara i sastavljena je prijemnica. Od prevoznika je primljena faktura na ime prevoza na 5. 000 dinara. Prevoznik je isporučio i fakturu za troškove fizičke manipulacije materijala u iznosu od 1. 000 dinara. Utvrditi nabavnu vrednost materijala.

Zalihe � � � � Cena koštanja nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda U cenu koštanja uključuju se svi troškovi , nastali u procesu proizvodnje, u svrhu dovođenja zaliha na sadašnju lokaciju i sadašnje stanje. Troškovi koji se uključuju u cenu koštanja: 1) direktni troškovi materijala, rada i ostali direktni troškovi 2) opšti troškovi proizvodnje Direktni troškovi materijala – sirovine, materijal i delovi koji se neposredno troše u proizvodnji određenog proizvoda Direktni troškovi usluga – troškovi usluga drugih na izradi proizvoda koji su direktno vezani za određeni proizvod Direktni troškovi rada – svi troškovi lica koji direktno učestvuju u proizvodnom procesu (bruto zarade, porezi i doprinosi na zarade, naknade zarada za ishranu zaposlenih na terenu i dr. )

Zalihe � Opšti troškovi proizvodnje (troškovi proizvodne režije) � Opšti troškovi proizvodnje ne mogu se direktno vezati za nosioce – proizvode, već se raspoređuju po određenom ključu na mesta troškova i prenose na nosioce � Mogu biti: � - fiksni opšti troškovi proizvodnje – indirektni troškovi proizvodnje koji ostaju relativno konstantni, nezavisno od obima proizvodnje � - varijabilni opšti troškovi proizvodnje – indirektni troškovi proizvodnje, koji se menjaju zavisno od obima proizvodnje

Zalihe �U cenu koštanja ne mogu se uključiti: � - neuobičajen iznos otpadnog materijala, � - troškovi skladištenja, osim ako su ti troškovi neophodni u proizvodnom procesu pre sledeće faze proizvodnje, � - administrativni opšti troškovi koji ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnju lokaciju i stanje (troškovi zarada), � - troškovi prodaje (komercijalna služba prodaje proizvoda) � Ovi troškovi predstavljaju rashod perioda.

Zalihe Naknadno merenje zaliha � Ukoliko je na dan bilansa vrednost zaliha po istorijskom trošku (NV/CK) viša od neto prodajne vrednosti, zalihe treba iskazati po nižoj, neto prodajnoj vrednosti. � Neto prodajna vrednost je procenjena prodajna cena u toku redovnog poslovanja umanjena za procenjene troškove dovršenja proizvodnje i procenjene troškove prodaje. � Razlika koja nastaje usled iskazivanja zaliha po neto prodajnoj vrednosti (imparitetni gubitak), tretira se kao rashod perioda. � Stepen obezvređenja zaliha - zavisi od stepena zastarelosti, oštećenja ili obezvređenosti konkretne vrste zaliha na tržištu usled nekih drugih tržišnih uslova. �

Zalihe � Primer svođenja vrednosti zaliha gotovih proizvoda na neto prodajnu vrednost � Usled neadekvatnog skladištenja, došlo je do oštećenja 400 kg zaliha frotira čija cena koštanja iznosi 400 din/kg. Procenjuje se da bi se za dati frotir mogla postići prodajna cena od 200 din. /kg. , i da bi troškovi prodaje iznosili 3. 000. din.

Zalihe �U svakom narednom periodu vrši se nova procena neto prodajne vrednosti. � Ukoliko dođe do promene uslova na tržištu i do povećanja neto prodajne vrednosti za zalihe koje su ranije obezvređene, tada se može izvršiti pripisivanje vrednosti zaliha, ali najviše do iznosa predhodnog umanjenja vrednosti zaliha. � Uslov za iskazivanje prihoda od usklađivanja zaliha jeste da je predhodno bio priznat rashod po tom osnovu (prihod uslovljen predhodnim rashodom po istom osnovu).

Zalihe Specifičnost u procenjivanju zaliha � Procenjivanje zaliha u poljoprivrednoj proizvodnji � Zbog specifičnosti poljoprivredne proizvodnje merenje zaliha je uređeno posebnim standardom IAS 41 – Poljoprivreda � Biološka sredstva (osnovno stado, šume, višegodišnji zasadi) � Merenje (inicijalno i naknadno) – po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje, osim kada fer vrednost ne može da se pouzdano utvrdi. � Poljoprivredni proizvodi (prinos od bioloških sredstava) � Merenje po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje u vreme ubiranja poljoprivrednih proizvoda (npr. u momentu žetve). �

Zalihe � � � � � Metode obračuna izlaza zaliha Izlaz zaliha nastaje po osnovu njihovog trošenja u procesu proizvodnje, prelaska iz faze u fazu proizvodnog ciklusa ili završetka proizvodnje, i po osnovu prodaje. Obračun izlaza zaliha (troškova) može da se vrši po: 1) FIFO metodi (first in – first out ; prva ulazna jednaka je prvoj izlaznoj ceni) 2) metodi prosečne ponderisane cene Zalihe istih ili sličnih karakteristika i namene – obračun izlaza zaliha po istoj metodi Konzistentna primena odabrane metode (princip kontinuiteta) Napomena: - LIFO metoda (last in – first out ; poslednja ulazna jednaka je prvoj izlaznoj ceni) je je ranije predstavljala dozvoljeni alternativni postupak - izmenama IAS 2 je zabranjena. U uslovima inflacije, primenom ove metode postiže se iskazivanje realnog rezultata (rashodi u bilansu uspeha su realno obračunati) ali je vrednost zaliha u bilansu stanja podcenjena. - metoda specifične identifikacije – koristi se za obračun izlaza specifičnih vrsta (nezamenljivih) zaliha kao što su antikviteti, umetnička dela, skupi i retki predmeti, predmeti namenjeni za poseban projekat i sl. Ove zalihe procenjuju se po određenoj ceni (CK) svojstvenoj specifičnoj vrsti zaliha po kojoj se i vrši obračun njihovog izlaza.

Zalihe � � � � 1) FIFO metoda Pretpostavka: zalihe se troše onim redosledom kako su nabavljene – zalihe koje su prvo nabavljene, prve izlaze u proizvodnju ili se prve prodaju. Izlaz sa zaliha se obračunava po prvoj ulaznoj ceni (ceni prvih nabavki), sve dok se cela količina koja je nabavljena po toj ceni ne proda, zatim se obračun izlaza sa zaliha vrši po ceni sledeće nabavke. Na zalihama se nalaze poslednje nabavke koje su obračunate po svojim (poslednjim) cenama. FIFO metoda je nepodesna u slučaju tendencije porasta cena (inflacija): - dobitak je precenjen (hipertrofiran) – rashodi su niži, budući da se potrošnja zaliha – izlaz sa zaliha obračunava po cenama prvih (jeftinijih) nabavki - zalihe su iskazane po tekućoj tržišnoj vrednosti budući da su na zalihama ostale novije (skuplje) nabavke. Posledice precenjivanja rezultata – oporezivanje i raspodela hipertrofiranog rezultata, gubitak dela garantne supstance. FIFO metoda se smatra svrsishodnom : - u uslovima deflacije, - u entitetima koji imaju visok koeficijent obrta (zalihe se brzo obnavljaju), - u entitetima koji imaju širok asortiman materijala, gotovih proizvoda i robe, - u entitetima u kojima zalihe čine neznatan deo ukupne aktive.

Zalihe � � � � � 2) Metoda prosečne ponderisane cene (prosečnih troškova nabavke) Vrednost utrošenih zaliha (izlaz zaliha), kao i vrednost zaliha koje se nalaze na lageru, utvrđuje se množenjem količina sa prosečnom nabavnom cenom. Prosečne cene su aritmetički prosek dobijen iz svih nabavki (ukupna vrednost nabavke podeljena sa količinama) pojedinih vrsta materijala i robe. Utvrđivanje prosečne cene - dve varijante: - periodično utvrđivanje prosečne cene (utvrđivanje prosečne cene npr. svakih šest meseci) - permanentno utvrđivanje prosečne cene - klizajuća prosečna cena (utvrđivanje prosečne cene u određenim vremenskim razmacima, npr. nakon svake nabavke, pre svake potrošnje). Primena metode: - u uslovima monetarne stabilnosti – realna vrednost zaliha i rezultata - u uslovima inflacije – prosečna cena će biti niža od tekuće tržišne cene (npr. kada su zalihe ranijih nabavki veće od zaliha tekućih nabavki, uticaj nižih cena po kojima su izvršene ranije nabavke na utvrđivanje prosečne cene će biti veći, pa će prosečna cena biti manja). Posledica - precenjivanje vrednosti zaliha i precenjivanje rezultata (usled nižih rashoda)

Zalihe � Primer: � Stanje na računu materijala je sledeće: � - početno stanje: 1. 000 kg, po ceni od 20 din. � - u narednom periodu nabavljeno je 2. 000 kg materijala, po ceni od 22 din. � - izdato je u proizvodnju 2. 500 kg materijala � Obračunati troškove materijala: � 1) po FIFO metodi � 2) po metodi prosečne cene � 3) po LIFO metodi

Potraživanja � Potraživanja su nederivatna finansijska sredstva (primarni finansijski instrument) sa fiksnim ili odredivim plaćanjima, koja nisu kotirana na aktivnom tržištu (npr. potraživanja od kupaca). � Prema IAS 39 - Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje, finansijsko sredstvo koje zadovoljava definiciju potraživanja može biti klasifikovano: � - kao finansijsko sredstvo po fer vrednosti kroz bilans uspeha (sredstva koja se drže radi trgovanja) ili � - kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju.

Potraživanja Raščlanjavanje potraživanja � Klasifikacija prema dospelosti: dugoročna potraživanja – naplata u periodu dužem od godinu dana kratkoročna potraživanja – naplata u periodu do godine dana � Važno: zbog procene likvidnosti � Klasifikacija prema mogućnosti njihove naplate (bonitetu): punovredna – naplaćena u roku dospelosti i u punom iznosu. sumnjiva (ugrožena) – dovodi se u pitanje ili rok naplate ili iznos naplate na koje potraživanje glasi ili i jedno i drugo. - zastarela – kada ne postoji mogućnost naplate od kupca � Važno: zbog procene stepena naplativosti � Klasifikacija prema njihovom poreklu: � - potraživanja iz isporuka (gotovih proizvoda, robe, usluga) � - potraživanja iz odnosa sa povezanim entitetima � - potraživanja po osnovu plasmana (dati krediti) - po osnovu plasiranja slobodnih novćanih sredstava, radi njihovog ukamaćenja � - ostala potraživanja - od radnika po osnovu datih akontacija, potraživanja od države za preplaćeni porez, potraživanja od osiguravajućih društava po osnovu osiguranja i dr. ) � Klasifikacija prema sigurnosti naplate: � - osigurana – potraživanja pokrivena zalogom (nepokretna ili pokretna imovina) � - neosigurana

Potraživanja po osnovu isporuka gotovih proizvoda, robe i usluga – potraživanja od kupaca � Potraživanja od kupaca po osnovu gotovih proizvoda, robe, i pružanja usluga iskazuju se odvojeno od ostalih potraživanja (zbog različitog osnova nastanka i različitog načina likvidacije). � Priznavanje potraživanja � Kod prodaje gotovih proizvoda i robe – u većini slučajeva potraživanje nastaje u trenutku prodaje (otprema robe i fakture kupcu) – isporuka predhodi naplati � Kod pružanja usluga – ugovoreni istek vremana, izvršenje posla � Napomena: pogledati princip realizacije – priznavanje prihoda od prodaje robe i prihoda od pružanja usluga. �

Potraživanja � � � Inicijalno merenje potraživanja Potraživanja se procenjuju pojedinačno Početno merenje: po nabavnoj vrednosti (fer vrednosti onoga što se daje) – ugovorena prodajna vrednost isporučene robe, gotovih proizvoda ili usluga umanjena za trgovačke popuste koji su odobreni kupcu. Finansijski popust - kasa skonto ne smanjuje visinu potraživanja, predstavlja finansijski rashod. Naknadno merenje Na dan bilansa se mora proceniti rizik naplate potraživanja. Osnov za procenu rizika naplate potraživanja – da li su potraživanja osigurana, kakav je njihov kvalitet (da li su punovredna ili ugrožena) Rizik naplate svakog pojedinačnog materijalno značajnog potraživanja procenjuje rukovodstvo entiteta. Potraživanja se iskazuju u visini očekivanih primanja gotovine. Ukoliko su očekivana primanja gotovine manja od knjigovodstvene vrednosti potraživanja, potraživanje je obezvređeno i u njemu je sadržan imparitetni gubitak. Neophodno je izvršiti otpis potraživanja za iznos utvrđenog obezvređenja : - sumnjiva potraživanja – vrši se smanjenje vrednosti potraživanja (direktno ili preko ispravke vrednosti), na teret rashoda. - zastarela potraživanja (kada je nemogućnost naplate izvesna ) - isknjižavaju se sa računa potraživanja (prestanak priznavanja) i iskazuju se kao rashod (gubitak) u punom iznosu.

Potraživanja od kupaca u zemlji sa ugovorenom valutnom klauzulom � Inicijalno merenje – u protivvrednosti inostrane valute prema ugovorenom deviznom kursu na dan transakcije. � Za efekat promene deviznog kursa od dana transakcije do dana naplate kao i na svaki dan bilansa, utvrđuje se efekat valutne klauzule, koji se iskazuje kao prihod /rashod perioda. � Potraživanja od kupaca iz inostranstva � Inicijalno merenje – u protivvrednosti inostrane valute, prema deviznom kursu na dan transakcije. � Za efekat promene deviznog kursa od dana transakcije do dana naplate, kao i na svaki dan bilansa, utvrđuju se kursne razlike, koje se iskazuju kao prihod/rashod perioda. �

Kratkoročne hartije od vrednosti � � � � � Kratkoročna finansijska sredstva - hartije od vrednosti koje se drže radi trgovanja: - stečene su prvenstveno radi prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budućnosti (u roku kraćem od godinu dana), - deo su portfolia identifikovanih finansijskih instrumenata kojima se zajedno upravlja i koji služe za kratkoročno ostvarivanje dobiti. Kratkoročna rezerva likvidnosti Kratkoročne HOV - akcije, obveznice, blagajnički zapisi (emituju ih banke), komercijalni zapisi (emituju ih preduzeća) i dr. Svrstavaju se u grupu hartija od vrednosti koje se mere po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Inicijalno merenje – po fer vrednosti na dan sticanja. Troškovi transakcije koji nastaju prilikom njihovog sticanja smatraju se rashodom perioda. Naknadno merenje – po fer vrednosti na dan ponovne procene. Promene u fer vrednosti (nerealizovani dobici/nerealizovani gubici) iskazuju se u bilansu uspeha.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti � � � � � Gotovina i gotovinski ekvivalenti Gotovina - gotovina u blagajni i na računima kod banke - devizna sredstva u blagajni i na deviznom računu kod banke - depoziti po viđenju kod banaka = gotovina (mogu se instantno povući u trenutku kada je entitetu neophodna gotovina) Gotovinski ekvivalenti (supstituti) Gotovinski ekvivalenti su kratkoročna visoko likvidna ulaganja koja mogu da se brzo konvertuju u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti. Ulaganje ima karakter gotovinskog ekvivalenta samo ukoliko ima kratak rok dospeća (do tri meseca ili kraće), računajući od datuma sticanja. Oročeni depoziti = gotovinski ekvivalent Procenjivanje - po nominalnoj vrednosti Napomena: Na dnu aktive bilansa stanja nalaze se aktivna vremenska razgraničenja. Vremenska razgraničenja uopšteno (AVR i PVR) imaju zadatak da doprinesu pravilnoj alokaciji rashoda i prihoda na obračunske periode, što je u skladu sa principom razgraničenja prema predmetu i vremenu (u funkciji je utvrđivanja što tačnijeg periodičnog rezultata). Vremenska razgraničenja preuzimaju na sebe obavezu da prihvate sve događaje plaćanja, kao i sve obračunate prihode i rashode koji nemaju mesta u bilansu uspeha, jer nisu prihodi i rashodi tekućeg perioda (budući prihodi i rashodi). Aktivna vremenska razgraničenja: - unapred plaćeni troškovi - prihodi proteklog perioda koji dospevaju na naplatu u budućem obračunskom periodu (obračunati a nenaplaćeni prihodi).