KRIVINO PRAVO OPTI DEO NAELA KRIVINOG PRAVA NAELO

KRIVIČNO PRAVO OPŠTI DEO NAČELA KRIVIČNOG PRAVA

NAČELO ZAKONITOSTI • Osnovni princip savremenog krivičnog prava • Načelo zakonitosti se izračava latinskom forumalcijom Nullum crimen, nula poena, sine lege (nema krivičnog dela ni kazne bez zakona)

• Načelo zakonitosti utemeljeno je u Ustavu Republike Srbije u čl. 34 stav. 1 kako sledi • "Niko se ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena. "

• Načelo zakonitosti predviđeno je i u čl. 7 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda • U Krivičnom zakoniku Republike Srbije je predviđeno u čl. 1 " Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno. "

• Načelo zakonitosti ima četiri elemenata i to –nulla poena sine lege scripta (zabrana odnosno isključenje primene nepisanog odnosno običajnog prava) - nulla poena sine lege praevia (zabrana retroaktivne primene krivičnog zakona) - nulla poena sine lege certa (predstavlja načelo da krivičnopravne norme moraju biti u najvećoj mogućoj meri precizne i određene) - nulla poena sine lege stricta (zabrana stvaranja putem analogije),

NAČELO LEGITIMNOSTI • Legitimnost u najširem smislu znači opravdanost i prihvatljivost određenih normi i ustanova. • -Načelo legitimnosti u našem krivičnom pravu je regulisana u čl. 3 Krivičnog zakonika Republike Srbije pod naslovom Osnov i granice krivičnopravne prinude a koja predviđa "Zaštita čoveka i drugih osnovnih društvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za određivanje krivičnih dela, propisivanje krivičnih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj je to nužno za suzbijanje tih dela.

NAČELO INDIVIDUALNE SUBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI • Ovo načelo se zove i načelo krivice • Ima dva svoja dela: • subjektivna odgovornost – neko može odgovarati za svoje postupke samo ako je kriv, ako postoji subjektivni odnos prema učinjenom delu • individualna odgovornost – postoji zabrana odgovornosti za postupke drugih lica odnosno svako odgovara samo za svoje postupke, za ono što je on učinio

• Objektivna i kolektivna odgovornost su negacija savremenog krivičnog prava koje je zasnovano na ovom načelu. • Razvoj odgovornosti išao je od kolektivne ka individualnoj. • Načelo individualne subjektivne odgovornosti kako se sada shvata znači da svako odgovara samo za svoje postupke prema kojima određeni psihički odnos i zbog kojih mu se može uputiti društveno etički prekor. • U čl. 2 krivičnog zakonika Republike Srbije se predviđa ovo načelo pod naslovom-Nema kazne bez krivice (nulla poena sine culpa) – "Kazna i mera upozorenja mogu se izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo. "

NAČELO HUMANOSTI • Ovo načelo ima dva aspekta: Prvi aspekt • humanistička orijentacija zaštitne funkcije krivičnog prava odnosno da – krivičnim pravom se pre svega štite najvažnija dobra čoveka • samo krivično pravo koje zaštitu osnovnih prava čoveka stavlja u centar svega može njegovom nužno nehumanom sredstvu kazni dati humanističku dimenziju Drugi aspekt • načelo humanosti u krivičnom pravu – u odnosu na učinioca krivičnog dela i krivično pravo i krivične sankcije treba da budu koliko je to moguće humane • Isticanje ovog načela često ima ideološke motive da se krivično pravo i kazna prikažu humanijim nego što stvarno jesu a to je univerzalna pojava.

• Treba imati u vidu i činjenice da su krivične sankcije a naročito kazna nužno nehumane i da nužno sadrže određeno zlo. • Treba načelo humanosti shvatiti kao težnju da se izbegne nepotrebna nehumanost • U našem krivičnom zaknodavstvu humanost se izražava posle ukidanja smrtne kazne, da je sada na nivou humanizacije dostignute u drugim evropskim zemljama • Načelo humanosti se podiže i na rang ustavnog načela pa se zabranjuje podvrgavanje mučenju, onižavajućem kažnjavanju i postupanju.

NAČELO PRAVEDNOSTI I SRAZMERNOSTI • Načelo pravednosti i srazmernosti znači da kazna i druga krivična sankcija koja se primenjuje prema učiniocu krivičnog dela mora biti pravedna i srazmerna učinjenom delu. • mora se voditi računa o stepenu krivice koji predstavlja gornju neprekoračivu granicu prilikom odmeravanja kazne • nije prihvatljivo da se krivične sankcije propisuju i primenjuju ne obazirući se na neke opšte ideje pravde i pravičnosti • Ovo načelo predstavlja i branu u pogledu da društvo ima pravo da različitim oblicima tretmana menja ličnost učinioca krivičnog dela s ciljem da više ne vrši krivična dela.

• Načelo pravednosti i srazmernosti je ponovo postalo jedno od osnovnih načela krivičnog prava. • Neprihvatljivo je shvatanje da opravdanje kazne leži u pravednoj odmazdi, retribuciji, kazni koja je u stvari sama sebi cilj u smislu da se na učinjeno zlo odgovori srazmernim zlom, niti je prihvatljiva druga krajnost – zaštita po svaku cenu. • Značaj ovog načela nije samo u primeni već i u stvaranju krivičnopravnih normi.

HVALA NA PAŽNJI!