PREDAVANJE MEDJUNARODNO KRIVINO DELO DEFINICIJA KRIVINOG DELA KRIVINO

PREDAVANJE MEDJUNARODNO KRIVIČNO DELO

• DEFINICIJA KRIVIČNOG DELA : • KRIVIČNO DELO JE ONO DELO KOJE JE ZAKONOM PREDVIĐENO KAO KRIVIČNO DELO , KOJE JE PROTIVPRAVNO I KOJE JE SKRIVLJENO. • 1) DELO ČOVEKA sastoji se iz radnje i posledice između kojih postoji uzročna veza, • 2)PROTIVPRAVNOST- ukazuje na protivnost pravu, odnosno pravnim normama koje određuju pravila ponašanja u društvu • 3)ODREĐENOST U ZAKONU- ponašanje mora biti zakonom određeno kao krivično delo. • OVO JE OBJEKTIVNO SHVATANJE POJMA KRIVIČNOG DELA

• SUBJEKTIVNI ELEMENT- SKRIVLJENOST DELA • SAMO ONO ŠTO JE NEKO SKRIVLJENO UČINIO MOŽE BITI TRETIRANO KAO KRIVIČNO DELO

• RADNJA KRIVIČNOG DELA • Radnja je voljni telesni pokret, • odnosno voljno propuštanje da se učini dužni telesni pokret • Radnja se pojavljuje kao činjenje i kao nečinjenje. • Podela: krivična dela činjenja I krivična dela nečinjenja • Za krivična dela nečinjenja bitno je da je postojala dužnost na činjenje, bilo iz zakonske obaveze ili drugih pravnih propisa, • službene obaveze, ugovorne obaveze Ili obaveze koja proizilazi iz nekog prethodnog činjenja

• Prema značaju za ostvarivanje krivičnog dela razlikujemo sledeće radnje: • RADNJA IZVRŠENJA –kojom se prouzrokuje posledica krivičnog dela • PRIPREMNE RADNJE –kojima se priprema izvršenje krivičnog dela • RADNJA SAUČESNIŠTVA –kojima se doprinosi da drugi izvrši krivično delo • ( radnje podstrekivanja I radnje pomaganja)

• Radnja izvršenja u zakonskom opisu može biti određena : • 1) IZRIČITO, • kada je u zakonu navedena delatnost iz koje se sastoji • –delatnosno određene radnje • Primer –Krivično delo protivpavno ubijanje ili ranjavanje neprijatelja • , , ko kršeći pravila međunarodnog prava • za vreme rata ili oružanog sukoba • ubije ili rani neprijatelja koji je odložio oružje ili se bezuslovno predao”

• 2)uopšteno određena zajedno sa posledicom – • posledično određene radnje • kao prouzrokovanje posledice • Primer • Krivično delo Uništavanje kulturnih dobara • Ko kršeći pravila međ prava za vreme rata ili oružanog sukoba uništava kulturne ili istorijske spomenike ili druga kulturna dobra • ili verske objekte koji su namenjeni nauci, umetnosti, vaspitanju ili humanitarnim ciljevima kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godina • Ovde je radnja svaka delatnost kojom se može izazvati posledica,

• Neka kd imaju vise radnji izvrsenja s tim što ona mogu biti određena : • KUMULATIVNO - moraju sve biti izvršene da bi postojalo konkretno izvršeno delo • Primer razbojnička krađa –prinuđivanje, oduzimanje stvari I nanošenje teške telesne povrede ili lišenje zivota • Dvoaktna ili višedelatnosna krivična dela • ALTERNATIVNO- Za nastajanje krivičnog dela dovoljno je da je samo jedna od radnji izvršena • Primer: krivično delo genocid • Ko u nameri da potpuno ili delimično uništi neku nacionalnu, etničku, rasnu ili versku grupu kao takvu 1. naredi da se vrše ubistva ili teške povrede tela 2. ili teško narušavanje fizičkog ili duševnog zdravlja članova grupe 3. ili da se grupa stavi u takve životne uslove koji dovode do potpunog ili delimičnog istrebljenja grupe 4. ili da se primene mere kojima se sprečava rađanje između pripadnika grupe 5. ili da se vrši prinudno preseljavanje dece u drugu grupu • ili ko u istoj nameri izvrši neko od navedenih dela, kazniće se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.

• POSLEDICA • • • Nastaje usled preduzete radnje izvršenja krivičnog dela Može se javiti u obliku 1 Povrede –uništenja ili oštećenja nekog dobra Primeri: Krivično delo Genocid -uništenje neke nacionalne, etničke , rasne verske grupe Krivično delo Uništavanje kulturnih dobara • 2 Ugrožavanja –prouzrokovanja opasnosti za neko dobro • Stvaranje mogućnosti da neko dobro bude povredjeno • Primer: Ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom • Podela : KRIVIČNA DELA POVREDE I KRIVIČNA DELA UGROŽAVANJA

• SUBJEKT KRIVIČNOG DELA • Lice koje je ucinilo krivično delo • Može biti samo čovek ( ne I životinja, ili prirodna sila- njihovo prouzrokovanje krivičnog dela smatra se nesrećnim slučajem). • Ako je čovek stavio u dejstvo ili omogućio njihovo delovanje, krivično delo postoji, a subjektom se smatra lice koje je koristilo životinju ili prirodnu silu • ( krađa pomoću dresirane životinje, puštanje električne struje u vreme dok radnici vrše popravke na električnim instalacijama). •

• Zakon uvek određuje ko je subjekt kod određenog krivičnog dela, • Subjekat je označen sa , , ko” • Subjekt može biti svako lice • A kad je subjekt lice sa određenim svojstvom ( službeno lice, vojno lice, lekar, majka) onda je to izričito označeno. • PRIMER: Nesprečavanje vršenja kd protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (Član 384) • Samo Vojni zapovednik ili lice koje faktički vrši ovu funkciju, koje znajući da snage kojima komanduje ili koje kontroliše pripremaju ili su započele vršenje krivičnog dela ne preduzme mere koje je mogao i bio dužan da preduzme za sprečavanje izvršenja dela, pa usled toga dođe do izvršenja tog dela,

• AKTIVNI SUBJEKAT lice koje je učinilo krivično delo • PASIVNI SUBJEKAT lice čije je dobro povređeno krivičnim delom

• Od odgovornosti izuzimaju se • 1 Republika Srbija • 2 autonomna pokrajina, • 3 jedinica lokalne samouprave kao I njihovi organi. • 4 druga pravna lica kojima je zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja nisu odgovorna samo ako su u pitanju dela učinjena u vršenju javnih ovlašćenja. • Odgovorna su I domaća pravna lica ( bez obzira da li je delo učinjeno na teritoriji RS, ili u inostranstvu) • I za strana lica ( potrebno je da je delo učinjeno na teritoriji RS, a ako je u inostranstvu, da je učinjeno na štetu Srbije ili njenog državljana ili domaćeg pravnog lica.

• ODREĐENOST KRIVIČNOG DELA U ZAKONU • U našem krivičnom pravu važi princip zakonitosti кд • , , Nema krivičnog dela ni kazne bez zakona” • Da bi se neko mogao kazniti za krivično delo ono mora biti određeno zakonom kao krivično delo, I to pre nego što je učinjeno. • Zatim, samo zakonom , • a ne I drugim pravnim propisima može se odrediti šta je krivično delo • I koje se krivične sankcije mogu primeniti prema onima koji ta dela čine.

• Međunarodno krivično delo mora biti predviđeno zakonom • Ono se preduzima iz međunarodnih izvora u nacionalno zakonodavstvo • Tako da se u tom pogledu ne javljaju neka suštinska odstupanja • kada pravo primenjuje međunarodni krivični sud, • onda međunarodno krivično delo ne mora biti predviđeno zakonom, već odgovarajućim aktima suda ( Statut I Elementi krivičnog dela)

• KRIVICA • Krivica je skup subjektivnih elemenata koji treba da postoje na strani učinioca krivičnog dela da bi se učinjeno delo moglo smatrati krivičnim delom. • Krivični zakonik Republike Srbije određuje da je za krivicu učinioca potrebno da je učinilac: • 1 URAČUNLJIV, • 2 da je krivično delo učinjeno sa UMIŠLJAJEM • ( ili iz nehata, ako je to izričito propisano) • 3 I da je BIO SVESTAN ILI JE BIO DUŽAN I MOGAO BITI SVESTAN • DA JE NJEGOVO DELO ZABRANJENO.

• • Krivica ima tri elementa: 1)URAČUNLJIVOSTpsihičko stanje učinioca u vreme izvršenja krivičnog dela koje pokazuje da je bio svestan onoga što čini I da je u mogućnosti da upravlja svojim postupcima • 2)VINOST- psihički odnos učinioca prema delu koje čini, • a koji ukazuje na svest I volju učinioca da učini krivično delo • 3)SVEST O ZABRANJENOSTI DELA • svest o protivpravnosti I predviđenosti dela u zakonu, • odnosno dužnost I mogućnost postojanja te svesti. • Za postojanje krivice potrebno je da postoje sva tri elementa.

• Vinost se utvrđuje u vreme izvršenja krivičnog dela I u odnosu na konkretno delo. • Odsustvo vinosti isključuje njegovu krivicu. • Vinost se utvrđuje u odnosu • na element svesti učinioca o delu • I element njegove volje da to delo učini. • Pošto stepen svesti I stepen volje mogu biti jače ili slabije izraženi, mogu se pojaviti različiti oblici vinosti, ali se mogu svesti na 2 oblika: • -umišljaj • -nehat

• UMIŠLJAJ • Teži oblik vinosti za koji se odgovara kod svih krivičnih dela • Kao psihički odnos prema delu karakterišu ga dva psihička elementa: element svesti I element volje • S obzirom da sadržina svesti i sadržina volje mogu biti različitirazlikuju se I dva oblika umišljaja : 1. DIREKTAN 2. EVENTUALAN

• NEHAT • Lakši oblik vinosti • Učinilac se za nehat kažnjava samo kada je to u zakonu izričito propisano • Zbog toga se kod krivičnih dela kod kojih se nehat kažnjava izričito navodi da će se za nehat učinilac kazniti. • Propisana kazna za nehatno izvršenja dela znatno je manja od kazne koja je propisana za to delo kada je učinjeno sa umišljajem. • Osnovna karakteristika ODSUSTVO VOLJNOG ELEMENTA KOD UČINIOCA, tako da on niti hoće posledicu , niti pristaje na njeno nastupanje.

• NA PLANU KRIVICE SPECIFIČNOST U MEĐUNARODNOM KRIVIČNOM PRAVU JE TO ŠTO SE KAO JEDINI OBLIK KRIVICE KOD MEĐUNARODNIH KRIVIČNIH DELA JAVLJA UMIŠLJAJ • specifičnost predstavlja tzv komandna odgovornost čija je osnovna karakteristika da se može odgovarati za nehat • Važna specifičnost je I zaštitni objekat MKD • dobra od interesa za celu međunarodnu zajednicu.

• MEĐUNARODNA KRIVIČNA DELA U UŽEM SMISLU • U Rimskom statutu određena kroz nadležnost suda: • , , Sud je nadležan za vođenje krivičnog postupka povodom najtežih krivičnih dela, koja su za takva proglašena od strane celokupne međunarodne zajednice. U skladu sa Statutom, Sud je nadležan u pogledu sledećih krivičnih dela: • a) Krivično delo genocida; • b) Krivična dela regulisana kao "zločini protiv čovečnosti"; • c) Krivična dela regulisana kao "ratni zločini"; • d) Agresija. ”