FORMIRANJE PREDSTAVA I POJMOVA U NASTAVI POZNAVANJA PRIRODE

FORMIRANJE PREDSTAVA I POJMOVA U NASTAVI POZNAVANJA PRIRODE 1

Predstave su slične percepcijama. One su most između čulnog i racionalnog saznanja. • Pri formiranju predstave značajno mesto pripada i jezičkom oblikovanju koje se zasniva na simbolima. • Predstava u svesti učenika predstavlja spoljne osobine predmeta i pojava. Ona je očigledna. 2

• Pojam nije slika već misao. • Pojam je misaoni odraz bitnih, nužnih, konstantnih i opštih karakteristika predmeta, pojave ili bića. To je zamisoa nekog predmeta, pojave ili bića. • Svaki pojam mora da bude povezan sa odgovarajućom predstavom. • Pojedinačne predstave treba da budu za formiranje pojedinačnih pojmova, • Opšte predstave za formiranje opštih pojmova 3

• Pojmovi se lakše usvajaju u vidu shema, nego definicija. • Sadržaj nekog pojma može se tačno shvatiti samo ako se taj pojam suprostavi srodnim ili susednim pojmovima. 4

Svaki pojam ima sadržaj i obim. Obim pojma čine svi pojmovi onih predmeta, pojava ili bića na koje se dati pojam odnosi. Npr obim pojma domaće životinje obuhvata pojmove svake pojedinačne domaće životinje. 5

• Pojmovi se razlikuju po obimu i to pojam sa : • najširim obimom (terminus maior – P); • srednjim obimom (terminus medius – M); • najužim obimom (terminus minor – S). Na primer: • Životinje (M) su živa bića (P); • Golub (S) je životinja (M); • Golub (S) je živo biće (P). 6

Sadržaj pojma čine misaoni odrazi osnovnih odredaba predmeta, pojave ili živih bića. . Misone odredbe koje određuju dati pojam, što ga razlikuje od drugih pojmova. Ne postoje dva pojma istog sadržaja, . 7

• Pojmove razlikujemo prema : 1. Predmet 2. logičkom sadržaju 3. gnoseološkoj funkciji 4. skali apstrakcije (opšti, nadređeni i podređeni) 8

Empirijski pojmovi se razvijaju tako što se polazi od: 1. percepcije predmeta (pojave), 2. od predstave ka pojmovima, 3. od prostih ka složenim pojmovima, 4. od specijalnih ka opštim prirodnim pojmovima. Teorijski pojmovi se razvijaju otkrivanjem suštine stvari 9

• Faze u formiranju pojmova 1. Formiranje ispravnih predstava na osnovu iskustva i predznanja učenika 2. Intelektualno raščlanjivanje pojava pomoću analize i komparacije radi izdvajanja bitnih osobina 3. Sintetičko posmatranje bitnih osobina i pokušaj definisanja pojma 4. Uopštavanje pojma 5. Primena pojma 10

• Pri formiranju pojmova poći od onoga što je konkretno, očigledno i lakše razumljivo učenicima. • Zato je važno da se u nastavi koriste: -prirodni predmeti, nastavni filmovi, -razne vrste multimedija na kompjuterima, -očigledno izazivanje prirodnih pojava putem eksperimenta, -posmatranje prirodnih pojava i sl. 11

• • Očiglednost nije dovoljna za formiranje pojmova. Ona uvek mora biti u funkciji uspešnijeg apstraktnog mišljenja. • Formiranje pojma podrazumeva misaonost a ne čulnost ili opažajnost. 12

• Formiranje pojmova u svesti učenika prelazi dugotrajan put razvitka. • Proces formiranaj pojmova ne izvodi se kod svakog učenika istom brzinom. • Nastavnik mora uvek da ima u vidu do koga je stepena neki pojam oblikovan kod učenika. 13

• 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Za formiranje pojmova koriste se misaone operacije kao što su: Posmatranje Analiza Komparacija Identifikovanje Razlikovanje Apstrakcija Sinteza Generalizacija 14

Analiza-razlaganje konkretnih prdmeta, pojava ili živih bića na proste sastavne elemente i karakteristike. • 1. 2. • • Razlikujemo: Stvarnu (fizičku) analizu Misaonu analizu Treba koristiti, kada je god moguće, obe vrste analize. Npr: obema analizama možemo da obradimo organe biljke. Iz celine (biljke) izdvajamo njene pojedine delove i karakteristike (koren, stablo, list, cvet, plodovi i sl. ) 15

Komparacija-učenik upoređuje pojedine karakteristike (npr pojedinih biljaka) i naslućuje sličnosti, identičnosti i razlike među njima. Identifikovanje i razlikovanje Identifikovanjem učenik uočava pojedine karakteristike celine koje su zajedničke za sve pojedinačne analizirane slučajeve Npr: zajedničke karakteristike svake posmatrane i analizirane biljke: koren, stablo, list, cvet, plod, uslovi potrebni za razvoj). 16

• Razlikovanjem učenik uočavaone karakteristike predmeta, pojava ili živih bića koje nisu zajedničke i koje su svojstvene samo za pojedine predmete, pojave ili živa bića iste vrste. • Npr. kada je učenik formirao pojam biljke onda razlikovanjem konstatuje da među biljkama postoje razlike, nebitna svojsta kao što su: boja ploda, sočni i suvi plodovi, prosti i složeni listovi i sl. 17

Apstrakcija • Ima dvostruko značenje: 1. Apstrahovati od nečeg (zanemariti sva nebitna svojstva koja nisu karakteristična za sve pojedine ispitane slučajeve. Npr kod biljaka boja ploda, boja cveta, izgled lista i sl. ) 2. Apstrahovati nešto(misaono otrgnuti, bitna, zajednička, stalna i opšta svojstva predmeta, pojave ili živih bića od njihove konkretnosti) 18

Sinteza- sjedinjavanje bitnih, nužnih , stalnih i opštih karakteristika predmeta, pojava ili bića u novu misaonu celinu. Npr učenici putem sinteze dolaze do novih saznanja o biljkama. 19

Generalizacija-završni miasoni proces pri formiranju pojmova. • Generalizacijom učenici sva bitna, opšta, stalna i nužna svojstva predmeta, pojava ili bića, do kojih su došli na osnovu prethodnih misaonih procesa, uopštavaju na sve druge slučajeve iste vrste. • Npr. bitna svojstva biljaka odnose se na sve biljke, bez obzira što učenik nije sve biljke posmatrao i analizirao. 20

• Specifikacija – obrnut proces od generalizacije. Sužava obim pojmova • Dekonstrukcija – sistem analize i kritike koja vodi ka razotkrivanju razlika između strukture i osnove značenja subjekta. • Osnovna osobina dekonstrukcije je da u svojoj analizi upoređuje binarne suprotnosti (na primer. muškost i ženskost i sl. ). • Cilj dekonstrukcije je da prikaže da kategorije i kategorizacije ne postoje u apsolutnim i rigidnim značenjima; 21

• Definicija –sud kojim se nedvosmisleno određuje sadržaj nekog pojma. • Razlikujemo pojam: • • kojim definišemo definiendum i kojim se definiše definiens 22

• Ono se vrši tako da jedan pojam prvo supsumira pod nadređeni pojam većeg opsega i sadržajno razlikuje od koordiniranog pojma istog opsega. • • Na primer : kamilica je biljka (biljka je pojam većeg opsega, jer postoje i drugi predstavnici biljaka), koja ima visinu 15 -60 cm, tankog je i razgranatog korena, dvostruko perasto razdeljenih listova (po čemu se razlikuje od ostalih biljaka 23

• Dedukcija – logička metoda, posrednog zaključivanja, do kojeg se dolazi primenom principa od opšteg ka posebnom, ili pojedinačnom. • Kada deduktivni zaključak ima tačno dve premise (polazni sud) i konkluziju, on se naziva silogizam. • U zavisnosti od toga od kakvih je sudova građen, može biti: kategorički, hipotetički i disjunktivni. • Najčešći oblik silogizma je "kategorički silogizam", koji je građen od tri kategorička suda. • Zaključak se sastoji iz tri suda i tri različita pojma. Golub (S) je životinja (M); • Golub (S) je živo biće (P). 24

• Divizija – logički postupak kojim se određuje obim pojma (divizio – deliti); • Analogija – logička metoda posrednog zaključka, kod kojeg se polazi od posebnog ili pojedinačnog, i zaključuje na posebnom ili pojedinačnom po sličnosti. • Ako su dva predmeta slična po nekim osobinama, možemo zaključiti da su slična i u drugim osobinama. 25

Analogija ne predstavlja uvek istinit zaključni sud. Veća je verovatnoća da će se doneti istinit zaključak ako se upoređuju bitne osobine ili svojstva nekih pojava, predmeta i sl. • Primer analogijskog zaključka kada ne možemo da budemo sigurni u zaključni sud: Primer: Zemlja i Jupiter su u sunčevom sistemu. Zemlja je planeta i Jupiter je planeta. • • Na Zemlji ima života, onda mora da ima života i na Jupiteru. 26

• Formiranje pojmova, kao i njihovo kasnije usavršavanje, ne odvija se u mirnom nizu već skokovito. • Posle formiranja pojmova sledi primena u praksi 27