FORMIRANJE ELEMENTARNIH MATEMATIKIH POJMOVA KOD DECE OTEENOG SLUHA

FORMIRANJE ELEMENTARNIH MATEMATIČKIH POJMOVA KOD DECE OŠTEĆENOG SLUHA PREDŠKOLSKOG UZRASTA Jedan od važnih segemenata vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom oštećenog sluha jeste rad na formiranju osnovnih matematičkih pojmova i prvih računskih operacija. Specifičnost ovog procesa je u tome što surdolog treba kod deteta da formira pojam broja i uz to da formira jezički sadržaj i jezički izraz tog pojma. Povezanost funkcija jezika i matematike čini specifičnost u surdodidaktici čime se ona razlikuje od rada u ovoj oblasti kod redovne populacije. Savladavanje programskih sadržaja iz matematike na ovom uzrastu je samo početno uvođenje u svet matematike, u svet odnosa, u svet brojeva. Zato učenje iz ove oblasti ne sme se usmeriti na učenje klasičnih računskih operacija, već se mora uklopiti u opšti razvoj saznajnih funkcija predškolskog deteta i treba da bude zasnovano na poznavanju procesa shvatanja kvantitativnih odnosa u svakodnevnom životu od strane deteta. Ustvari celokupan rad u oblasti matematike na ovom uzrastu je rad na razvoju kvantitativnog načina mišljenja. Početak rada u matematici bazira se na stečenim predstavama dece oštećenog sluha iz neposredne stvarnosti. Bez obzira sa kojim i kolikim matematičkim predstavama i leksičkim fondom dete dolazi u predškolsko odeljenje, surdolog mora početi od početka da izgrađuje matematičke predstave i matematički rečnik, stvarajući osnovu za kasnije savladavanje matemačkog plana i programa.

FORMIRANJE ELEMENTARNIH MATEMATIČKIH POJMOVA KOD DECE OŠTEĆENOG SLUHA PREDŠKOLSKOG UZRASTA n n n Osnova iz koje se formira matematičko mišljenje je neposredna okolina, predmeti sa kojima se deca susreću, a iz kojih treba da se formiraju apstrakcije vezane za njih: količina, broj, cifra. . . Deca počinju od učenja uočavanja razlike svojstava predmeta prema obliku, veličini, položaju predmeta u odnosu na sebe i druge predmete. Rad na formiranju elementarnih matematičkih pojmova kod dece sprovodi se tako što se paralelno kod dece formira matematički pojam a zatim aktivni matematički rečnik: veličine predmeta i upoređivanje tih veličina (jedan-mnogo, više-manje, veliki-mali); predstave o mestu i položaju (levo-desno, gore-dole, napred-nazad, visokonisko); prestava o vremenu (juče, danas, sutra); predstave o oblicima kao početna znanja iz geometrije (okruglo-krug, četvrtasto-kvadrat. . . ) Počinje se od raspoznavanja određenih veličina predmeta, upoređivanja tih veličina i njihovo označavanje brojem. Ove tri bitne mentalne operacije moraju teći sinhrono i uporedo.

FORMIRANJE ELEMENTARNIH MATEMATIČKIH POJMOVA KOD DECE OŠTEĆENOG SLUHA PREDŠKOLSKOG UZRASTA Početne faze u formiranju matematičkih pojmova imaju svoj sled: I faza: mora se početi od raspoznavanja veličine predmeta i formiranja pojmova veliki – mali. Prilikom vežbanja uvek koristiti pitanje kakav-a-o. II faza: formiraju se pojmovi isti i jednak. Za pojam isti koriste se predmeti identične vrste, oblika, boje, veličine i materijala, a za pojam jednak predmete iste veličine ali različite vrste, boja td. Na analogan način formiraju se i pojmovi: visoko-nisko, dugačko-kratko, teško -lako, debelo-tanko. III faza: je formiranje prostorne orjentacije levo-desno, napred-nazad itd. Počinje se prvo od telesne šeme odnosno leve i desne ruke, noge, a zatim se prelazi na predmete koje treba staviti u određenu poziciju. IV faza: je savladavanje vremenskih predstava. Ovi pojmovi su za decu veoma složeni pojmovi i vezani su uglavnom za vegetativnu funkciju spavanja V faza: je formiranje pojma o broju. Na ovom uzrastu ne treba žuriti sa formiranjem pojma broja. Broj mora biti zasićen konkretnim sadržajem, a iza svake reči broja mora stajati predstava o količini. Pojam jedan je kod većine dece pravilno formiran i zasićen određenim sadržajem – jednim predmetom. Međutim svaka količina mora da teče od imenovanja reči jedan nasuprot mnogo. Kada se utvrde ovi pojmovi količine treba uvesti pojam malo kao izvedeni pojam, pandan pojmu mnogo. Deci se zatim predstave u nizu sva tri pojma i sa njima se kroz igru uvežbavaju ovi pojmovi, jedan-malo-mnogo.

FORMIRANJE ELEMENTARNIH MATEMATIČKIH POJMOVA KOD DECE OŠTEĆENOG SLUHA PREDŠKOLSKOG UZRASTA Osnovni matematički leksikon dece predškolskog uzrasta je sledeći: mnogo -malo-ništa; jednako-nejednako; veće-manje; duže-kraće; teže-lakše; šireuže; više-niže; daj-uzmi; u; na; iza; ispred; veće od – manje od; jeste; ostaje; zajedno; ima; svega; koliko itd. Sve ove reči imaju tri zadatka: prvi da formiraju računsku radnju zadavanje, a samim tim i razumevanje računske radnje; drugi da se pomoću njih postavi problem u računskoj radnji; i treći, da stvori govorni materijal za organizaciju časa nastave matematike. n Metodičko pravilo organizacije časa matematike u predškolskom odeljenju je da se početni matematički pojmovi ne mogu formirati bez potpune praktične misaone aktivnosti samog deteta. Dete ne može izgraditit apstraktne strukture i apstraktno rezonovanje u brojevima ako ne počiva na sledećim osnovama: neposredan kontakt sa predmetima i pojave na osnovu kojih će se vršiti apstrahovanje. n

FORMIRANJE PREDSTAVA O MNOŽINAMA Sledeća etapa u nastavi matematike u predškolskom odeljenju za decu oštećenog sluha je operacija sa množinama: n rastavljanje većih množina u manje i suprotno; n rastavljanje množina na elemente u cilju upoznavanja pojma jedinica; n operacije sa raznovrsnim i istovrsnim množinama koje omogućuju deci posmatranje, upoređivanje, procenjivanje i uočavanje kvantitaivne promenljivosti n formiranje elementarnih matematičkih pojmova više-manje-jednako, mnogo -malo-ništa. Deca oštećenog sluha kao i deca koja čuju, veoma rano zapažaju i grupišu istovrsne predmete od raznovrsnih. Takođe iz grupe istovrsnih predmeta najčešće izdvaja dva ista predmeta. Deca na ranom predškolskom uzrastu lako zapažaju kada se iz grupe predmeta uzme veći broj odjednom. Dete ne može da zapazi kada se od pet uzmu dva predmeta, ali kada se uzme četiri onda sigurno zapaze. Što su množine veće manji broj dece zapaža oduzimanje jednog premeta, pogotovo krajnjeg ili onog koji je u sredini.

FORMIRANJE PREDSTAVA O MNOŽINAMA Deca u najranijem detinjstvu množinu shvataju kao neodređeni skup, za razliku od množine kao skupa istovrsnih elemenata koji čine jednistvenu celinu. Množina za njih predstavlja količinski skup koji oni na određenom stadijumu razvitka shvataju kao celovito jedinstvo koje se sastoji od istovrsnih predmeta. Kasnije deca počinju da zapažaju granice količine, a unutar njih sve njihove sastavne elemente. n Pre negošto se počne obuka dece u računjanju pomoću brojeva deca oštećenog sluha se moraju obučiti da persipitaju količine u celini, u njihovim granicama, s tim da zapaža sve elemente koji ih sačinjavaju. Tome doprinosi način dodavanja i način zbrajanja elemenata jedne količine ka elementima druge količine. Način dodavanja i sabiranja javlja se kao praktično uvođenje u sabiranje podudarnih skupova, i to mora da prethodi računjanju pomoću brojeva. n Eksperimentalna istraživanja su potvrdila da deca predškolskog uzrasta tačno određuju skupove tek onda kada su oni raspoređeni u nizu (86%), dok ako su u obliku geometrijskih figura samo (60%). Početne matematičke radnje sa skupovima treba izvoditi kada su množine raspoređene u nizu. n

ČETIRI ETAPE U RAZVOJU RAČUNANJA KOD DECE OŠTEĆENOG SLUHA Opšta dinamika razvoja računanja kod dece oštećenog sluha je sledeća: Prva etapa: Deca oštećenog sluha igrajući se sa množinama istovrsnih predmeta odabiraju predmet jedan za drugim, postavljaju predmete jedan za drugim, raspoređuju i razvrstavaju. Pažnja dece je usresređena na raščlanjavanje neodređenih množina na elemente – na sličnosti jednovrsnih elemenata. Druga etapa: Upoređivanje elemenata jedne množine sa elementima druge množine. Način dodavanja elemenata jedne množine i elemenata druge pomaže deci da upoznaju sličnosti i različitosti množina i to ih dalje podstiče na savladavanje računanja pomoću brojeva. Treća etapa: Izračunavanje elemenata upoređivanih množina pomoću brojeva. Prirodni red brojeva postaje na taj način univerzalni red pomoću kojeg se određuje količina elemenata u svakoj množini. Broj je pokazatelj veličine množine.

ČETIRI ETAPE U RAZVOJU RAČUNANJA KOD DECE OŠTEĆENOG SLUHA Četvrta etapa: Usvajanje odnosa među graničnim brojevima kako u pravilnom redosledu, tako i u obrnutom, što omogućava bolje zapamćivanje i razumevanje broja i formiranje predstave o prirodnom redu brojeva. U ovoj etapi se deca nesluže više konkretnim množinama, već prelaze na novu aktivnost – brojanje. Veoma bitno je da se zna da broj izgovoren kao reč ne označava da je dete usvojilo pojam broja i poznavanje njegove količine koja iza njega stoji. Deca uglavnom na mlađem predškolskom uzrastu mehanički nauče da broje što ne sme da zavara surdologa u smislu količine znanja deteta iz oblasti matematike. Surdolog treba bez obzira sa kojim i kakvim leksičkim fondom dete dolazi u odeljenje iz početka da formira kod deteta brojne količine.