Electronic colonialism theory ECT Period dominacije engleskog jezika

Electronic colonialism theory (ECT) • Period dominacije engleskog jezika dokumentovan je u radu: „Elektronska kolonizacija: budućnost međunarodnog prenosa i komunikacija“ (1981, dopunjen 1986). • Ta dva dokumenta, kao i prvo izdanje knjige „Globalne komunikacije“, bili su osnov za debate u literaturi koje su imale implikacije na Teoriju elektronskog kolonijalizma (ECT). Globalno komuniciranje 2

TEORIJA ELEKTRONSKOG KOLONIJALIZMA

Electronic Colonialism Theory (ECT) • INDUSTRIJSKA VS INFORMATIČKA REVOLUCIJA • KAKO SE KULTURA ŠIRI?

Medijski giganti: • TIME WARNER (HBO, Warner Bros, Cartoon Network, CNN) • DISNEY (Walt Disney Motion Pictures Group, ESPN, Walt Disney Parks and Resorts, Disney Channel, ABC) • NEWS CORPORATION (20 th Century Fox, New York Post, My. Space Records, Fox Entertainment Group, Fox Broadcasting Company, SKY) • VIACOM (Paramount Pictures, MTV, VH 1) • SONY ( Sony Ericsson, Play. Station, Sony Music Entertainment, Sony Pictures Entertainment, finansijski servisi)

• Nova kultura- medijska kultura, globalni fenomen • Nove navike • Subkulture – npr. EMO muzika, moda, emotivno stanje, crnački sleng • Postajemo ono što gledamo, radimo, slušamo • Medijska „socijalizacija’’ • Novo carstvo - zasnovano na preuzimanju umova

• Moć medijskih konglomerata Širenje Reprodukcija Kontrola • Proizvodi nove kulture kao logičan nastavak sveta • Prebukirano američko trzište • Širenje globalnog tržišta i razvoj proizvoda i usluga za internacionalnu upotrebu • Američki giganti sebe percipiraju kao globalne kompanije - zaštitnike globalne ekonomije

World system theory (WST) • Teorija o konceptima, idejama i jeziku u procesu izgradnje internacionalne komunikacije • Imanuel Valerstajn -predložio i razvio • Thomas Clayton teoriju primenio na komparativno obrazovanje • George Barnett primenio na telekomunikacije • Primena na internacionalnu komunikaciju

• 3 zone: jezgro – najrazvijenije – zapadno -industrijske razvijene države polurazvijene nerazvijene • Ekonomski determinizam Pr. EU najrazvijenija država članica je dominantna i kotroliše ekonomiju • Najrazvijenija država obezbeđuje tehnologiju, sofver, kapital, znanje, gotove proizvode i usluge drugim dvema zonama koje su u funkciji potrošača i tržišta • „Polurazvijene“ i „nerazvijene“ države su u funkciji obezbeđivanja jeftine radne snage, sirovina, tržišta i jeftinih usluga

• WST je korisna u istraživanju kulturne industrije, sistema mas-medija, audio-vizuelne industrije, transfera tehnologije, znanja i delovanja najvećih globalnih ulagača koji se rukovode strategijom međuodnosa u cilju da maksimalno povećaju rast, udeo u akcijama, dobit i profit. • Thomas Shannon opisuje ekonomiju, rad, tehnologiju i ostale procese među ove tri zone • Odnosi u kapitalističkoj ekonomiji SEMIPERIFER IJA JEZGRO PERIFERIJA

• Mas-komunikacije omogućavaju transfer medijskih sadržaja kako bi se stvorila, ili široko rasprostranjena popularna kultura za globalno tržište i publiku • Članice najrazvijenije-zone su: USA, EU (ali samo najrazvijenije članice Evropske Unije, bez onih manje razvijenih, kao što je Bugarska ili Rumunija – one su „polurazvijene“države), Kanada, Japan, Norveška, Izrael, Australija, Novi Zeland, Južna Koreja, Švajcarska, i Južnoafrička Republika • „Polurazvijene“države su: Kina, Brazil, Indija, Čile, Meksiko, Argentina, Rusija, Saudijska Arabija, Egipat, Pakistan, Hrvatska, Island, Filipini i 10 novih članica EU. U sledećih nekoliko dekada Kina, Brazil i Indija će takođe postati najrazvijenije zemljei i rivali EU i USA

• „ Nerazvijene“ zemlje su one koje često zovemo zemljama trećeg sveta i one su na niskom stepenu razvitka. Većina Afrike, Južne Amerike, veliki delovi Azije i slabo razvijeni delovi bivšeg SSSR

• Mas-mediji glavni u prenošenju i indoktrinaciji dve ostale, podređene zone • Glavni multinacionalni medijski konglomerati dolaze iz najrazvijenih zemalja, naročito iz USA i EU • Ova teorija objašnjava da je kapitalistička ideologija neophodna da bi se održavala ekonomija i njeno globalne širenje • Veliki multimedijski konglomerati imaju za cilj da direktno povećaju svoj nastup na globalnom tržištu • Kako to rade? U podređenim zonama vrše promociju i uspostavljaju mehanizme kapitalizma i svojih kulturnih vrednosti • Elektronski kolonijalizam, primer Disney

• Ukoliko ekonomske, socijalne i društvene vrednosti najrazvijenijih zemalja ne budu prihvaćene i internacionalizovane od strane podređenih zona, tada se neophodni stavovi i potrošačko ponašanje neće razviti • Deo sveopšteg kapitalističkog pokreta je i reklamiranje proizvoda kulture koje je prilagođeno ostalim dvema podređenim zonama

• Reklamiranje, samo po sebi predstavlja „malu studiju“ WST-a • Reklamne agencije: istraživanje tržišta, izradu reklamnog materijala, finansijski deo, kao i strategiju plasmana u dve podređene zone • WST govori i o tome da će prosperitet stići i u dve podređene zone ukoliko i one postanu kapitalističke i prošire svoja tržišta na najrazvijenije zemlje • 2 posledice: 1) prihod od kupovine vraća multimedijalnim konglomeratima koji su uglavnom smešteni u USA i Evropi 2) Zamenjuju se domaće vrednosti sa stranim

• Kome je onda zapravo namenjen prosperitet? • Angažovanost u radu - jedina korist koju imaju dve podređene zone • Najrazvijenije zemlje podstiču jedna drugu da svoje poslove odrađuju u ovakvim kooperacijama npr. USA-Kanada snimaju filmove jedna kod druge • Determinante internacionalnog protoka vesti: analiza tv mreže (Kyungmo Kim i Džordž Barnet); ovakva studija veliki izuzetak • Protok vesti u 132 zemlje; zaključak: protok neravnomeran između najrazvijenijih i nerazvijenih zemalja • 2 posledice po podređenost u komunikaciji- zapadne zemlje proizvode i prodaju vesti, nerazvijene zemlje konzumiraju i zavise od ovih informacija

KOMUNIKACIONE SILE MEĐU NACIJAMA

Teorija svetskih sistema(WST) deli u globalu nacije u 3 kategorije: • Vodeće nacije • Semiperiferne nacije • Periferne nacije WST posmatra svet kroz ekonomsku prizmu. Razvojem i uticajem globalne ekonomije na internacionalnu komunikaciju doprinosi se istraživanju i unapredjenju internacionalne komunikacije kao komercijalnog sektora.

U oblasti internacionalne komunikacije vodeću ulogu imaju: • Multinacionalni komunikacioni konglomerat • Vodeće reklamne agencije Navedene sile svoj uticaj šire na semiperiferne i periferne nacije, ali takodje i među sobom. Navedene nacije postaju glavna potencijalna tržišta za plasiranje ideja i produkata multinacionalnih konglometara. Vodeće sile svoj uticaj ostvaruju dobro definisanim i strategijskim postupcima koji imaju temelje u ekonomskom kapitalizmu. Na taj način se definiše i odnos izmedju semiperifernih i perifernih nacija.

Osnovni ciljevi vodećih svetskih multinacionalnih konglomerata: • Stvaranje elektronskih kolonija • Uticaj na stavove i vrednosti potencijalnih potrošača putem marketinške strategije, ispitivanja, istraživanja, reklamiranja i vršenjem ekonomskog uticaja. • Uticaj na potrošačko ponašanje razvijanjem globalne svesti i privrženosti internacionalnim javnim servisima i produktima umesto nacionalnim.

Internacionalna komunikacija doživljava procvat u periodu posle Drugog Svetskog rata. Bitna je uloga UNESCA kao glavnog globalnog foruma 1190. - „opsada” nacionalnih monopolski organizovanih medija od strane dve nove hegemonijalne sile: • Kablovski i satelitski radio difuzni sistem • Televizijski program (talas zapadnjačkih, prvenstveno Američkih televizijskih programa)

POSLEDICE: • Nacionalni servisi perifernih i semiperifernih zemalja postaju deficitarni finansijski, tehnički i regulatorno u odnosu na novu proameričku komercijalu. • Pritisak vlasti i političkih lidera na Javni komercijalni servis sve veći zbog gubitka interesovanja domaće publike. • Promovisanje zapadnjačke vrednosti, kulturnih načela i postepeno uvećavanje prihoda od javih servisa. • Stvara se nova generacija gledalaca širom sveta koja odrasta prateći najviše Američke show programe.

Pridobija se sve veci deo Evropske publike popularnim televizijskim programima kao sto su: The Simpsons, Survivor, Big brother, Baywatch…

Problemi globalne komunikacije: • Niz obuhvaćenih aktivnosti jako širok • Transnacionalni prenos podataka, licence, politika privatnosti, zaposleni itd. osnovni problem nekih razvijenih zemalja. • Elektronski kolonijalizam • Činjenica da USA drži više od 50% informacionog servisa širom sveta. • Rastući konflikt između ekonomskih i imperativa nacionalne bezbednosti (odgovor Vlade industrijskih zemalja na pritisak od strane multinacionalnih korporacija - IMB, TIME WARNER, MOCROSOFT. . .

• Štampane medije (dnevne novine, nedeljni magazini) se sve više oslanjaju na elektronske informacione sisteme kao što je internet da bi prenele poruku potrošačima. Ograničenost zakonski i regulatorno (istražno novinarstvo najviše). Zaštita bezbednosti globalne komunikacije se sa nacionalnog nivoa premešta na internacionalni: 1. Specijalna Komisija Ujedinjenih nacija 2. Internacionalna mreža za kulturne različitosti (INCD)

INCD Osnovana u Kanadi 1998 godine. U svom radu biva fokusirana na kulturnu globalizaciju, očuvanje identiteta i nacionalnu kulturalnu bezbednost. Rastuća zabrinutost tretmanom kulturne industrije (posebno televizije, filma i magazina) od strane WTO favorizuje Američke medijske produkte širom planete kao način uticanja na lokalne kulture. Centar INCD-a je Kanada kao zemlja koja je u velikoj meri na granici da postane elektronska kolonija USA-a. (98% Hollywood-films, 83 % magazini kao što su Time, Newsweek, Sports Ilustrated, preko 60 % televizijskih programa sa tri nacionalne mreže su inostrani)

Navedeno je razlog da globalna komunikacija u svim svojim oblicima bude podvrgnuta preispitivanju. Porast globalne ekonomije vrši veliki uticaj na komunikaciju i njen razvoj. Veliki broj teoretičara smatra da će vremenom internacionalna komunikacija imati veći uticaj na budućnost planete nego istraživanja i transport zajedno. Tendencija osvajanja medijskog neba na svetskom i regionalnom nivou.